ZLATNO DOBA EVROPSKE UNIJE PROŠLOST: Loše vesti za Srbiju i pola Balkana stižu iz EU!
Velika Britanija pokušava da se odjavi iz EU, ali bar 10 zemlja poput zapete puške spremno je da popuni upražnjeno mesto. Ipak, postoji jedan veliki problem: Zlatno doba proširenja Evropske unije je prošlost, piše magazin „Politiko“.
U jeku jačanja nacionalnih politika, EU nema nameru da u svoje odabrano društvo uvrsti nove članice pre 2025. godine, a za neke, poput Turske, ne postoji ni promil šansi za uspeh.
Evropski komesar za proširenje EU Johanes Han nedavno je izjavio da „neće postavljati ograničenje brzine za ulazak u EU“, insistirajući da napredak svake zemlje kandidata zavisi isključivo od nje same, navodi evropsko izdanje „Politika“.
Sa druge strane, direktorka „Prijatelja Evrope“ Šada Islam ne krije pesimizam.
– Nažalost, moramo da prihvatimo činjenicu da još mnogo godina neće biti proširenja EU – rekla je Šada Islam, dodavši da u periodu od 10 godina šest balkanskih zemalja možda ima šansu za članstvo.
Prema pisanju ovog magazina, iznenađujući prvi kandidat za članstvo mogla bi da bude Albanija, koja je već članica NATO i mahom „oslobođena problema jugoslovenskih ratova devedesetih“.
– Sve druge zemlje zapadnog Balkana imaju brojne komplikacije. Što se Makedonije tiče, EU članica Grčka odbija čak i da prizna njeno ime. Ukoliko bi EU dozvolila da Crna Gora i Kosovo uđu u odabrano društvo bez Srbije, to bi izazvalo značajnu nestabilnost u regionu.
Bosna i Hercegovina je u najgorem položaju od svih, i mogla bi da usporava sve ostale države u slučaju da EU zahteva da zemlje Balkana pristupe uniji u formi bloka – piše „Politiko“.
Nijedna država nije podnela zahtev i postala članica za manje od pet godina (Finska drži rekord). Za države članice bivšeg Varšavskog pakta i SFRJ taj proces je u proseku 10-15 godina.
Ne treba zaboraviti i države poput Islanda i Škotske. Ukoliko mala nordijska zemlja odluči da ponovo aplicira za EU, izbila bi u prvi red favorita. Isto važi i za Škotsku, koja će u slučaju Bregzita skoro sigurno želeti da postane samostalna članica EU, imajući u vidu da skoro 70% građana to želi.
Članstvo u EU žarko želi i Ukrajina, ali „Politiko“ smatra da je njen ulazak u EU „praktično nemoguć“ dok je na čelu Rusije Vladimir Putin.
– Imajući u vidu sve poteškoće kroz koje Ukrajina prolazi, kao i odbijanje holandskih glasača da prihvate Sporazum o proširenju EU, ta opcija je za sada teško ostvariva. Pored toga, pridruživanje EU dok je na čelu Rusije Vladimir Putin bilo bi ravno samoubistvu – navodi magazin.
Kandidati – prednosti i mane
Albanija
Datum pridruživanja: ne pre 2025. godine
Šanse za članstvo: 80%
Prednosti: Albanija je pokazala sposobnost da uvede višepartijski sistem i sprovede reforme. Zemlja je izbegla jugoslovenske ratove devedesetih, distanciravši se od problema koje imaju ostali EU pretendenti u regionu.
Mane: Formalni pregovori još nisu počeli, a korupcija i organizovani kriminal predstavljaju ozbiljne probleme, tvrdi Evropska komisija. Takođe, veliki problem predstavlja politizacija sudstva.
Crna Gora
Datum pridruživanja: Ne pre 2027.
Šanse za članstvo: 90%
Prednosti: Crna Gora je prema prihodu po glavi stanovnika najbogatija država Zapadnog Balkana. Pokazala je trajnu volju da bude deo zapadnih institucija, što najbolje ilustruje gotovo završen proces o članstvu u NATO.
Mane: Korupcija ostaje dominantan i ozbiljan problem, navodi Evropska komisija. Takođe, ekonomski i politički napredak su skromni. Evropska komisija čak smatra da bi prijem Crne Gore u EU bez Srbije mogao da predstavlja rizik po malu jadransku naciju.
Srbija
Datum pridruživanja: Ne pre 2027. godine
Šanse za članstvo: 80%
Prednosti: Srbija je najveća zemlja Balkana od svih koje pretenduju da postanu članice EU. Ukoliko se drži EU agende, Srbija bi svakako bila faktor stabilnosti u regionu i „najbolji komšija“. Evropska komisija je već izrekla brojne pohvale na račun napretka Srbije, pre svega u pogledu zakonodavstva.
