Home / IZA KULISA / EVO ZAŠTO JE SRBIJA NA UDARU- BALKAN LEŽI NA NEVIĐENOM BLAGU..

EVO ZAŠTO JE SRBIJA NA UDARU- BALKAN LEŽI NA NEVIĐENOM BLAGU..

Nekad Sasi, danas Britanci, Kanađani…U Srbiji trenutno 25 velikih kompanija obavlja geološka istraživanja. U pitanju su velike kompanije sa stranim kapitalom registrovane u Srbiji od kojih su neke među najvećima u svetu u toj oblasti. I to je odlična priča za Srbiju koja nikoga ne treba da plaši.

Da je Balkan zlatna koka čulo se ovih dana do Australije. Akcije kompanije „Adrijatik metals“, koja ima koncesiju za istraživanje i eksploataciju minerala i ruda kod Vareša u Bosni i Hercegovini, proteklih dana su udvostručene, čim je objavljena vest da je pronađeno nalazište zlata, srebra i baznih metala.

Kako je saopšteno, tona iskopanog materijala sadrži 4,6 grama zlata, pola kilograma srebra, 7,7 odsto olova, 10,8 odsto cinka, 46 odsto barita i 0,9 odsto bakra. To, u praktičnom smislu, znači da je britanska kompanija „Adriatik metals“ upravo pronašla ogromno bogatstvo i to vrlo blizu površine zemlje.

Početkom juna kompanija „Rakita eksplorejšn“, koja posluje u okviru kanadskog „Nevsuna“, započela je istražne rudarske radove na izgradnji niskopa kod Bora, koji prethode otvaranju rudnika. Radovi se izvode u okviru geoloških istraživanja zaliha bakra i zlata u hidrotermalnom sistemu „Čukaru peki“ kod Bora. Za izgradnju niskopa i rudnika od 2018. do 2022. godine „Nevsun“ planira investiciju od 590 miliona dolara.

Nakon otvaranja rudnika, tokom faze eksploatacije od kraja 2022. do 2038. godine, očekuje se da će kapitalna investicija „Nevsuna“ biti dodatnih 457 miliona dolara. Ta investicija bi u Srbiji trebalo da uposli više od 1000 radnika.

Generalni direktor „Nevsuna“ Piter Kukielski rekao je da je početak radova prekretnica, a da je projekat „Čukaru peki“ jedan od razvijenijih u svetu.

U Srbiji trenutno 25 velikih kompanija obavlja geološka istraživanja. U pitanju su velike kompanije sa stranim kapitalom registrovane u Srbiji, od kojih su neke među najvećima u svetu u toj oblasti. Takav je i britanski „Rio tinto“ koji istražuje rezerve izuzetno retkog i vrednog minerala jadarita kod Loznice, koji se smatra jedinstvenim u svetu.

Rudarske aktivnosti u našoj zemlji se obavljaju na oko 250 eksploatacionih polja, a istraživanja
Činjenica da su na tom poslu angažovane strane firme, po rečima sagovornika Sputnjika, nije nikakav razlog za brigu.

„Svuda u svetu, osim u nekoliko zemljama, to rade te velike kompanije koje se bave rudarskim aktivnostima, kao što su ’Rio tinto‘, ’Friport Mekmoran‘, ’Kodelko‘… i to nije nikakva rasprodaja državnog blaga, jer taj posao nije stvar države“, kaže profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu Vojin Čokorilo.

On ukazuje da je reč o poslu koji zahteva velike investicije, a sâm proces od istražnih radova do otvaranja rudnika traje od 15 do 20 godina.

A na prostoru Balkana i Karpata, očigledno, itekako ima šta da se istražuje. Ne samo Srbija, nego i Rumunija, Bugarska, Makedonija imaju veliki potencijal, dodaje sagovornik Sputnjika.

Istraživanja svetskih kompanija su, kako kaže, apsolutno dobra priča za Srbiju. On napominje da je rudna renta zakonom definisana, da država obezbeđuje adekvatan procenat od svih tih aktivnosti na ime rente. Potpuno je korektno da se istražna prava daju firmama koje apliciraju na tim tenderima koje država raspisuje i mislim da tu nema ništa loše, ističe Čokorilo.

Istog je mišljenja i nekadašnji državni sekretar za rudarstvo i geološka istraživanja u Ministarstvu energetike i rudarstva Zlatko Dragosavljević.

„Pitanje vlasništva nad mineralnim sirovinama je jasno definisano Ustavom Republike Srbije — država je vlasnik svih mineralnih sirovina“, naglašava on.

Država, kako je objasnio, ima direktnu korist od naknade za geološka istraživanja u prvoj fazi, a u drugoj od naknada za eksploataciju mineralnih sirovina. Za eksploataciju rude bakra i plemenitih metala, rudna renta iznosi pet odsto od prihoda prodate sirovine, navodi on, napominjući da se ona direktno uplaćuje u budžet Srbije.

Od toga, polovina ostaje u državnoj kasi, a druga polovina pripada lokalnoj zajednici na čijoj se teritoriji eksploatiše sirovina.

To je ono što država ima kao direktnu korist od eksploatacije mineralnih sirovina, pri čemu su, kako napominje, uslovi isti bez obzira na to da li eksploataciju obavlja kompanija s domaćim kapitalom, ili inostranim.

Dragosavljević je ukazao i na indirektnu korist od zapošljavanja ljudi, plaćanja poreza, doprinosa, aktiviranja drugih privrednih potencijala, kooperanata…

Sagovornici Sputnjika tvrde da nema opasnosti da nam se resursi izmaknu. Godišnji obim eksploatacije se definiše na osnovu studije izvodljivosti i glavnog projekta eksploatacije koji precizira količinu rezervi.
A u Srbiji se ruda vadi još od sredine 13. veka i dolaska nemačkih rudara Sasa, koji su na poziv Nemanjića došli sa već razvijenom tehnologijom rudarske proizvodnje. Rudarstvo je tako postalo osnovni izvor bogatstva srednjovekovne Srbije.

Posle dužeg zatišja u rudarstvu koje je spalo na niske grane i prezadužena preduzeća, tome se nadaju i današnji čelnici Srbije. Prema očekivanjima premijerke Ane Brnabić i ministra rudarstva Aleksandra Antića, sudeći prema sadašnjim aktivnostima, rudarstvo, kao jedna od baznih industrijskih grana, moglo bi da poveća učešće u BDP-u Srbije sa sadašnjih 1,5 odsto na pet procenata.

Check Also

NAJSTARIJE ŽIVO BIĆE BALKANA JE U SRBIJI: OKO HRASTA SU OSTACI GROBLJA, U RUPU STABLA MOŽE DA UĐE 5 OSOBA, A KAŽU DA JE TU ZAKOPANO I BLAGO (FOTO)

Hrast u selu Divljana kraj Bele Palanke, koji je prema podacima Turističke organizacije te opštine star preko hiljadu …