BIVŠI AMERIČKI SAVETNIK ZAPANJIO JAVNOST: EVO ZAŠTO NE TREBA DA VERUJETE U ZVANIČNU VERZIJU MASAKRA U LAS VEGASU..
Piše: Pol Krejg Roberts
Hoćemo li opet ekspertima lepiti etiketu „teoretičara zavere“, kao što smo uradili sa onima koji su doveli u pitanje zvaničnu verziju 11. septembra?
Poštovani čitaoci, cenim poverenje koje mi ukazujete vašim mejlovima u kojima me pitate za moje mišljenje o pucnjavi u Las Vegasu. Mnogi od vas sumnjaju da se radi o još jednoj false flag(lažna zastava) operaciji, pa me pitate za njen motiv. Ne znam da li se radi false flag operaciji, i, akojeste, ko je odgovoran i zbog čega. Ne očekujem da ću ikad saznati. Tu priču stvorili su vladini zvaničnici i mediji. Jedni način da ikad nešto saznate je da lično istražujete. Morali biste da odete u Las Vegas, istražite mesto zločina, postavljate pitanja u hotelu, proučite odgovore (ako ih uopšte dobijete), pronađete i intervjuišete ranjene, prisustvujete sahranama i pregledate tela ubijenih, pričate sa njihovim porodicama, raspitate se o oružju koje je navodno korišćeno i pokušate da iz njega pucate u mete koje se nalaze daleko ispod vas, uporedite broj žrtava sa brojem pucnjeva koji se čuju na snimcima itd. Drugim rečima, morali bismo da uradimo posao koji su ranije radili novinari. Ali toga više nema. Utisak je kao da se od nas krije prava priča. Na primer, iz medijskih izveštaja saznajemo da je mesto događaja odmah prekoputa ulice gde je hotel. Nisam znao da se „prekoputa ulice“ koristi za distancu od 350 metara.
Budući da ne očekujem da ću ikad imati pouzdano mišljenje o onome što se dogodilo, ne obraćam mnogo pažnje na masovne pucnjave, ili navodne pucnjave. Toliko nas lažu i obmanjuju da nismo sigurni kad nam govore istinu. Dmitrij Orlov je u pravu kada kaže: „Laži rađaju druge laži i ubrzo nepristrasno prikupljanje podataka, racionalna analiza i adekvatno planiranje misije postaju nemogući“; „…reputacija iskrenosti se može izgubiti samo jednom i od tada korišćenje fraze ‘američki obaveštajni izvori’ postaje sinonim za ‘zavera bezočnih lažova’“; „Koju god poruku Vašingon i zapadni masovni mediji pokušavaju da pošalju, savršeno validan odgovor je isticanje svih njihovih laži iz prošlosti, uz propratno jednostavno pitanje: ‘Kad su to prestali da lažu?’“ GDE SU MRTVI? Zvanična objašnjenja ovakvih događaja poput Las Vegasa, Sendi Huk itd. uvek služe kao crvene zastave, jer svako put ignorišu druge svedoke i drugačije dokaze. Takođe, često nema čak ni telefonskih video zapisa mrtvih i ranjenih ljudi. Koliko mi je poznato, u video evidenciji dešavanja iz Las Vegasa ne pojavljuju se 573 mrtva i ranjena tela. S obzirom na sumnju koju takvi događaji izazivaju, čovek bi pomislio da će se vlada potruditi da prikaže tela mrtvih i ranjenih.
