UDARNO! MEDIJI OVO KRIJU: VIŠE OD 10.000 LJUDI NA ULICAMA BEOGRADA PRETE REVOLUCIJOM! (UŽIVO VIDEO)
Trenutno je na protestu više od 10.000 ljudi a očekuje se u toku dana i duplo više!
Hoće da plaćaju porez, ali ne retroaktivno i ne u iznosima većim od polovine svojih petogodišnjih primanja.
Zato traže pregovore sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom u cilju konačnog rešavanja statusa radnika na internetu – frilensera. Za to vreme, traže da se obustavi “poreski progon”.
Ovo su dva osnovna zahteva radnika na internetu upućena danas na velikom protestu koji je počeo ispred Narodne skupštine u Beogradu.
Najavljena je i protestna šetnja koja treba da se kreće trasom Skupština – Kneza Miloša – Vlada Srbije – Nemanjina ulica – Slavija – Beogradska ulica – Bulevar kralja Aleksandra – Skupština.
Zaustavljanje naplate poreza i početak pregovora sa državom zahtevi su koje su predstavnici Udruženja radnika na internetu uputili danas ispred Skupštine Srbije.
Miran Pogačar, , predsednik Udruženja radnika na internetu, je okupljene pozvao na minut čitanja za Olivera Ivanovića i sve lekare i druge građane preminule od korone
Miran Pogačar ponovio je zahteve frilensera i rekao da očekuje, možda već tokom dana, poziv za pregovore.
Na pitanje Nova.rs imaju li formulisan predlog sa kojim bi izašli na pregovore, Pogačar je rekao:
“Obaveze radnika na internetu treba da počnu da teku od momenta primene novog zakona kojim bi se tačno definisale obaveze i prava frilensera”.
Kako javlja reporterka Nova.rs, okupilo se na hiljade ljudi, a saobraćaj kod Skupštine je blokiran.
Demonstranti nose transparente na kojima piše: “Budžeta im fali, neka 80% da Mali”, “Mali slušaj tatu, ne diraj mi platu”, “Neću šifru u ludnici, hoću šifru u APR-u”, “Honorarci nisu kriminalci”, “Naši će frilenseri lutati inostranstvom”, “Prodajem bubreg da platim porez”, “Ekonomski tigar ne jede svoju decu”…
“Vidi Gari, ne može” transparent je koji nose aktivisti iz Novog Sada, koji se bore protiv izgradnje Novog Sada na vodi. Oni su se upravo pridružili protestu.
Na skup je došao i Aleksandar Jovanović Ćuta, aktivista pokreta Odbranimo reke Stare planine.
Radnici na internetu se za svoja prava bore već dva i po meseca, od sredine oktobra, kada su počela da pristižu prvi pozivi poreznika i prva rešenja “razrezana” na iznose koji dostižu i 80 odsto od onoga što su zaradili.
U međuvremenu, iako ne prihvataju pregovore sa frilenserima, iz države stižu signali da su pregovori ipak – mogući.
Predsednik Srbije, tako je poručio da protesti nisu nikakvo rešenje i da oni jedino mogu sa državom da pregovaraju o tome od kada treba da se plati porez, a ne da li ga treba platiti.
“Apelovao sam na Vladu da prihvati razgovore i da pokuša da razgovara. A to da ne platite porez – ne može”, poručio je Vučić.
Frilenseri, prema rečima Katarine Pavlović, pravnice Udruženja radnika na internetu, predlažu donošenje neke vrste leks specijalisa – posebnog zakona, kako bi se izašlo iz sadašnjih problema oko oporezivanja frilensera, kao i izmenu Zakona o radu iz koga je samozapošljavanje izbačeno 2014. godine, a kako bi bolje definisao status frilensera.
Miran Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu, za Nova.rs je naveo da je do sada njihovim članovima uručeno oko 40 poreskih rešenja.
“Računamo da je oko 2.000 poziva uručeno od Nove godine do sada, a koji će uskoro, u roku od mesec, dva – postati rešenja. Kada je reč o prinudnoj naplati – stigle su dve opomene pred prinudnu naplatu. Nadam se da ih neće biti. Ako bude prinudne naplate, preduzećemo, kao i do sada, konkretne akcije kao što smo perduzeli prošli put i u roku od dva dana organizovali protest”, rekao je Miran Pogačar, najavljujući današnji protest.
Kontrola Zaštitnika
Zaštitnik građana je saopštio da je pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada Poreske uprave – upravo posle saznanja da su frilenseri dobili poziv da retroaktivno prijave i plate porez za nekoliko prethodnih godina.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić naveo je da su se toj instituciji obraćali građani koji treba da “odjednom plate velike poreze za nekoliko godina unazad na prihode iz inostranstva koje ostvaruju kroz honorarni rad u oblasti IT usluga, grafičkog dizajna, držanja časova stranih jezika“.
Šta traži država
Poreznici od frilensera traže da plate poreze na prihode iz inostranstva, ali i doprinose za zdravstvo i za Fond PIO, za proteklih pet godina plus tekuća dugovanja. Na sve to zaračunata je i kamata.
Mnogi od njih su se, kao što je Nova.rs već pisala, uredno javljali poreskim vlastima, raspitivali se šta i koliko treba da plate, ali su redom dobijali odgovore da “ne postoji njihova šifra” za oporezivanje ili, da su im “prihodi smešni” za oporezivanje, kao i da “treba da plate samo godišnji porez ako im prihod premaši određeni limit”, što su neki uredno plaćali.
Tako je Vladimir Ilić, koji se bavi kreiranjem igrica – gejming industrijom, dobio rešenje na šest miliona dinara, za prihode od osam miliona dinara, ostvarene tokom četiri godine. Vladimir je uredno pitao koji porez treba da plati, i uredno je platio ono što mu je rečeno – samo godišnji porez na prihod građana, u slučaju kada mu prihod premaši određeni limit. Sada mu ista ta Poreskska uprava zaračunava neplaćene poreze i doprinose i na sve to – kamatu.
Katarina Stanojević jedna je od hiljade ljudi koji u Srbiji za egzistenciju zarađuju radom preko Interneta, ali i od onih koji su za svoj rad, od 2015. do danas dobili rešenje Poreske uprave da plate porez – retroaktivno, u iznosu koji dostiže i pola onoga što je prethodnih pet godina zarađivala.
Njeni prihodi u 2015, kako navodi, nisu bili viši od 300 dolara na mesečnom nivou, a kasnije – 2017, 2018. godine, bili su oko 100 dolara mesečno.
Katarina je preko interneta držala časove engleskog jezika.
Kada se obratila Poreskoj upravi sa zahtevom da plati porez, rekli su joj: “Šifru za frilensera nemamo. Dođite kada budete imali veće prihode, ovi su mali”.
“Ljudi koji su sastavljali kraj sa krajem su označeni kao kriminalci” rekla nam je Katarina.
Današnji skup frilensera podržavaju sindikat Nezavisnost i Samostalni sindikat, udruženje privrednika, ali i brojne organizacije civilnog društva.
(Nova.rs)