SRBIJA I HRVATSKA POSLE „MEDENOG MESECA“- Sve je zvučalo optimistično, a onda je došao Plenković i izgovorio ovu REČENICU..
Poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj je prošla, ton razgovora uglavnom pomirljiv i afirmativan, ali je samo dan nakon tih ugodnih reči, hrvatski premijer, čini se, pomalo i pretećim tonom poslao upozorenje: „Nemamo nameru da popuštamo Srbiji samo zato što nešto lepo piše u Strategiji EU za Zapadni Balkan“.
On je to rekao juče u Briselu na zajedničkom sastanku sa predsednikom Evropske komisije (EK) Žan Klodom Junkerom, istakavši da je potrebno vreme, ali i strpljenje, da se „sva otvorena pitanja do kraja rasvetle“.
– Otvorili smo sve što je na stolu, dogovorili metodologiju daljih razgovora i rešavanja. Treba vremena da se sva ta pitanja do kraja rasvetle i urede. Radimo na tome vrlo smireno i samosvesno sa željom da njihovo rešavanje omogući otvaranje nove stranice u međusobnim odnosima – rekao je Plenković.
Blokade, prozivke, note…
Imajući u vidu odnose dve zemlje, koji su se godinama unazad srozavali, pitanje je da li je jedna poseta dovoljna da oni krenu uzlaznom putanjom, ili će se već uobičajeno ponašanje kada su u pitanju Srbija i Hrvatska nastaviti: blokade, provokacije, prozivke, protestne note, međusobne optužbe, a Plenkovićeva izjava kao da ide u ovom pravcu.
Sagovornici „Blica“ kažu da ne bi bili iznenađeni da se tako nešto nastavi, tim pre što se sve ove stvari, kako ocenjuju, koriste više za unutrašnje političke svrhe, nego što za cilj imaju nešto drugo.
Poruke biračkom telu
– Ne bi bilo čudno da se nastavi sa starom praksom jer bi hrvatski funkcioneri na taj zapravo slali poruke svom biračkom telu. Treba uzeti u obzir i to da je u Hrvatskoj još specifičnija situacija kada je u pitanju relacija vlada-predsednik države jer, kada je u pitanju Srbija, svi znamo da Vučić kontroliše vladu, dok je u Hrvatskoj situacija drugačija. U suštini, Vučić i Grabar Kitarović su mogli prethodnih dana o svemu da se dogovore na najbolji mogući način, ali to ništa ne bi značilo bez hrvatske vlade – kaže za „Blic“ Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, uz opasku da je njegov utisak da će ipak Brisel vršiti pritisak na Hrvatsku da se konstruktivno ponaša.
On navodi da je hrvatski Sabor još 2011. godine doneo deklaraciju u kojoj, između ostalog, piše da Hrvatska neće uslovljavati ničiji ulazak u EU, između ostalog i zbog sopstvenog iskustva sa Slovenijom.
Međutim, objašnjava Popov, kako je Srbija počela pregovore, počela su i uslovljavanja po raznim pitanjima, od nestalih, preko granica, manjina, univerzalne jurizdikcije, što je sve otklanjano pritiscima Brisela.
Osim toga, navodi on, premijer Plenković u Hrvatskoj nije u zavidnoj situaciji jer je na udaru jednog dela svoje stranke, kao i zbog spora sa Slovenijom, tako da njegov unutarstranački potencijal nije toliko jak.
„Čvrsta ruka“
– Ovo bi mogao da bude način da pokaže „čvrstu ruku“ – objašnjava Popov, i navodi da je Vučićeva poseta Hrvatskoj bila takva da su je obe strane koristile za spostvenu javnost.
Sličnog stava je i Denis Kuljiš, politički analitičar i novinar iz Zagreba, koji za „Blic“ objašnjava da je poseta od pre nekoliko dana više koristila Vučiću jer ga „jača“, ali da Plenkovića „slabi“, u smislu što hrvatski premijer nije imao nekakvu inicijativu.
Kada su u pitanju potencijalne hrvatske blokade Srbije na evropskom putu, on navodi da napredak Srbije ne zavisi od Hrvatske, i da će u Uniju ući onda kada bude bila spremna i ispunila ono što se od nje traži.
I EU to nervira
– I Srbija i Hrvatska rade sve zbog svojih unutrašnjih, izbornih potreba, pozicioniranja u strankama, zbog nekakvog tabloidnog prepucavanja, i mislim da to duboko nervira i EU, jer ni jedna ni druga nisu uspele da se izdignu iznad populizma i vode državne poslove kako treba. Obe su u istom, populističkom modu, jer svaku politiku, pa čak i međunarodnu, koriste u te svrhe. Ipak, čini mi se da je sve manja autonomija tih političkih elita u odnosu na međunarodnu zajednicu – priča Kuljiš.
Kako kaže, osim granice, on ništa drugo ne vidi kako problem i sporna već kao tehnička pitanja.
– Kako do kraja rešiti pitanje nestalih, ili pitanje ratne odštete, o čemu bi se tu pričalo? – pita on, i navodi da su srpsko i hrvatsko društvo integrisani, da ljudi slobodno putuju, druže se, sarađuju na raznim poljima, a da je samo politika ostala dezintegrisana.
Strategija EU o Zapadnom Balkanu, koja je usvojena pre desetak dana, između ostalog predviđa „zabranu uvoza“ bilateralnih sporova u Uniju, odnosno da će sve zemlje morati da ih reše pre punopravnog članstva.
Kao da je rat zavšren tek juče
– Međutim, EU je pomalo zakasnila sa tim jer je to mnogo ranije trebalo reći, pa bi i jedan deo problema mogao da bude rešen. Ovako, izgleda kao da je rat završen juče, i da se Jugoslavija isto juče raspala. Potrošeno je silno vreme, a malo šta je urađeno – priča Popov.
Kako navodi, pomalo je za čuđenje što je dogovoreno da će se problem granice rešavati u naredne dve godine. Ako već obe strane, kaže on, imaju „zakucane“ stavove kako bi pitanje trebalo rešiti, ne znam zašto odmah nije postignut dogovor o arbitraži ili izlasku pred međunarodni sud.
(Blic)