BIVŠI DB-OVAC PONOVO ŠOKIRA JAVNOST: OTKRIO SVE DRŽAVNE TAJNE 90-tih
Nekadašnja direktorka Beogradske banke Borka Vučić, koja je devedesetih važila za bankarku tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, nije 2009. godine poginula u saobraćajnoj nesreći, već je ubijena, zato što je dobila sve tajne račune političara i biznismena kod kojih je završio novac koji je devedesetih iznet na Kipar.
To u nastavku ekskluzivne ispovesti za Kurir otkriva Nenad Đorđević, osnivač i prvi predsednik Jugoslovenske levice (JUL).
Nekadašnji bliski saradnik i prijatelj Mire Marković, supruge predsednika Jugoslavije, govori i o političkim ubistvima devedesetih, pokušajima da i njega likvidiraju, Petom oktobru, raspadu države… Devedesete godine su, kaže, bile „nevreme istorije“.
Ko je naređivao politička ubistava devedesetih?
– Uvek je i u svim državama na svetu bilo političkih ubistava. Pitanje je samo da li je to bilo sporadično, u interesu države ili pojedinaca.
Primera radi, jedan od najvećih svetskih terorista Karlos bio je sedamdesetih ranjen u Beču, odakle je prebegao u Sloveniju, gde smo ga mi pokupili i izlečili u Beogradu, zbog čega je hteo da nam zahvali. Kazao je kako bi voleo da vidi predsednika Josipa Broza Tita.
Otišli smo kod njega i Karlos ga je pitao kako bi mogao da se oduži, a on mu kaže: „Vidi, postoje neke ustaše koje nam kvare političke odnose sa svim našim prijateljima i državama, ubili su nam ambasadora Vladimira Rolovića u Švedskoj, bilo bi dobro kada bi ih malo doveo u red.“ Posle 25 dana, više nikad nismo imali probleme sa ustašama.
Znam mnogo ljudi koji su radili u službi bezbednosti Jugoslavije i znam koliko su naloga davali da se ljudi likvidiraju, tu je bilo kriminalaca, lopova, probisveta… Tako je bilo i u Titovoj Jugoslaviji, a i kasnije.
Dug je spisak ubistava tokom devedesetih. Ubijen je novinar Slavko Ćuruvija…
– Znam da je Ćuruvija bio više puta opomenut da ne priča ono što čuje kod Mire i Slobe, kod kojih je često išao. Ali on je imao veliku želju da objavi sve što čuje, to ga je i koštalo glave. Ubila ga je država, a ko je tačno to naredio – ne znam.
Nije hteo “Veliku Srbiju”
Kakav je odnos Milošević imao s predsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom? Spekulisalo se da su se oni tajno dogovorili o ratu…
– Znam da su imali međusobne kontakte, ali ne znam šta su razgovarali. Milošević je imao kontakt i sa Alijom Izetbegovićem. Pravili su strategije kako da organizuju države na najbolji mogući način, sa što manje štete.
Da li je Milošević želeo „veliku Srbiju“?
– Ne. Milošević je bio srpski orijentisan, ali ne i velikosrpski.
Imate i predlog kako sprečiti korupciju među političarima…
– Još sam Miloševiću predlagao da ministrima daje platu 5.000 maraka i da po završetku mandata, ako je ministarstvo radilo bez mita i korupcije i imalo uspeha u radu, dobiju i pet miliona maraka bonus. On iznenađeno kaže: „To je 100 miliona za 20 ministara.“
Rekoh mu da oni sigurno ukradu i više, pa je najjeftinije da se ovako uradi. Ne može se imati dobar ministar ako se dobro ne plati, mora da ima dobru platu i da bude nagrađen za rad u interesu države. Time se sprečava korupcija.
Zatim, ubijen je i bivši predsednik Ivan Stambolić…
– Postojao je sukob Mire i Slobe s njim. Više Mire nego Slobe. Kad je ona došla kod mene u JUL, rekla je: „Dobro je da si napravio tu partiju, jer sam se plašila da bi to uradili Latinka Perović i Ivan.
Nesporno je da su oni komunisti i levičari, ali sada, kad je zauzet taj prostor, neće moći da uđu u politiku.“
Stambolićeva je greška bila što je ušao za poslanika Savezne skupštine, jer je tako mogao da bude izabran i za predsednika Skupštine ili na neku drugu političku funkciju.
Postojao je kod Mire i Slobe strah od njega. Reći ću i ovo: posle Drugog svetskog rata su postojale dve dinastije u Srbiji – Markovići i Stambolići. To je bio dinastijski sukob.
Stradali su i članovi SPO u atentatu na Ibarskoj magistrali, kad je pokušano ubistvo Vuka Draškovića…
– To uopšte nije bio pokušaj ubistva Vuka Draškovića, to je bilo direktno ubistvo Daninog brata Veselina Boškovića. On je prema mnogima bio korektan, ali je mnogo uzimao i za sebe.
Nesporno je da je šef DB s kraja devedesetih Radomir Marković bio glavni organizator mnogih zločina. Sudske presude to potvrđuju.
– Rade Marković robija zbog svoje gluposti. On nikad nije bio dobar policajac, loš je čovek, narcisoidan tip, hteo je da otima, da uzima sve za sebe… Bio je u odnosu s Marijom Milošević, tako je prihvaćen u porodici, a posle toga je učio Marka Miloševića da puca, vodio ga je u lov. To su bile zasluge zbog kojih je napredovao. A sve što je počinio bilo je onako uzgred, da bi se dodvorio porodici Milošević.