Mane: U protekloj godini nije zabeležen nikakav napredak u borbi protiv korupcije. Srbije će verovatno nastaviti da odbija priznavanje Kosova, osim ukoliko joj u zamenu za to ne bude ponuđeno članstvo u EU, smatra „Politko“. Ova taktika Srbije je možda pametna, ali nije u skladu sa duhom EU, smatra magazin.
Bosna i Hercegovina
Datum pridruživanja: Ne pre 2027, a verovatno mnogo, mnogo kasnije
Šanse za članstvo: 50%
Prednosti: Ova multietnička, multireligijska država jednog dana mogla bi da postane reklama za EU i njenu politiku stvaranja jedinstva u različitosti. Ulazak BiH u EU mogao bi da transformiše region.
Mane: Ni sami građani BiH ne mogu da se dogovore o budućem izgledu i formi države. Ustavu BiH biće neophodan ozbiljan remont kako bi se uskladio sa fundamentalnim pravima i standardima EU, smatra „Politiko“.
Kosovo
Datum pridruživanja: Ne pre 2027.
Šanse za članstvo: 30%
Prednosti: Kosovo je već usvojilo evro kao zvaničnu valutu, i trudi se da uskladi rad institucija sa evropskim zakonima.
Mane: Kosovo je dom problematiče misije EU (Eulex), i usled duboke političke polarizacije i ukorenjene korupcije, put ka članstvu u EU biće dug i trnovit. Pored toga, nezavisnost Kosova ne priznaje pet članica EU, kao ni Srbija, iz dobro poznatih razloga, navodi „Politiko“.
Makedonija
Datum pridruživanja: Ne pre 2030.
Šanse za članstvo: 50%
Prednosti: Ima manje unutrašnjih problema nego Bosna i Hercegovina.
Mane: Pregovori o članstvu idu bolno sporo. Grčka ne prizaje čak ni ime Makedonije, koje smatra pretnjom za teritorijalni integritet sopstvene pokrajine pod istim imenom. Makedonija takođe ima veliki broj razmirica sa Bugarskom, a pored toga postoje ozbiljne optužbe koje se tiču nepoštovanja vladavine prava.
Ukrajina
Datum pridruživanja: Ne pre 2035.
Šanse za članstvo: 20%
Prednosti: Milioni Ukrajinaca su do te mere posvećeni članstvu u EU da su spremni da zbog toga izađu na ulice i rizikuju svoje živote.
Mane: Blokada Holandije, odnosno njenih glasača da prihvate Sporazum o proširenju EU. Takođe, EU nije podržala bezvizni režim za građane Ukrajine. Situacija na istoku zemlje je loša, a tu je i problem oko aneksije Krima.
Turska
Datum pridruživanja: Pridruživanje nemoguće.
Šanse za pridruživanje: 0%
Prednosti: Integracija Turske u zapadne institucije bio bi znak da je zemlja u kojoj dominira umereni islam dobrodošla u društvo velikih zapadnih igrača, piše „Politiko“.
Mane: Turska klizi ka autoritarizmu pod mandatom Redžepa Erdogana, i ima fundamentalne probleme u oblasti vladavine prava i slobode izražavanja, piše magazin. Samo mali geografski deo ove države zapravo spada pod Evropu. Evropski parlament, a takođe ni Austrija, jasno su stavili do znanja da neće dozvoliti članstvo Turske u EU.
Island
Datum pridruživanja: Ne pre 2022.
Šanse za pridruživanje: Ukoliko se podnese zahtev za članstvo – 100%. Ukupne šanse – 20%
Prednosti: Jedna od najstarijih demokratija na svetu, Island ima strateški važnu evroatlantsku lokaciju, izuzetno visok nivo obrazovanja i snažne kulturne veze sa Evropom.
Mane: Island važi za evroskeptičnu naciju. Narod ne želi u EU jer bi tako morao da deli pravo na svoja prava na ribolov sa ostalim članicama. Činjenica da se Island bogati zahvaljujući samom sebi dovoljan je razlog zbog čega mu EU nije potrebna.
Škotska
Datum pridruživanja: Pet godina od aplikacije, znači ne pre 2024. (pošto se izlazak Britanije iz Eu očekuje 2019.)
Šanse za članstvo: Ukoliko podnese zahtev – 90%. Ukupne šanse – 20%
Prednosti: Nezavisna Škotska u EU bila bi džekpot za sve koji zastupaju politiku evrointegracija. Škotska je vrlo entuzijastična po pitanju članstva, a portparol Vlade Škotske Bregzit je nazvao „demokratskim nasiljem“ nad škotskim glasačima.
Mane: Škotska bi morala da prekine sve veze sa Velikom Britanijom i postane potpuno nezavisna država. U suprotnom, njeno članstvo u EU blokiraće Španija, pre svega zbog secesionističkih aspiracija Katalonije.
(Blic)