Home / AKTUELNO / U KONGRESU SAD SE SPREMA VELIKI PREVRAT

U KONGRESU SAD SE SPREMA VELIKI PREVRAT

Autor: Dmitrij Drobnjicki

Spiker Predstavničkog (donjeg) doma kongresa SAD – Nensi Pelosi – uveliko signalizira kongresnima-kolegama, a pre svega članovima svoje Demokratske partije – da će morati da izaberu novog šefa države ako predsednički izbori 3. novembra ne daju pobednika.

Tu je, naravno, siva zona. Američki ustav predviđa prenos izbora predsednika države sa kolegijuma elektora u Predstavnički dom (a potpredsednika SAD u Senat) u slučaju da nijedan od kandidata ne dobije potreban broj elektorskih glasova (trenutno je to 270 elektorskih glasova od 538)…

Međutim, teksta Ustava ne ukazuje da Kongres treba da dobije pravo da imenuje „lidera slobodnog sveta“ u slučaju da kolegijum elektora uopšte ne može da se okupi. Ili se samo delimično okupi.

Ustav SAD predviđa da se takvo pravo prenosi na donji dom u slučaju da se kolegijum elektora u potpunosti sastao, ali da nijedan od kandidata nije uspeo da dobije 50 odsto +1 glas (ako su glasovi podeljeni između tri kandidata).

Predstavnički dom ne glasa prostom većinom, već po državama – po jedan glas se daje iz svake države, što se u svakoj državnoj delegaciji određeno prostom većinom. Na primer: ako su 3 predstavnika izabrana iz neke države, a dva su republikanci – tada će glasanje najverovatnije biti republikansko.

Tako je 1824. godine Džon Kvinsi Adams postao predsednik.

On je, inače, pravi autor Monroove doktrine. Bio je veliki prijatelj Rusije (dugo je radio u Sankt Peterburgu kao ambasador). Neki kongresmeni su ga čak nazivali i „ruskim agentom“, što ga nije sprečilo da pobedi na kongresnim izborima.

Godine 1876. održani su izbori čije rezultate nisu priznali gubitnici (demokrate). Ti izbori su kasnije proglašeni za najprljavije u američkoj istoriji.

Dugotrajni sporovi, suđenja i optužbe doveli su do toga da iz niza država elektori nikada nisu poslati u Vašington. Na kraju je sukob doveo do kompromisa unutar političke elite. Tako je republikanac Raterford Hejs postao predsednik.

Sve u svemu, Kongres SAD će – ako izbori donesu pat-situaciju – morati nekako da odluči da je vreme da on interveniše i odluči, a ostale grane vlasti se složiti da je to pravo Kongresa.

Situaciju komplikuje to što većinu u Predstavničkom domu imaju demokrate, a nije tako i sa delegacijama država.

Republikanci kontrolišu većinu od 26 državnih delegacija, a demokrate je imaju u 22. U delegaciji Pensilvanije, republikanci i demokrate su podjednako zastupljeni, a u delegaciji Mičigena odnos je 7:6 za demokrate, a jedan glas pripada predstavniku Libertarijanske stranke.

Ukratko, republikanci imaju blagu prednost. Stoga su demokrate odnedavno zabrinute da će Tramp, uz podršku Vrhovnog suda, uputiti pitanje ishoda izbora u Kongres ukoliko se pojave neslaganja oko prebrojavanja glasova u ključnim državama.

Posao Pelosi je pridobijanje nekoliko republikanaca na stranu demokrata, tačnije – navođenje da glasaju protiv Trampa.

Međutim, postoji još jedna zaseda.

Može se dogoditi da Predstavnički dom izabere Bajdena za predsednika SAD, a Senat Pensa za potpredsednika.

Doduše, možda će to odgovarati svima koji žele Vašington bez Trampa…

(Fakti)

Check Also

KISINDŽER: U SUDARU SA KINOM, AMERIKA SVE SLABIJA, POTREBNA NOVA STRATEGIJA

Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer je predložio da se sa Kinom ponovi isti trik …