I tadašnji ministar policije Vlajko Stojiljković je, takođe, bio više nego veran Miloševiću i Markovićevoj.
– Vlajko je stajao iza nekih stvari, to nije sporno. Bio je lud. Svoju ženu je zdravu poslao u ludnicu da bi mogao da bude s nekom ljubavnicom. Ona se tamo obesila. Na kraju se Vlajko ubio, ubio mu se i sin.
Govorili ste da su i vas hteli da ubiju. Ko i zašto?
– Hteli su i mene da ubiju više puta, u Rimu i u Crnoj Gori, ali ja sam imao dobre izvore i znao sam da se zaštitim. Sve je bilo u organizaciji Vlajka Stojiljkovića i Radeta Markovića.
To počne tako što Mira i Sloba kažu nešto loše o meni ili nekom drugom, što je ovoj dvojici bilo sasvim dovoljno da krenu u realizaciju ubistva. Čak su jednom planirali da me u Crnoj Gori stave u helikopter, odvezu iznad kanjona Tare i bace.
Tada je tu bio uključen i Milorad Ulemek Legija. Mira je Legiji rekla da lete visoko helikopterom da bi mi srce stalo kad me izbaci, da me manje boli kad padnem dole. Vlajko je više puta hteo moju glavu da pokloni Miri za rođendan, pa onda za Slobodanov rođendan, godišnjicu JUL…
Gde su završile pare koje je Miloševićev režim devedesetih izneo na Kipar?
– Novac jeste iznošen na Kipar. I samo ću vam jedno reći: Borka Vučić je ubijena, i to kad je jednom političaru iz SPS rekla da je od Dejvida Rokfelera (američki bankar i jedan od najbogatijih ljudi na svetu, prim. nov.) i Jevgenija Primakova (ruski političar, šef KGB, diplomata i ekonomista, prim. nov.) dobila sve račune koje u stranim bankama imaju naši tajkuni i političari.
Taj političar iz SPS je onda rekao jednom ministru iz DOS: „Borka je dobila sve račune i sad će vam svima je*ati i oca i majku.“ Posle tri dana je ona ubijena. Zaključak donesite sami. Ne optužujem nikoga, samo kažem šta se desilo. Onda je sve zataškano.
Malo je poznato zašto su izbori 2000. godine, koje je SPS-JUL izgubio i pao s vlasti, raspisani prevremeno…
– Mira Marković je krivac. Ona je bila u Indiji s ministarkom zdravlja Leposavom Milićević, koja ju je tamo upoznala s nekim vračarama.
Te vračare su rekle da izbori treba da budu ranije, da budu na dan kad su pobedili 1987. na Osmoj sednici i da će onda opet pobediti.
Mira je onda ubedila Slobodana i izbori su stvarno, ničim zasluženo, bili godinu i po dana ranije. Raspisani su na isti dan kad je bila Osma sednica – 24. septembra. I izgubili su.
Kako danas gledate na 5. oktobar 2000. godine?
– Pad jednog sistema i dolazak drugog, mnogo lošijeg. Posle dolaska na vlast, DOS je od onih koji su bili u prethodnoj vlasti uzimao deo kolača za koji je smatrao da treba da uzme. Biznismeni i političari iz prethodnog sistema su otkupljivali svoju slobodu, čast i ugled sa po pet miliona maraka.
Da pređemo na današnjicu. Bavite se pitanjima diplomatije i bezbednosti. Ko danas vlada svetom?
– Vojno najmoćnija država na svetu je Rusija, ekonomski najjača zemlja je Kina, a najbeskrupuloznije su Amerika i Engleska.
Kad vidite da Rusi imaju raketno naoružanje koje može da ide brzinom od 27.000 kilometara na sat, shvatite da od toga nema odbrane. U ratu Rusije i Amerike, pobeđuju Rusi sto odsto. Rusi su u velikoj prednosti.
Vi ste radili analizu kako bi mogla brzo da oživi privreda i zaposle se ljude. O čemu je reč?
– Srbija je pretežno poljoprivredna zemlja, imamo dosta potencijala na tom polju i mogli bismo da dođemo do pune zaposlenosti. Ali ne da izvozimo sirovine, već gotove proizvode.
Osim poljoprivrede, veliki potencijal su mala i srednja preduzeća. Takođe, država koja ima svoju štampariju novca može čudo da napravi – kad se štampa novac i ulaže u privredu i ekonomski razvoj, povećava se moć države, a ne izaziva se inflacija.
Da li i dalje zagovarate stav da je politika skupo zanimanje i da nije za siromašne?
– Politika jeste skupo zanimanje. Nije za sirotinju. Otac mi je govorio da je problem sa sirotinjom što je alava, pohlepna i hoće da reši sve sad i odmah za narednih deset generacija, finansijski da se obezbedi… To ne može.
Kapital se stiče radom, u kontinuitetu nekoliko generacija… Inače, pogledajte snimke prve konferencije DOS u Sava centru nakon dolaska na vlast, vidite kako su bili obučeni, nosili su „beko“, „kluz“… Tri godine kasnije, svi su već nosili najskuplje stvari.
Pratite li aktuelna dešavanja u politici?
– Da. Aleksandar Vučić je trenutno jedan od najboljih političara koje smo imali u poslednjih 20-30 godina. Pokrenuo je ekonomiju, privredu, zapošljavanje, socijalnu politiku, brine se o mladima… Sve to doprinosi kvalitetnijem životu.
(Kurir)