Srpskom Holivudu fale radnici: Ako znate da radite neki od ovih poslova, pravi je trenutak da se prijavite!

Filmska industrija u Srbiji ima dovoljno visokoškolovanog kadra, ali nedostaju rekviziteri, scenski radnici, stručnjaci za rasvetu, filmski slikari i stolari, zaključak je današnje panel diskusije “Filmska industrija i kadrovski deficit Srbije” održane u “Danas Conference Centru”.

Na panelu su učestvovali direktor “Pink Film International” Igor Turčinović, filmski producent i docent na Fakultetu dramskih umetnosti Jelena Mitrović, član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje prof. dr Jelica Ðokić.

Emitovani su i intervjui sa Anđelijom Vlaisavljević, direktorkom kompanije “Work In Progress”, koja realizuje strane filmske projekte u Srbiji, i Miškom Stevanovićem, producentom serije o Nemanjićima čije je snimanje počelo juče.

Vlaisavljević je primetila da je ranije bilo teško dovesti strane producente u Srbiju, ali se to promenilo sa Uredbom o podsticajima za audiovizuelna dela, međutim sada imaju problem jer postoje samo dve ekipe koje mogu da rade sa bilo kim iz sveta i da je nemoguće oformiti treću zbog deficita filmskih radnika.

Ona je rekla da Srbija nema dovoljno kvalifikovanih ljudi, da mnogi ne mogu da izdrže tempo i broj radnih sati, odustaju posle jednog radnog dana, te da je potrebna temeljna reforma obrazovnog sistema.

Stevanović je primetio da je veliki broj profesija neophodnih i karakterističnih za filmsku industriju ugašen, posebno onih koje zahteva veliki projekat o epohi poput serije o Nemanjićima.

On je pomenuo da nedostaju filmski slikari, stolari, da smo izgubili funduse, za razliku od zemalja u okruženju koje imaju sačuvane funduse srednjovekovnih kostima i oružja.

Stevanović je konstatovao da je rad na filmu obezvređen, da su reklame uzele primat, jer imaju veće budžete, ljudi više zarađuju, a nisu mukotrpan posao poput filma i serije.

On je rekao da je odlično što se strane reklame snimaju u Srbiji, ali i dodao da zbog toga film trpi.

Turčinović smatra da situacija nije alarmantna, da su slične probleme sa kadrom imale i druge zemlje, pa su ih prevazišle.

On je istakao kao prednosti Srbije istoriju filmske produkcije i činjenicu da svi govore engleski jezik, što je do pre 15 godina bio veliki problem Mađarske i Češke.

Turčinović je rekao da Mađarska godišnje inkasira od stranih projekata 300 miliona evra, da je Srbija prošle godine zaradila 10 miliona, ove godine se očekuje tri puta više i naglasio da je reč o “biznisu u cvetanju” u kome naša zemlja može da nađe svoje mesto, te bi mladi trebalo više da se zainteresuju za tu oblast.

Mitrović je skrenula pažnju na diskontinuitet u produkciji domaćih filmova zbog odsustva finansiranja filmova tri godine, zbog čega je “ceo servis prešao na reklame” i naglasila je da prvo treba ojačati filmsku industriju, pa onda raditi na kadru.

Ona je kazala da je pozitivno što je budžet za kinematografiju povećan, što su dobili pomenute stimulacije i što dolaze strani projekti i podvukla da postoji deficit tehničkog, a ne umetničkog kadra.

Dekan Fakulteta dramskih umetnosti mr Zoran Popović nadovezao se konstatujući suficit školovanog filmskog kadra, jer se godišnje iškoluje više od 100 glumaca, 70-80 producenata, 30 reditelja, dok je Ðokić ispred Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje rekla da je moguće napraviti na FDU trogodišnje strukovne studije za kadar koji je potreban po ugledu na Štutgart gde 30 velikih kompanija shodno svojim potrebama utiču na osmišljavanje studijskih programa.

(Tanjug)