IZA KULISA DOGOVORA TRAMPA I PAPE U VATIKANU, A TIČE SE ČITAVOG SVETA
Piše, Olga Četverikova
Susret američkog predsednika Trampa i pape Rimskog imao je simboličan karakter. I, mada je trajao svega 30 minuta, trebalo je da potvrdi jedinstvo strateških ciljeva Vašingtona i Vatikana, njihov jedinstveni stav u vezi ključnih pitanja svetske politike.
Ako Vašington u novom svetskom poretku koji se gradi „odgovara“ za finansijsko-ekonomsku i vojno-političku globalizaciju, Vatikan ima duhovnu misiju – ne samo što daje religijsko obrazloženje novog poretka, već i pokušava da stvori „univerzalnu“ sinkretičku religiju.
Dobar primer takvih pokušaja je govor pape Franciska u januaru 2016. godine, kada je stavio u istu ravan sve religije, izjavivši da u svakoj od njih ljudi traže i nalaze Boga različitim putevima i da je u toj raznolikosti „samo jedna istina za sve – svi smo deca Boga“.
Glavni faktor ujedinjavanja „dece Boga“, kako voli da ponavlja pontifeks, jeste rešavanje globalnih problema čovečanstva.
Stalni predstavnik Vatikana u UN – arhiepiskop Bernardito Auza – u svom govoru 1. marta 2017. godine nazvao je aktivnosti pape „duhovnom i pastirskom diplomatijom“ i izdvojio u papskoj diplomatiji šest pravaca: uspostavljanje mira u regionima zahvaćenim vojnim sukobima koje pontifeks naziva „trećim svetskim ratom“, kao i zaštita hrišćana i drugih verskih i etničkih manjina na Bliskom Istoku i u drugim regionima sveta; razoružavanje, uništavanje nuklearnog naoružanja; rešavanje izbegličke i migrantske krize; borba protiv trgovine ljudima i drugih oblika ropstva, protiv korupcije i nepravde; pomoć onima koji žive u krajnjoj bedi; zaštita i potvrđivanje dostojanstva ličnosti i porodice.
Kruna papine „pastirske diplomatije“, a Francisko pretenduje na globalno i duhovno liderstvo Vatikana, jeste njegova ekološka enklitika iz 2015. godine „Laudato si“ u kojoj je pontifeks izložio program opstanka čovečanstva u novim uslovima. Pri tom je rimski prvosveštenik prešao na jezik koji je dalek od hrišćanskog shvatanja sveta.
Izdvojivši glavnu brigu o majčici-Zemlji kao brigu o „našem zajedničkom domu“, papa Francisko je pozvao na „ekološko postupanje“ i na novu univerzalnu solidarnost – na sveopšti dijalog u cilju postizanja „integralne ekologije“, „univerzalnog bratstva“, „jednog sveta i jednog poretka“, na osmišljavanje „novih ubeđenja i novog životnog stila“.
Ove ambicije papstva, koje se prostiru ne samo na svet religije, već i na život čovečanstva, dobro je uobličio bivši šef pres službe Vatikana Pjetro Lombardi, koji je u jednom od svojih intervjua izjavio: „Meni se čini da jača uticaj pape kao učitelja čovečanstva, Crkve i čovečanstva, u globalnoj perspektivi… On prisustvuje na globalnom horizontu i ima danas autoritet prilikom razmatranja pitanja čovečanstva i Crkve… Čovečanstvo vidi u papi Francisku čoveka koji mu pomaže da se orijentiše, da dobije preporuke u situacijama koje su veoma komplikovane. To je lider koji zaslužuje poverenje, pouzdani učitelj… koji misli o putu čovečanstva u sutrašnji dan“.
Za označene globalne probleme, predsednik SAD Tramp i papa Francisko su i vezali svoje 30-minutne „srdačne pregovore“, pokazavši tako želju za postizanjem mira pomoću političkih pregovora i međuverskog dijaloga, uz naročitu pažnju prema situaciji na Bliskom Istoku i zaštiti hrišćanskih zajednica.
U kratkom saopštenju Vatikana izraženo je „zadovoljstvo dobrim odnosima“ sa Sjedinjenim Državama, kao i „privrženost miru, verskim slobodama i slobodi savesti“.
Pontifeks je Trampu predao tekst enklitike a predsednik SAD je obećao da će je pročitati. Tramp je takođe obećao da neće zaboraviti ono što mu je papa rekao.
Susret u Vatikanu razotkrio je raspodelu osnovnih uloga u izgradnji novog svetskog poretka.
Ako uzmemo da predsednik SAD Donald Tramp sprovodi kurs konsolidacije krupnih finansija i inovativnog poslovanja u cilju izvođenja takozvane četvrte industrijske revolucije, onda papa rimski Francisko pruža socijalnu podršku tom kursu, uspavljujući čovečanstvo koje hrli u siromaštvo. Rečima o „integralnoj ekologiji“ i „univerzalnom bratstvu“, uzimajući na sebe „brigu“ ne samo o gladnima i nesrećnima, već i o proganjanim (migrantima i izbeglicama), o nezaposlenima (pre svega mladima), o svim manjinama (etničkim, seksualnim i drugim).
Dok se razgovaralo o saradnji Vatikana i Vašingtona, strane su izdvojile takve oblasti, kao što su zdravstvo i obrazovanje, gde u Sjedinjenim Državama naročitu ulogu imaju
katolički redovi – Red jezuita i Malteški red; ne treba zaboraviti da je osnovna masa katoličkih organizacija na izborima za predsednika SAD prošle godine podržala upravo Trampa.
Kušner sa pontifeksom
I na kraju, novinari su zapazili i prisustvo za vreme susreta u Vatikanu Džareda Kušnera, zeta i visokog savetnika predsednika, ortodoksnog Jevrejina („sivu eminenciju“?) koji je pratio Trampa na njegovoj turneji. Izbor prvih odredišta putovanja američkog predsednika (Saudijska Arabija, Izrael, Vatikan) bio je sračunat da pokazni efekat – da simbolizuje jedinjenje judaizma, islama i katolicizma u okvirima „jednog projekta“.
A ako uzmemo u obzir da papa rimski gleda na Jevreje kao na „stariju braću“, onda prisustvo Kušnera prilikom sastanka pape i predsednika SAD, verovatno, pokazuje ko u realnosti obezbeđuje duhovno vođstvo u „globalnoj perspektivi“.
(Fondsk, fakti)