Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Najavljene reforme Ministarstva unutrašnjih poslova naišle su na veliko interesovanje svih zaposlenih, koji za sada ostaju bez odgovora svojih rukovodilaca na brojna pitanja koja se, pre svega, tiču njihovog budućeg statusa.
Na ova pitanja odgovore nemaju ni sindikati, kako nereprezentativni, tako i oni koji sa ponosom ističu svoju bliskost sa rukovodstvom MUP-a. U potrazi za pravim informacijama teško je izbeći javna pogovaranja, nezvanične informacije, dezinformacije, šaputanja po hodnicima, pretpostavke… što, sve u svemu, doprinosi stvaranju sve veće neizvesnosti kod zaposlenih.
Sindikat srpske policije po pitanju konkretnih informacija s tim u vezi nimalo „ne zaostaje“ za ostalima, ali osećamo potrebu da pokušamo da vam približimo celokupnu situaciju u skladu sa našim saznanjima i mogućnostima.
Ono što je u ovom trenutku izvesno jeste da je za celokupnu reorganizaciju Ministarstva unutrašnjih poslova odgovoran savetnik ministra Stefanovića dr Amadeo Watkins (Amadeo Votkins), državljanin Velike Britanije. Takođe je izvesno da se on na toj funkciji ne nalazi zato što je to ministar tako želeo, već zato što je dr Votkins nametnuto rešenje kao eksponent NATO-a, tako da njegova uloga nadilazi ulogu ministra, a verovatno i premijera. Dr Votkins je to jasno stavio do znanja svim svojim „saradnicima“ u Ministarstvu.
Za one koji za njega prvi put čuju, pokušaćemo da ga ukratko predstavimo: dr Votkins je 2000-ih sproveo reformu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, gde je došao u vreme kada je ministar bio Boris Tadić. Iako je tek nedavno zvanično postavljen na sadašnju funkciju, dr Votkins je već izvesno vreme angažovan na reformi MUP-a, a o tome govori i podatak da je još oktobra 2013. godine kao saradnik na projektu reforme upravljanja ljudskim resursima u Ministarstvu učestvovao na sastanku delegacije MUP R Srbije u Zagrebu sa kolegama iz Hrvatske.
Svoju karijeru u državnoj službi započeo je 2000. godine u Direkciji za komunikaciju i odnose s javnošću Ministarstva ekonomije i finansija Velike Britanije, da bi zatim bio nominovan od strane Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije na poziciju u Misiji OEBS-a u Jermeniji, gde je pomagao u iniciranju vojno-bezbednosnog programa.
Dr Votkins je pristupio Akademiji za bezbednost Velike Britanije 2003. godine, prvobitno kao viši analitičar pri Istraživačkom centru za studije konflikta zadužen za analizu strateških pitanja u jugoistočnoj Evropi.
Godine 2005. se pridružio Grupi za napredna istraživanja i procenu u okviru iste Akademije, gde je radio na bezbednosnim, kao i pitanjima institucionalne reforme. Doktorske studije iz Ekonomije odbrane je završio na Kraljevom koledžu u Londonu, gde predaje kao vanredni profesor.
Autor je, između ostalih, knjige „Vojna industrija Jugoslavije: prošlost i sadašnjost”.
Njegova uža specijalnost i područje interesa su odbrambena/vojna ekonomija, reforma sektora bezbednosti, strategija i spoljna politika te odbrambena/vojna diplomatija sa posebnim naglaskom na područja jugoistočne Evrope i Mediterana.
Dr Votkins perfektno razume i govori „zapadnu“ varijantu srpskog jezika. Otac mu je Britanac, majka Hrvatica. Iz nekih dokumenata iz afere „Vikiliks“ može se zaključiti da su ga Amerikanci koristili kao obaveštajni izvor – šta onda tek reći za Britance!?
Ono što se dr Votkinsu nikako ne može osporiti je da se radi o izuzetno obrazovanom i inteligentnom čoveku, koji je, ako nigde drugde, stekao ogromno iskustvo u Srbiji i Jermeniji, ali i u samoj Velikoj Britaniji, što ga čini verovatno najkvalifikovanijom osobom u ovom trenutku za posao koji predstoji u MUP-u.