U drugim masovnim zločinima navodna tela izgledaju kao lutke ili su tako prekrivena da ih nije moguće razlikovati od prekrivene gomile nečega drugog. Prisustvo kriznih glumaca na licu mesta, kao u slučaju bombaškog napada na Bostonski maraton, podstiče nova pitanja. Sećam se vremena kad se očekivalo da će policija i mediji istražiti sve dokaze i otkloniti kontradikcije. Sada samo dobijamo – instant spremljenu – zvaničnu priču koju mediji i zvaničnici neprekidno ponavljaju. To samo po sebi izaziva sumnju. Moraćete sami da donesete zaključke o Las Vegasu. Evo nekih činjenica iz izveštaja koje bi trebalo razmotriti: Ukupan broj ubijenih i ranjenih je 573. To je veličina jednog vojnog bataljona. Veoma je teško čak i u najžešćim borbama onesposobiti ceo bataljon koristeći ručno oružje. Ne znam da se to ikada dogodilo. Može li jedna osoba koja nije prošla vojnu obuku pucati sa 32. sprata (što zahteva specijalno znanje o tehnikama nišanjenja) sa distance od 350 metara (četiri stadiona za američki fudbal) i pogoditi 573 čoveka u roku od samo nekoliko minuta? Džon Raport smatra da ne može; Kao i progresivni Stiv Lendman; Ima izveštaja da je bilo više pucača;
Ima izveštaja o signalima svetlosnom lampom sa četvrtog sprata; Prozori na hotelu se ne mogu otvarati i za to je bilo potrebno razbiti staklo; Stiven Pedok se ne uklapa u profil psihopate. Ima izveštaja da je bio multimilioner sa avionom i ličnim pilotom. Uživao je u životu. Njegov brat je zapanjen, tvrdi da nema nikakvog smisla da je Stiven pucao. ZBOG ČEGA 23 PUŠKE? Hotel Mandalej bej je navodno kazino. Ako je tako, bezbednosne kamere nalaze se svuda. Zbog čega onda nema videa Stivena Pedoka kako unosi 23 puške i municiju? Kako je posluga mogla tri dana da čisti sobu i da ne primeti 23 puške i municiju? Nema logike. Zbog čega 23 puške? To je preko svake mere. Veliki broj pušaka kao da ukazuje da je ceo događaj osmišljen tako da liči na incident povezan sa kontrolom oružja. Veliki broj pušaka, veliki broj žrtava. Konačno, najzad, dovoljno „oružanog nasilja“ za uvođenje kontrole naoružanja. (SAD su jedna od retkih zemalja u svetu gde svako može legalno posedovati lično oružje, a to je jedno od najdelikatnijih političko-ideoloških spornih pitanja između liberala i konzervativaca, koje se svaki put iznova aktuelizuje nakon masovnih pucnjava; prim. prev.)
Skeptci čekaju da im nadležni objasne kako neko sa te distance može upucati toliko ljudi u tako kratkom vremenskom periodu i sa kojim automatskim oružjem i kalibrom je to učinjeno. Budući da je u taj deo priče naročito teško poverovati, verovatno nećemo dobiti objašnjenje. Nisu samo vlast i prestitutke oni koje demantuje istina. Primetan je i nedostatak integriteta kod ljudi sa lični motivima. Na primer, Pol Strit, pišući za CounterPunch, navodi: „Masakr u Las Vegasu je samo poslednji u dugom nizu terorističkih napada Oružanog lobija na američkom tlu“. Članak je naslovljen: Poslednji teroristički napad NRA na američkom tlu. Lobi za kontrolu naoružanja ima veliki lični interes u ovakvoj zvaničnoj verziji događaja. Smeo bih u život da se kladim da će oni ignorisati apsolutno svaku problematičnu tvrdnju iz zvanične verzije. Priča je tačno onakva kakva im je potrbena za napredak u realizaciji njihove agende. Kampanja već traje. PROKAZANI BELI MUŠKARAC
Budući da je Padok bogati beli muškarac, priča se uklapa u politiku identiteta. Padok je još jedan primer zlih belih muškaraca. Ovako Vašington post celu stvar povezuje sa politikom identiteta: „Širom Amerike beli muškarci, mladi i sredovečni, pretvaraju se u vukove. Svaki put pošto izvedu teroristički čin, otkrije se da počinioci ipak nisu bili muškaci. Bili su zveri, bezumna čudovišta čija zloba je apstraktna, hladna i jeziva“. Ljudi su više zainteresovani da potvrde svoja verovanja i predrasude nego da otkriju istinu. Da je Padok bio musliman, islamofobični građani bi se držali zvanične verzije. Istina zahteva da ljudi više veruju istini nego sopsvenim predrasudama i rezonima. U SAD takvi ljudi su sve ređi. Uvek zapamtite rimsko pitanje: „ko od toga ima korist?“. Tu ćete naći odgovor. Padokova devojka ga opisuje kao „ljubaznog, brižnog i tihog“ čoveka sa kojim je zamišljala „mirnu budućnost“. Žena poznaje muškarca. Njene reči ne liče na opis psihopate. Pričao sam sa iskusnim ekspertima, uključujući i marince snajperiste. Ne veruju ni reč zvanične verzije. Hoćemo li još jednom otkačiti eksperte lepeći im etiketu „teoretičara zavere“, kao što smo uradili sa 3.000 arhitekata i inženjera koji su doveli u pitanje zvaničnu verziju 11. septembra? (Standard.rs)