CILJ EVROPSKE UNIJE NA BALKANU: Pravljenje RADNOG LOGORA sa JEFTINOM radnom snagom!

Izvorno značenje reči kod katolika je čistilište. Doduše naš narod, ne ulazeći u etimologiju, uglavnom to vezuje za probavu. Neka to svako tumači kako zna, nije ni bitno.

Bitno je da se od regiona Zapadnog Balkana pravi čistilište pred vratima raja – Evropske Unije. U međuvremenu raj se zabarikadirao, razvukao žice i ne prima unutra više nikoga, ni grešnike ni one druge.

Posle pedeset godina Tursku je napustila nada (a sada i želja) da će ući u EU, koja više ne zna šta će sa sobom, a kamoli sa problematičnim poludržavama iz regiona.

Po onome kako sada izgleda, iz perspektive ove EU, regionu je namenjena uloga tampon zone prema Bliskom Istoku. Nema sumnje – ako se ostvare turske pretnje,naredni imigrantski talas sleći će se ovde, što će uzrokovati veliku dodatnu nestabilnost.

Evropska Unija, sama nestabilna, održava svoju strukturu širenjem nestabilnosti putem koncentričnih polukrugova. Što je dalje od Berlina i Brisela, to je veći nered. Uslov za nered je nepostojanje suverenih država, korumpiranih,zaduženih, obuhvaćenih ratom. Dozvoljena su sva sredstva.

Srbiji i zemljamau okruženju namenjena je uloga platforme za investicije u radnointenzivne grane prirede sa jeftinom radnom snagom. Ista ta radna snaga fali omatoreloj Evropi, samo što je ona tamo skupa, pogotovo kada se obračunaju sve beneficije i troškovi, koji uključuju školovanje i zdravstvo.

Naravno svaka zemlja, da bi privukla investicije, pogotovo kada nema svog kapitala, treba da koristi svoje komparativne prednosti, uključujući i jeftinu radnu snagu. Međutim, cenu faktora proizvodnje (rada, rente i kapitala) treba da reguliše tržište, zaštićeno uređenim zakonodavstvom.

Nažalost to nije slučaj Srbije i zemalja poput nje. Rad, pogotovo proizvodni, apsolutno je potcenjen u „dilu“ domaćih lopova i inostranih investitora – lešinara, zaštićenih od njihovih država i banaka. Renta je, po istom „dilu“, minimalna, a njeni izvori i resursi ubrzano se rasprodaju budzašto. Inostrani krediti koji ulaze u zemlju predmet su pljačke između zajmodavaca i pomenutih lopova u lancu.

Osim neposrednog, gramzljivog, cilj ove lopovske manipulacije je potpuna desuverenizacija država upućenih na briselsku činovničku mangupariju, koja ne predstavlja nikakve evropske vrednosti, već njihovu negaciju. Još je Džordž Orvel upozoravao da jedinstvena Evropa može da bude jedino socijalistička, a sve ostalo je mimikrija. Ne treba smetnuti sa uma da su i Musolini i Hitler izvorno bili socijalisti, doduše sa povećim nacionalnim nabojem.

Ovakva kakva jeste, a pogotovo ona sa više brzina, EU priprema teren za bilaterizaciju odnosa i istovremeno se ograđuje. Ovdašnja vlast tvrdila je da neće od zemlje da pravi Aušvic razvlačeći okolo žice. Izjava je u najmanju ruku neozbiljna.

Pa nisu Poljaci pravili taj logor nego Nemci. Poljake niko ništa nije pitao, neće ni ove ovde.

Cilj EU, a pre svega Nemačke je da se na teritoriji Zapadnog Balkana (sa eventualno pridruženom Bugarskom i Rumunijom) napravi radni logor sa jeftinom radnom snagom i prihvatilištima za migrante sa Bliskog Istoka, budućim sugrađanima. Ove nakazne države teško će se same odupreti ovoj „plemenitoj“ ideji, pogotovo kada se u to umeša Turska i arapski novac.

Preduslov je za ovaj projekat korumpirana politička klasa na vlasti i u opoziciji. Tako se održava red, rad i disciplina. Svaki nagoveštaj ispoljavanja makar prividnog suvereniteta biva kažnjen. Sirota Makedonija do sada je sve bespogovorno slušala, al ne vredi.

Isto je i sa Srbijom. Kao ključna zemlja regiona ona se odriče suvereniteta u korist onih koji njoj ne žele i ne čine dobro. To je i prirodno. U međunarodnim odnosima na prvom mestu uvek je interes jakih, pa tek onda sledi sve ostalo. Batina i šargarepa nije pojam sa zelene pijace već iz diplomatije.

Sada sa tom batinom Srbiju i ostale teraju u zajedničko tržište kako bi se logor zaokružio i dodatno oslabile onemoćale nacionalne države. To je ideja Angele Merkel i njenog austrijskog ministra spoljnih poslova, ime da mu ne pominjemo. Da bi pokazala inventivnost i ozbiljnost promišljanja ovdašnja vlast prozborila je o carinskoj uniji. Nije šija nego vrat. Fali još samo autoput Niš – Priština – Drač.

Nastavlja se urušavanje države i razmazivanje suvereniteta sa daljim gubitkom kontrole nad privredom i finansijama. Ništa nisu naučili ili nisu hteli ni od Todorića ni od njegovog „Agrokora“. Samo napred i jako.

Svet se pokrenuo u pravcu bilateralnih odnosa i jačanju država, a ovi su korifeji smislili „EU u malom“ iliti preminulu Jugoslaviju. Zlo i naopako.

Lepo je živeti u samoobmnama. Srbi misle da su državotvoran narod. Jesu.

Svima su okolo napravili države, a svoju zanemarili i nastavljaju u istom smeru. Šteta.

Državu pored naroda čini i elita koje ovde nema. Postoje izuzetni pojedinci sposobni da budu ili već čine deo elite u ozbiljnim državama. Međutim, ne možete biti deo nečega što ne postoji.

Postoje čopori koji se zarad sinekure, iz straha ili nezadovoljenih ambicija svrstavaju uz opskurne političare, a što smo gledali na tek završenim izborima. Bez obzira na kvalitet pojedinaca to elita nije, to su čopori.

S njima se država ne pravi, s njima se ona ruši. Lako je političarima sa njima.

Piše: Oleg Golubović, (Izvor: vostok.rs)