ISPOVEST ŽENE KOJA JE PRVA OTVORILA ISUSOV GROB: KADA SMO OTVORILI GROB, INSTRUMENTI SU PRESTALI DA RADE.. (VIDEO)

Kada smo otvorili grob Isusa Hrista, instrumenti su prestali da rade, izjavila je u intervju skopskom listu Dnevnik, Antonija Maropolo, hemijski inžinjer Nacionalnog tehničkog univerziteta u Atini, koja je bila vođa ekspertskog tima koji je prošle godine napravio jedinstven poduhvat u svetu otvarajući grob Isusa Hrista u Jerusalimu, odnosno na mestu njegovog uskrsnuća.

Mediji su tada pisali da su se prilikom otvaranja Svetog groba desili čudni fenomeni na nebu, da su se čuli zvuci trube.

Kada smo otvorili grob Isusa Hrista, instrumenti su prestali da rade, izjavila je u intervju skopskom listu Dnevnik, Antonija Maropolo, hemijski inžinjer Nacionalnog tehničkog univerziteta u Atini, koja je bila vođa ekspertskog tima koji je prošle godine napravio jedinstven poduhvat u svetu otvarajućigrob Isusa Hrista u Jerusalimu, odnosno na mestu njegovog uskrsnuća. Mediji su tada pisali da su se prilikom otvaranja Svetog groba desili čudni fenomeni na nebu, da su se čuli zvuci trube. Maropolo to nije videla, ali je uočila nešto drugo.

– Ja to nisam rekla, jer sam u trenutku otvaranja Svetog groba bila unutra sa drugima. Nije bilo takvog fenomena, ali kada sam izašla napolje, odkako smo počeli da istražujemo grob, instrumenti koje smo predhodno postavili na ploču groba da bi zabeležili svaki trenutak, vibracije i slično, jednostavno su se isključili. To je bio fakt. Ne mogu to da objasnim, ali sam sve snimila. Sa sigurnošću mogu da kažem da oko tog mesta postoji neka energija, koja je veoma, veoma jaka.

Naš posao na ovom projektu doživela sam sa velikim poštovanjem i zavetom prema ovom jedinstvenom spomeniku hrišćanstva. Cilj je bio da se anuliraju deformacije svete Edikule, koje su bile vidljive na vratima nakon restauracije od 1810. godine. Bilo je uočljivo da i podzemne vode ugrožavaju objekat, i da ima promena na terenu. Otvaranje groba Isusa je bilo jedinstveno i izazovno, jer smo to morali da učinimo bez ikakve greške. Istovremeno, predstavljalo je i veliko iskustvo, emocionalno i religiozno, jer se dešavalo sedam vekova nakon poslednjeg otvaranja.

Kada smo ukolini ploču, u Svetom grobu nije bilo nikakvih predmeta. Nisam ni očekivala da ćemo nešto naći. Našli smo prazan grob, pri čemu su bila vidljiva oštećenja na donjoj ploči groba. Ona je kamena i na njoj ima rezbarija. Ploča je bila slomljena, a bilo je i sitnih kamenčića. Naravno, izvršili smo potrebne reparacije, ali slomljenu ploču smo ostavili onakvu kakva jeste. Samo smo je prekrili sa belom mermernom pločom – kaže Maropolo.

Postoje različita mišljenja da li je baš na tom mestu bila pećina u koju je Josif sahranio Isusa. Imali sumnje u to, bilo je pitanje novinara Dnevnika.

– Ono u šta sam sigurna jeste da je ploča koju smo otkrili upravo ona iz perioda cara Konstantina i carice Jelene. To znači da sam ubeđena da je ovo upravo to mesto, koje su oni otkrili kao Sveti grob i gde su napravili crkvu – kaže Maropolo.

Njen i zadatak njenih kolega stručnjaka nije bio samo da izvrše rekonstrukciju Hristovog groba, već i cele crkve Edikule. Projekat je uključivao uklanjanje železnih stubova koji su podupirali crkvu sa svih strana, a koji su bili postavljeni 50-tih godina prošlog veka. To je podrazumevalo ojačavanje kamenih blokova od kojih je izgrađen hram podignut 325 godine od strane rimskog cara Konstantina na mestu za koje se veruje da je sahranjen Isus Hristos.

U Bibliji, u jevanđelju po Mateji, piše da je nakon smrti Isusa razapetog na krstu na mestu Golgota, Josif uzeo njegovo telo, umotao ga u belo platno i sahranio u pećini u kojoj je izdubio sopstveni grob. Konstantinovu crkvu na Svetom grobu uništio je muslimanski kalif Al-Hakim 1009. godine, a u 12. veku krstaši su joj dali sadašnji izgled. Poslednji put je bila rekonstruisana u 19. veku. Sa njom je upravljala Grčka pravoslavna crkva, Jermenska pravoslavna crkva i Rimokatolička crkva.

U trenutku otvaraja Svetog groba sa stručnjacima je bio i patrijar Jerusalimski Teofil Treći. Kako je on, kao duhovnik, reagovao, pitali su novinari Dnevnika.

– Bilo je nas četvoro, i svi smo ušli zajedno, a kako je on reagovao, mogu jedino da opišem sa engleskom reči “Ouu…”. To znači poštovanje, ne strah – rekla je Antonija Maropolo.

Ona objašnjava da je Sveti grob bio otvoren 60 sati, i da su oni za to vreme završili sve što je bilo planirano. Radili su osam meseci, samo noću, da bi poklonici mogli posećivati sveto mesto.

– Uzeli smo male uzorke kamenja koje smo tamo našli i sada ćemo ih analizirati u Atini, pa ćemo videti šta će pokazati istraživanje, kaže Maropolo.Tokom istraživanja stručnjaci su tamo primetili da postoje podzemne vode. Zato smo, dodaje ona, zatražili dozvolu da istražimo i podzemnu oblast. Podzemni deo je erodiran i napravili smo studiju kako da ubuduće intervenišemo da bi zaštitili svetu Edikula i crkvu Svetog groba.

Pogledajte video:

(skopski dnevni list Dnevnik)