ŠOKANTNO OTKRIĆE- SRBIJA DEPONIJA ZA STRANE PROIZVOĐAČE HRANE: Deklaracija otkriva artikle za „treće zemlje“

Foto: Aleksa Stanković

Kad sam čuo priče o razlici u kvalitetu najpopularnijih, svetski poznatih prehrambenih proizvoda u „starim“ i „novim“ članicama EU, a i u Srbiji, odlučio sam da napravim eksperiment i, nažalost, pokazalo se da su ove priče istinite.

Ovako o razlici u kvalitetu proizvoda, priča Nebojša Petković, Novosađanin koji već šest godina živi i radi u Norveškoj.

Petković je, kako objašnjava, putujući automobilom iz Norveške do Srbije, najpopularnije brendove kupio prvo u trajektu između Norveške i Danske, zatim u Danskoj, pa i u Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, a na kraju, i u Srbiji.

– Kasnije sam, sa drugarima, napravio degustaciju – priseća se Petković. – Bilo je zabavno, tim pre što se tu, uz čokolade i razne „grickalice“, našlo i nekoliko vrsta poznatog alkoholnog pića. Rezultati su, nažalost, bili poražavajući, jer je razlika u ukusu, a verujem i kvalitetu, za gotovo sve proizvode bila neverovatna. Čokolade kupljene u Danskoj i one iz Srbije, i pored iste ambalaže, bile su neuporedive…

Rezultate ovog „slatkog“ i naoko veselog istraživanja potvrđuje i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača, i objašnjava kako Srbija ima veće i ozbiljnije probleme od Slovačke, Mađarske i Poljske, kada su u pitanju isti proizvodi različitog sastava.

– Ako Češka, Slovačka, Mađarska i Poljska kažu da su kanta za otpatke EU, jer se na njihova tržišta plasiraju isti proizvodi ali različitog sastava, onda je Srbija deponija – izričit je Papović. – Imamo iste proizvode, istu ambalažu, ali je evidentno da je različit kvalitet za zemlje zapadne Evrope i za zemlje trećeg sveta, odnosno za nas. Roba, koja stiže do nas se proizvodi u pogonima u Češkoj, Poljskoj…

Deklaracija je, kako ukazuje Papović, ono što najbolje otkriva „specijalizovane“ proizvode, odnosno one namenjene za naše i tržište susednih zemalja.

– Kada vidite na deklaraciji uputstvo samo na srpskom, makedonskom, crnogorskom, onda znajte da je to roba za „treće zemlje“ – ogorčen je Papović. – Ako je deklaracija na nemačkom, španskom ili francuskom, jasno je da je proizvedena u matičnoj firmi. Samim tim, čak i samom analizom deklaracija u prodavnici, može se lako zaključiti šta dolazi do nas. O pritisku uvozničkog lobija ne treba ni da govorim.

Srbija, ukazuje Papović, ima ozbiljan problem, jer i posle mnogo godina čekanja nema nacionalnu referentnu laboratoriju.

– Samim tim nema ni mogućnosti da se neophodne analize urade kod nas – kaže Papović. – Zato je naša organizacija potrošača proizvode slala na testiranje u inostranstvo, ali to je skup proces.

ČESI TESTIRALI I POTVRDILI DA IH „VARAJU“

U ČEŠKOJ je, inače, na zahtev Ministarstva poljoprivrede, testiran 21 proizvod u varijantima za tržišta Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke i Mađarske. Pokazalo se da su na istoku Evrope samo tri proizvoda bila istog kvaliteta kao za zapadna tržišta.

(N. Subotić, Novosti)