DUCI SIMONOVIĆ: DA SAM IMAO KAŠIKARU TE NOĆI, BACIO BIH JE NA NOVINARE.. (VIDEO)
Ljubodrag Duci Simonović, nekadašnji košarkaš i doktor filozofije, ispričao je kako je upoznao generala Nebojšu Pavkovića i kako je ispred ispred vile Mir pokušavao da spreči hapšenje Slobodana Miloševića.
“Pavkovića sam upoznao tako što kad sam prolazio pored jedne kafane neko je vikao – Simonoviću! I ja se nisam okrenuo kad čujem posle jedno 50 metara neko trči za mnom. Pogledam a ono neki krupni mladić dolazi i kaže – general Pavković hoće da vas vidi. I ja se nasmejem i dođem. Tu se Pavke i ja izljubimo. I on mi je svašta pričao šta je bilo na Kosovu.
Rekao mi je o tome koliko je OVK ubijala Albance i da je zapravo naša vojska branila Albance od OVK. Ispričao mi je kako je prilikom jednog američkog bombardovanja Prištine vojska krenula da pomaže narodu i Pavke mi kaže kako je ispred pošte u tom trenutku video čoveka kako sedi sa puškom u ruci. Odjednom eksplozija, kaže mi Pavković, a ja pogledam čovek i dalje sedi – ali nema glave”, ispričao je Simonović u intervjuu za Balkan Info.
On se prisetio i one večeri kada je hapšen Slobodan Milošević u vili Mir.
“Bio sam ispred Užičke kada su hapsili Miloševića. Bio sam sa ćerkom Dunjom i sa bivšom suprugom. Došli smo oko ponoći. Bili smo na donjem delu. To se videlo da je sve napravljen spektakl za Zapad. Srbi hapse svog predsednika a Zapad tapše. Bio je jedan reflektor na jednom visokom stubu koji je osvetljavao taj prostor. A sa te leve strane dolazili su zatamnjeni džipovi iz kojih su iskakali momci koji su imali zamaskirana lica i patike. Nosili su neke kratke šmajesere to su neki engleski automati. Pokušavali su da se podvuku pod taj zid a neki su pokušavali da ga preskoče”, kaže on.
Ističe kako su se tada i čuli pucnji sa druge strane.
“Bio sam očajan nisam znao šta da radim od muke. Našao sam u šumi neki šut i onda sam ih gađao ciglama. Jednog sam pogodio u vrat a na jednom džipu sam razbio staklo. Odjednom iz tog mraka vidim ruku koja drži pištolj i okreće se prema meni. Ja sam bio na 10 metara od njega, a ja kao da gledam film. Nisam uopšte bio svestan. I odjednom vidiš noga jedna koja izlazi iz mraka i udara u lakat tog tipa i on puca u vazduh… I tu nastaje jurnjava”, kaže Simonović.
On je ispričao i da je te te noći imao kašikaru on bi je bacio na novinare koji su bili ispred Miloševićeve vile.
“Znaš kako su se postavili – ko fudbalska ekipa. To je bila borba za 5 miliona dolara za Miloševićevu glavu”.
Ujutru je, kako kaže, poslao ćerku kući a on je krenuo sa grupom ljudi na severnu kapiju.
“Četa mala ali odabrana. Mi smo se uhvatili ispod miške a bilo nas je tri reda. Prvo nas je policija ubeđivala ali onda su videli da nema šanse da mi pristanemo da dobrovoljno se raziđemo. I meni prilazi jedan mladi policajac, hvata me za jaknu i ona tu puca… Sva se pocepala i raspala. Ja bio besan. Skočim i uhvatim ga za gušu i počnem da ga davim. I skoče onda njegove kolege i osetio sam dva udarca u glavu. I tu sam pao u nesvest. Posle kada sam se probudio čujem žene viču – Ubiše Ducija!”, kaže Simonović.
Posle ga je jedan prijatelj odvezao kući da se presvuče.
“I posle sam se ponovo vratio pred Užičku”.
U jednom trenutku Duci je zaplako tokom intervjua sećajući se kako je prvi put video Miloševića izbliza.
“E a mi kad smo bili na tom platou ispred tog platoa Milošević se pojavio sa unukom. To je bilo prvi put da sam ga video izbliza. To mi je bilo najtragičnije”, ispričao je drhtavim glasom Simonović.