Samo što se ne upali fitilj na bombi u Holandiji! Danas na izborima pada odluka o konačnoj eksploziji..
Izborna mesta širom Holandije otvorena su jutros, a rezultat glasanja na ovim parlamentarnim izborima očekuju se sa nestrpljenjem u Evropi jer bi mogao da bude indikator snage krajnje desnice pred izbore u Francuskoj i Nemačkoj kasnije ove godine.
Takođe, nakon Bregzita koji samo što nije stupio na snagu i popularnosti Donalda Trampa ima u Evropi, ovi izbori potencijalno mogu testirati nivo jedinstva unutar EU, usred navale nacionalističkog i populističkog raspoloženja širom kontinenta, zbog čega su izbori u Holadiji, iako retko privlače pažnju šire javnosti, ovog puta pod budnom pažnjom cele Evrope.
Ovakvi rezultati mnoge su naveli na razmišljanje da li Evropska unija može preživeti trenutni nalet antiestablišment raspoloženja.
Na parlamentarnim izborima učestvuje 28 partija, odnosno 1.114 kandidata koji se bore za 150 poslaničkih mesta, a prema navodima analitičara, glavna borba vodiće se između Liberalne partije (VVD) holandskog premijera Marka Rutea i Partije za slobodu (PVV) ekstremnog desničara Gerta Vildersa.
U ispitivanjima pred izbore najbolje se kotirao aktuelni premijer (u već dva mandata) Mark Rute sa svojom liberalnom strankom, dok ga u stopu prati Partija za slobodu krajnjeg desničara Gerta Vildersa, pa je neizvesnost velika.
Vilders je inače 9. decembra prošle godine na sudu proglašen krivim za izjavu datu marta 2014. kada je svoju publiku upitao da li žele “mnogo manje Marokanaca”.
Pepijn Bergsen, analitičar “Economist Intelligence Unit” za za Nemačku, Holandiju i Austriju rekao je da se “i dalje očekuje da će partija desnog centra Narodna stranka za slobodu i demokratiju sadašnjeg premijera Marka Rutea biti najveća stranka u parlamentu nakon izbora” i dodao:
– Međutim, to će se desiti u fragmentiranoj političkoj garnituri, gde nijedna stranka verovatno neće dobiti više od 20 posto glasova i gde će četiri ili pet stranaka biti potrebno da se formira većinska vlada.
Bitka između političara desnog centra Rutea i populiste Vildersa koji je vodio kampanju o zabrani Kurana, zatvaranju džamija i izlasku zemlje iz Evropske unije, pojačala je fokus javnosti na izbore, pogotovo jer se partije desnog centra prema anketama javnog mnjenja dobro kotiraju u Francuskoj i Nemačkoj, gde će se izbori održati kasnije ove godine.
Vildersova Stranka za slobodu (PVV) je u istraživanjima javnog mnjenja vodila veći deo kampanje, iako su Ruteovi Liberali (VVD) dobili na snazi kako se kampanja približavala kraju. Međutim, neke ovonedeljane procene navode da je više od polovine birača i dalje neodlučno.
U toku žestoke debate održane 13. marta dva protivnička kandidata su se grčevito borila pokušavajući da utiču na birače. Rute je optužio Vildersa da je koristio “vudu brojeve” i ponudio “lažna rešenja” da bi razbuktao antimigrantsko raspoloženje, dok je Vilders kritikovao svog protivnika za neispunjavanje izbornih obećanja i nazvao ga “premijerom stranaca”.
Izbori u Holandiji događaju se u vrlo složenom raspoloženju koje vlada Evropom. Naime, ovi izbori održavaju se u svetlu mogućeg ulaska Marine Le Pen u drugi krug francuskih predsedničkih izbora 7. aprila, dok u Nemačkoj raste popularnost anti-imigracijske Alternative za Nemačku (AfD) koja bi mogla dovesti do smene kancelarke Angele Merkel.
Takođe, poslednjih dana aktuelna je i sve zategnutija atmosfera između holandske i turske vlade, budući da je prvo turski predsednik Erdogan pozvao međunarodne organizacije da uvedu sankcije Holandiji i nazvao je “nacističkom banana republikom” da bi mu Rute odgovorio da će morati da razmotri opcije ukoliko Turska bude nastavila da napada.
Ankara je burno reagovala usred rastućeg spora sa Holandijom i Nemačkom zbog njihove zabrane da turski ministri govore na političkim skupovima na teritoriji ovih zemalja, što bi moglo biti okidač za populističke reakcije anti-imigrantskih stranaka u Zapadnoj Evropi.
Ruteova VVD je trenutno partner u koalicionoj vladi sa Strankom rada. Koalicija je bila naklonjena Evropskoj uniji i fiskalno mudra u svojim potezima, iako je pooštrila debate o liberalnim imigracijskim politikama kako je Vildersova partija sticala popularnost.
Iako izbori verovatno neće dovesti do oštrog zaokreta holandske politike od Evropske unije, Steven Blokmans, stručnjak Centra za evropske studije sa sedištem u Briselu, izjavio je da očekuje da vlada koja bude formirana budnim okom prati poteze Evropske unije, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Holandija je jedina zemlja Evropske unije koja još nije ratifikovala Sporazum o pridruživanju s Ukrajinom, nakon što je 61 posto građana glasalo protiv njega na referendumu održanom u aprilu 2016. godine.
(Telegraf.rs)