SUTRA JE VELIKA SUBOTA: Evo šta se radi na STRASNU SUBOTU i šta taj dan ZAPRAVO ZNAČI

isus-hrist-bozic-spasitelj-sin-bozji-rodenje-gospodnje-andeli-rodenje
Pravoslavni vernici sutra obeležavaju Veliku ili strasnu subotu, hrišćanski praznik posvećen uspomeni na pogreb Isusa Hrista o njegov silazak u Had.

Velika subota je deo strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike.

Pravoslavna crkva veruje da je Isus bio toga dan u grobu Telom, a da je duhom bio u Hadu, a u isto vreme na prestolu bio sa Ocem i Duhom, samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice.

Na taj dan, Isus Hristos je pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja

Na taj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar.

Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je velika subota, strasna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo.

U Bosanskoj krajini i Hercegovini najčešći je naziv crvena subota zato što se tada maste ili šaraju uskršnja jaja, najčešće u crveno. Pripoveda se da su sva jaja pocrvenela u trenutku kada je Isus vaskrsnuo iz groba, i zato ih valja bojiti u crveno.

Naziv Crvena subota, rasprostranjen je i u Republici Srpskoj i Popovom polju.

Na Veliku subotu se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca.

U Homolju mese kolač, vaskršnjak, okićen bosiokom, kao i manje kolačiće.

U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja.

Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.

Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se, umesto liturgija, služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.

(Autor: Foto: Shutterstock,Foto: Kurir)

  • Goran

    Čovek kada umre umro je, nema života posle smrti, jer ako ga ima, onda nije ni umro. A ako ima života duhom kada čovek umre čemu onda vaskrsenje ? Da bi ponovo ušao u propadljivo telo ? I gde se u bibliji pominje Had ? Koliko ja znam Had je terminologija iz grčke mitologije. Sam Isus je rekao da nije došao da promeni nijedno slovo iz zakona nego da ga ispuni. Znači nema ukidanje subote i početka svetkovanje nedelje. U našem jeziku se nedelja zove dan NE DELA jer je taj dan dobio novi naziv kada ga je u prvom veku Konstantin proglasio za neradni dan u čast Sunca, pre toga je bio dan prvi ili prvi dan, hoću da kažem da je imao drugi naziv. U većini svetski najviše rasprostranjenih jezika se taj dan naziva DAN SUNCA. Jer je posvećen sotoni ili svetlonoši tojest onome koji donosi svetlost na zemlju. Znači nedelju nam podmeću kao novi dan svetkovanja dana odmora a sam naziv dana subote ili sabata je dan odmora. Ja ne kažem da ne treba da se radujemo na taj dan kada je Isus vaskrsnuo i da se podsećamo i slavimo jednom godišnje ali taj dan ne možemo uzimati kao novi dan svakosedmičnog dana odmora. Pametnom dosta a ludom ne vredi pričati.

Close
Podržite nas
Lajkujte našu FB stranicu!