Zbog poskupljenja u januaru, Srbi se hvataju za glavu: Evo koje su sve cene „otišle gore“
Poskupeli su i stan, voda, električna energija, gas i druga goriva, kao i restorani i hoteli, ali i obrazovanje, i to za po 0,2 odsto
Januar je definitivno bio mesec poskupljenja.
U prvom mesecu ove godine potrošačke cene su povećane za oko 1,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, dok su u odnosu na januar 2016. povećane za čak 2,4 odsto.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u januaru je u odnosu na prethodni mesec zabeležen rast cena hrane i bezalkoholnih pića za 3,1 odsto, zatim alkoholnih pića i duvana za 2,9 odsto, a poskupeo je i transport za 1,6 odsto, kao i komunikacije za 0,5 odsto.
Povećane su i cene rekreacije i kulture, i to za 0,4 odsto, dok su u zdravstvu one veće za 0,3 odsto. Poskupeli su i stan, voda, električna energija, gas i druga goriva, kao i restorani i hoteli, ali i obrazovanje, i to za po 0,2 odsto.
S druge strane, pad cena zabeležen je kod odeće i obuće, i to za 1,1 odsto. Iz RZS podsećaju da su u prethodnoj godini potrošačke cene u proseku povećane za 1,2 odsto u odnosu na 2015. godinu.
Da su ovi podaci neprijatno iznenađenje, smatra ekonomista Mlađen Kovačević.
– I sam prilikom odlaska u samouslugu vidim da su neke cene proizvoda znatno povećane, i to nekih prehrambenih proizvoda i za oko 25 do 30 odsto u odnosu na pre dva, tri meseca.
To je pak neočekivano je prošle godine poljoprivredna proizvodnja znatno porasla, za oko 8,5 odsto, a kada poljoprivredna proizvodnja ima rast, bilo bi prirodno da ti osnovni egzistencijalni poljoprivredno – prehrambeni proizvodi beleže u skladu s tim kretanje, pa ako je poljoprivreda imala veću ponudu, da su i cene niže – kaže Kovačević.
No, razlog za poskupljenja, dodaje, može biti i u drugim faktorima.
– Moguće je, iako ne mogu sa sigurnošću tvrditi, da su trgovinski lanci više opterećeni raznim porezima i akcizama, te da prevaljuju na potrošače taj teret da im dobit ne bi bila smanjena.
Takođe, treba uzeti u obzir i rast valutnog kursa, uprkos intervencijama Narodne banke Srbije (NBS), što automatski utiče na rast cena uvoznih proizvoda, što prati i rast cena domaćih alternativnih proizvoda – zaključuje Kovačević.
Šta je poskupelo i za koliko
hrana i bezalkoholna pića 3,1%
alkoholna pića i duvan 2,9%
transport 1,6%
komunalije 0,5%
rekreacija i kultura 0,4%
zdravstvo 0,3%
stan, voda, električna energija, gas i druga goriva 0,2%
restorani i hoteli 0,2%
obrazovanje 0,2%
(Alo.rs/ Telegraf.rs)