„Dajana, njena istinita priča“, knjiga o životu princeze Dajane koja je objavljena 20 godina nakon njene smrti, izbila je na naslovne strane svih medija. Život iz bajke, kako se mnogima činio tih godina, brzo je postao sinonim za patnju.
– Bila sam preplašena zbog pažnje koju sam dobijala. Jednog trenutka bila sam niko, drugog princeza od Velsa, majka, medijska igračka, član ove porodice… To je bilo previše za jednu osobu – priča Dajana.
Princeza Grejs Keli je bila outsajder, kao i ja
– Kada je princeza od Monaka, Grejs Keli, umrla 1982. godine, rekla sam Čarlsu da bih volela da predstavljam njegovu mamu na sahrani. Rekla sa da mi je to važno jer je i ona kao i ja bila autsajder koja se udala u velikoj porodici.
Iako sam samo kratko bila u ulozi, znala sam kako da se ponašam. Obožavala sam je, bila je dobra prema meni. Otišla sam kod kraljice i rekla da želim to da uradim, i ona je pristala. Otišla sam, uradila šta sam imala da uradim, a svi su mi čestitali. „Oh, bila si divna“, govorili su, a ja sam pomislila „Interesantno“ – priča Dajana.
Čarls je očajnički želeo ćerku
– Između Vilijama i Harija bio je period mraka. Ne sećam se mnogo. Pila sam. Sve me bolelo. Ipak, Hari se pojavio iznenada, 15. septembra 1984. godine. Čarls i ja smo bili jako bliski šest nedelja pre nego što se Hari rodio, bliži nego ikada pre i posle toga. I onda, Hari se rodio. Bilo je to kao prasak, naš brak, sve se raspalo. Znala sam da je dečak jer sam videla skener. Čarls je uvek želeo devojčicu. Želeo je dvoje dece i devojčicu.
Prvi komentar je bio „Oh, dečak je. I ima čak i crvenu kosu“. Nešto se u meni zatvorilo. Tada sam već znala da se Čarls vratio svojoj dami, ali smo nekako uspeli da imamo Harija. Od tog dana roletne su spustile – priča Dajana.
Kako je ispričala, Hari je bio velika radost i bio je bliži ocu nego njegov brat Vilijam. Čarls je voleo da ga služe i nije mogao da dočeka da se vrati i pije. Bio je dobar. Uvek bi se vratio da nahrani bebu. Dojila sam Vilijama tri nedelje a Harija 11.
– Odabrala sam imena Vilijam i Hari jer su alternative bile Artur i Albert. Ne hvala. Nije bilo rasprave oko toga – rekla je.
Papa je mislio da sam trudna
– Imala sam prijem kod Pape i bila sam preplavljena emocijama. Kada sedite pored tog čoveka u beloj odori, čudno je. Nedavno je bio ranjen, i pitala sam ga „kako je rana“? Mislio je da mislim na svoj stomak i da sam trudna. Nakon te greške, tiho sam otišla.
Na putu u Španiju, 1987. godine, nije mi bilo dobro. Umor… uradila sam sve što sam mogla ali bulimija me je hvatala. Portugal je bio poslednji put kada smo bili bliski kao muškarac i žena, prošlo je mnogo godina od tada. Čarls je toliko hrkao da se čulo na ulici, budila sam se tokom noći. Onda Majorka… mrzela sam je. Svi su mislili da je Čarls najdivnije stvorenje na svetu – a ko je ova što ga prati? – priseća se Dajana, prenosi „Dejli mejl“.
Plakala sam a on me je ignorisao
Mediji su me pratili kao da sam Merilin Monro. Nikada mi to nije prijalo. Nikada. Ali kraljevksa porodica je mislila da sam dobro dok god imam pratnju medija. Jedna od najgorih stvari dogodila se u Velsu nakon poplava 1987. godine. Svi mediji su danima brujali o tome da smo Čarls i ja razdvojeni. Ušli smo u avion i ja sam počela da plačem. On je samo rekao „Šta sad nije u redu?“, na šta sam rekla da mi smetaju mediji.
Na to je samo rekao „Da si bila na pravom mestu, ništa od ovoga se ne bi dogodilo“, čime je hteo da kaže da je trebalo da budem u Škotskoj. Bilo je užasno. Potpuno me je ignorisao. To je bio krik upomoć, nisam blebetala jer bih samo predala kasete. Bila je to samo depresija, i videla se na svim fotografijama – ispričala je Dajana.
(dailymail.co.uk)