UVOD U JEZIV SCENARIO: U EU se za 200% povećao broj seksualnog nasilja, ubistava i krađa! Šta se krije iza odluke da policija sve to dopušta i ćuti?!
Merkelova odlično zna da je 2015.godine, kada je pozvala izbeglice da naseljavaju Nemačku, otvorila „Pandorinu kutiju“. Koliko ih je stiglo u Nemačku – to ne zna niko. Tačnih brojki nema.
Deo njih je registrovan u Nemačkoj, ali je zatim prešao u Dansku, Švedsku i Norvešku, u zemlje koje takođe ne shvataju šta će im toliki broj niskokvalifikovane radne snage.
Skandinavske zemlje su primorane da prekrajaju svoje nacionalne budžete. Pri tom stradaju stanovnici koji poštuju zakone, a kojima se povećavaju dažbine i istovremeno pogoršava standard. Osim toga raste i kriminal.
Nemačka je objavila podatke koji govore da policija ne zna gde se nalazi 30 hiljada izbeglica koji nisu prihvaćeni kao izbeglice, ili koji treba da budu deportovani. Oni su se jednostavno rastvorili u vazduhu. Iščezli su, isparili. Cifra je ogromna – to je 30 hiljada ljudi koje je izgubila policija.
Po čitavoj zemlji su postavljeni izbeglički logori u kojima su smešteni migranti. Prema podacima policije, bez obzira na logore, povećao se broj seksualnog nasilja, ubistava i krađa. Prema nemačkim medijima otkrivena je uzajamna veza između mesta gde je izbeglički logor i broja kriminalnih prestupa u ovom ili onom nemačkom gradu. Policija je odavno shvatila da što dalje od logora, od naseljenih mesta, to je život mirniji.
A Skandinavci stenju zbog toga što je kod njih naglo povećan broj silovanja. Samo u Danskoj – 200 procenata. Situacija izmiče kontroli. Stručnjaci su ubeđeni da je kriminal naglo porastao baš od leta 2015.godine. Naravno da nasilnike hvataju. Ali ne mogu baš sve.
Pravnici kritikuju policiju zbog, kako se smatra, neobjektivnog odnosa prema migrantima. A u stvari – problem treba da se rešava na zakonskom nivou. A to tolerantna Evropa jednostavno nije predvidela.
Tako se stvara zatvoreni krug – zakona nema, a njihovo donošenje se i ne predviđa. A siledžije i kriminalci osećaju da za njih ne postoji kažnjavanje. Zato se i ponašaju bahato i drsko. Oni prete bezbednosti stanovnika čitave Evrope.
Izbeglice – siledžije treba kažnjavati, treba ih odmah iseljavati, i to bez prava ulaska u Evropu. Kada bi se to ili nešto slično uradilo sa stotinak – dvesta kriminalaca – za mnoge stotine, pa i hiljade drugih izbeglica to može da bude odlično upozorenje.
Međutim, umesto da stvarno zaštiti svoje stanovništvo – policija severnih evropskih zemalja preporučuje da legalni stanovnici Nemačke, Danske, Švedske, Norveške uvek ulicama idu u paru. Čak i po dnevnom svetlu.
A još – i da se ne približavaju izbeglicama – ama baš nikada. A žene uopšte da ih u širokom luku zaobilaze! Proizilazi da je spas „utopljenika“ (tj. silovanih, pretučenih i opljačkanih) sada u njihovim sopstvenim rukama.
Baš su tužna vremena nastala! A kakva ih vremena tek čekaju? Odgovor na to pitanje za sada ne mogu da pruže ni Berlin, ni Stokholm, ni Kopenhagen i Oslo.