TEKST J*BO VAS RAT ZAPALIO INTERNET – Srbi, Hrvati i Bosanci uglas: Nećemo rat, dosta je bilo!
Krv, beznađe, kataklizma! Građani koji su devedesetih izgubili najmilije neće ponovo da ratuju s komšijama radi tuđih interesa!
Sa svih strana političari i kojekakvi bivši generali u regionu huškaju na međunacionalne sukobe i ponovo prizivaju ratove.
Sada žele da zakrve muslimane i Srbe. Srećom, ogromna većina građana više ne pada na šovinističke izjave. Na internetu su već reagovali obični ljudi.
Svi bi se pre složili s rečima iz pesme legendarnog pank benda iz Pule – KUD Idijoti – koja kratko i jasno poručuje: „Jebem ti rat, da ti jebem“ nego s lupetanjima političkih idiota.
Prevrćeš leševe da nađeš rođaka
* Roditelji gledaju brdo s prozora kako ga razara hiljade granata, a znaju da si ti gore u akciji. Mole Boga da se živ vratiš, pa po cenu i da ostaneš invalid. Samo da si živ.
* Ne mora da te pogodi metak ili geler da bi te ubilo u borbi. Ubija i detonacija tako što ti od blast udara popucaju organi.
* Vratiš se iz akcije s terena, pa dobiješ dužnost da odeš supruzi i majci tvog druga, te njegovoj dvogodišnjoj ćerki da im kažeš da im je muž, sin i otac poginuo.
Preporučeno je imati tablu sedativa sa sobom da im odmah daš, ali one vrisnu u plač čim te vide, jer sasvim sigurno nemaš osmeh na licu. Onda se obavezno na nekoliko trenutaka zamisliš i pretpostaviš kako bi tvoji reagovali u toj situaciji.
* Razmena mrtvih. E, to je posebna disciplina psihološkog sjebavanja. Prevrneš 120 leševa da bi našao telo rođaka.
* Imaš oko 10 sekundi da drugu zaustaviš šištanje iz pluća probušenih gelerom. Ako nemaš pravi zavoj i one njegove gumene ovojnice, može i celofan od kutije cigara pomoći.
* Neprijateljski snajperista je dosadniji od bilo kog komarca.
* Oružje ti uvek mora biti suvo! Nije ono vodootporno kao neki mobilni danas.
Deo „Rratnog uputstva za početnike“ Eldina Kurbašića objavljenog na Fejsbuku
Hvalite se što ste uništili živote
Jebem vam rat…
… jer ste proizveli ubedljivo najviše siromašnih, obespravljenih i obezvređenih duša u istoriji čovečanstva, a još se hvalite svojim uspehom;
… jer sam daleko, jer su daleko, jer smo daleko. Jer se ne vidimo, ne čujemo, jer nam trebaju pasoši da bismo popili kafu kraj Jadrana ili Dunava;
… jer ga i dalje vodite. Jer ste prostačine i licemeri. Jer se toga ne stidite;
… jer me je i dalje sramota, umesto vas. A ne treba;
… jer živim na tuđem jeziku, koji je i moj, jer sam ga prigrlila i jer ga volim. Ali i dalje ostaje više tuđ, i svaki moj beg u njega ne udaljava me od mog izvornog bića;
… jer će Hrvatska i Bosna, i pored svega, za mene (kao-Srpkinju) uvek biti manje „inostranstvo“ nego zemlja u kojoj živim (Nemačka);
… jer su mi prijatelji netragom nestajali iz života i ja iz njihovog, a nestajemo evo i dan-danas, svi zajedno na putu ka Nikuda;
… jebem vam sve ratove koje ste ikad vodili, jer ste se dobro zaje*ali: mene i meni slične niste naučili da mrzimo. Čak ni sada, kad svoje najbolje godine u bescenje dajemo lošijima od sebe, zato što ste nam vi ukinuli mogućnost da živimo čestito. I dalje smo sve to. Takvi smo, jer smo rođeni i odgojeni da budemo Ljudi. A biti Čovjek košta – samo vi tu cenu niti umete niti možete platiti.