Srbi su imali šansu da sami urade reformu, ali su je nepovratno izgubili. Naravno, posao koji će on obaviti izazvaće mnogo nezadovoljstva kod zaposlenih, biće otpuštanja, prekvalifikacija, ali će se on baviti „konfiguracijom i brojkama“, a za onaj drugi – kadrovski deo biće zaduženi naši. Ono što nama predstavlja nepoznanicu je nedostatak informacija o njegovim praktičnim iskustvima u reformama civilnog sektora bezbednosti, preciznije u policiji.
Iako je Zapad imao nameru da Vojsku Srbije što više svede na ceremonijalnu funkciju, kako ne bi predstavljala ozbiljan bedem odbrane već „izvor“ topovskog mesa za buduće aktivnosti NATO-a u svetu, a dr Votkins je bio sprovodilac njihovih planova, teško je verovati da NATO i Zapad uopšte želi slabu srpsku policiju u užem smislu reči. Naprotiv. Ali, srpska policija će morati da se prilagodi, i što se tiče organizacije i funkcionalnosti i što se tiče finansiranja, nekim zapadnim standardima, što u suštini i nije loše.
Da banalizujemo, neće moći neki načelnik PU ili PS za renoviranje jednog toaleta da potroši 23.000 evra. To, dakako, ne znači da će sve zloupotrebe biti sprečene, jer njih ima i u najrazvijenijim zemljama, ali će, barem se nadamo, biti svedene na „razumniju“ meru.
Ono što, u ovom kontekstu, zaista interesuje veliki broj naših kolega jeste dalja sudbina specijalnih i jedinica posebne namene MUP R Srbije.
Često se, ranije, i među zaposlenima postavljalo pitanje opravdanosti postojanja dve specijalne jedinice – SAJ i PTJ i Žandarmerije kao jedinice za posebnu namenu. Ako su nekada i postojali opravdani razlozi, da se ne bi kojim slučajem ponovila situacija kada JSO-u niko nije mogao da se suprotstavi, a ne treba zaboraviti ni potrebu postojanja jedne jedinice kao što je Žandarmerija zbog KZB, pitanje je da li su u novim, izmenjenim okolnostima potrebne sve tri jedinice i u ovakvom sastavu.
Činjenica je da je Žandarmerija, uz sve negativne strane koje su je pratile poslednjih godina, izuzetno dobro organizovana i obučena i jedina prava mobilna snaga koja može u najkraćem mogućem roku da se angažuje na bilo kojoj tački u Srbiji, i po tome, bez obzira na znatno slabije naoružanje, prevazilazi sposobnosti VS. A to Zapadu ne odgovara, jer oni žele da „relaksiraju“ odnose Srbije i tzv. Kosova. Osim toga, nije tajna da finansiranje ovakvih jedinica Srbiju mnogo košta. Dakle, kada je u pitanju dalji status ovih jedinica treba i ova razmišljanja imati u vidu i onda se neće mnogo pogrešiti u predviđanjima.
Kako će izgledati konkretni potezi, kakvo pregrupisavanje tu predstoji, to u ovom trenutku, verujemo, ne zna ni ministar Stefanović, jer on se tu ništa i ne pita.
Što se same policije tiče, sasvim je realno, u početnoj fazi, očekivati drugačiju, novu „regionalizaciju“ koja bi trebalo da čitav sistem učini efikasnijim i jeftinijim. Naravno, velike promene se mogu očekivati i u sektoru zajedničkih poslova i poslova ishrane, a sve u cilju smanjivanja budžetskih korisnika koji nisu što direktnije uključeni u osnovni zadatak MUP-a.
Sve ovo neće biti završeno za kratko vreme, to je proces koji će potrajati, a dr Votkins će to sve vreme pratiti i kontrolisati. Ne u smislu kadrovskih rešenja, već u smislu sprovođenja reorganizacije i finansijskog poslovanja MUP.
Na političkom planu, postavljanje dr Votkinsa na funkciju reformatora Ministarstva unutrašnjih poslova, posle onoga što je uradio u Ministarstvu odbrane i VS, predstavlja definitivnu potvrdu da su se srpske vlasti opredelile za približavanje NATO-u, sa krajnjim ciljem da se u njega uključe. Jer, kao što i dr Votkins, ali ne samo on, kaže, kolektivni sistem bezbednosti je jeftiniji od pojedinačnog.
(saopštenje Službe za informiranje SSP)
Sindikat srpske policije
