KAKO JE FLUOR (TOKSIN) DOSPEO U NAŠU VODU, A JOD (KRITIČNI HRANJIVI SASTOJAK) NESTAO IZ MEDICINSKIH UDŽBENIKA
Da ste vi žena iz 1800-tih godina i imate bolne, cistične grudi, lekar bi mogao da vam da savet da “grudi mažete“ jodom. Neki lekari su čak ubrizgavali jod direktno u dojku ili jajnike kako bi izlečili ciste.
Možda je vaš lekar za takvo lečenje čuo usmenim putem od žena koje je lečio. Zamislite koliko je teško bilo dobiti informacije usmenim putem, odnosno usmenim prenošenjem od osobe do osobe. Ipak – ovo je bila stvarna medicina utemeljena na dokazima – besplatno su je delile žene koje su se brinule jedna o drugoj. I možete da se kladite – da nije bilo delotvorno – te iste žene bi vam rekle!
Jod je imao bogatu istoriju lečenja, čak i pre 1800-ih. Pre toga su u lečenju korišćene morske trave, ali niko nije znao da je upravo jod u njima taj sastojak koji ima lekovita svojstva.
Pa zašto danas većina žena nikada nije čula za mazanje cističnih grudi ili jajnika jodom? Kako se ovaj jednostavan, ali u osnovi dokazan, efikasan tretman izgubio u arhivima drevne medicine?
Jod se nije koristio samo za lečenje cisti
Pariški lekar Žan Lugol stvorio je 1829. Lugolov rastvor od 5% joda i 10% kalijevog jodida u kombinaciji s destilovanom vodom. Ovo je korišćeno za plućne bolesti koje su u to vreme prevladavale u Evropi. Vest o tome se brzo proširila.
Jod se koristio za mnoštvo dokumentovanih tretmana bolesti – od astme i plućnih stanja – do infekcija, gihta, čireva, opekotina, upale itd. Jod je bio popularan i efikasan.
Kalijev jodid takođe se široko koristio za tercijarni (cerebralni) sifilis. Čak je i Vinsent Van Gog predložio jod svom bratu – obojica su imali tercijarni sifilis.
Do ranih 1900-ih – jod je naveden u Priručniku Merk (najprodavaniji medicinski udžbenik) kao lek koji se najviše koristi za tumore. Jodni supozitoriji korišćeni su za probleme sa prostatom i stvoreni su melemi za ciste dojki i druga stanja. Melemi u kojima se nalazi jod sa uljem mogu smanjiti iritaciju kože.
Godine 1989., na putovanju ruralnom Kinom, dr G. Robert De Long, pedijatrijski neurolog primetio je neke uznemirujuće zdravstvene probleme među decom.
“Deca u kineskom selu najviše su ga uznemirivala: jedna od deset osoba patila je od mentalne retardacije, gluvoće i drugih problema koje je bilo moguće sprečiti malom dozom joda”, piše Sara Averi.
Kao rezultat rada dr De Longa, nakon dodavanja joda u vodu za piće, stope smrtnosti novorođenčadi prepolovljene su na pola. Deca su porasla i imala su prosečan IQ 16 bodova više od dece u obližnjim selima u kojima voda nije jodirana.
1945., Grand Rapids, Mičigen, prvi je grad u SAD-u koji je fluoridizovao svoju vodu. Do 1950-ih, fluoridizacija vode u zajednici bila je standardna američka zdravstvena politika – uz punu podršku stomatologa, vladinih zdravstvenih agencija i brojnih ljudi iz medicinske i naučne zajednice.
Većina ljudi je iznenađena kada sazna da je, za razliku od farmaceutskog fluorida u pasti za zube, fluorid u vodosnabdevanju naše zajednice neobrađeni industrijski otpadni proizvod.
Visokootrovni gasovodi fluorida i tetra fluorida silicijuma su nusproizvodi proizvodnje đubriva. Pre 1970-ih, ti zagađivači uzrokovali su neke od najštetnijih zagađenja vazduha u zemlji. Američki Nacionalni institut za zaštitu na radu (OSHA) upozorio je da FSA, neorganski fluoridni molekul, ima strašne zdravstvene posledice za svakog radnika koji dođe u kontakt s njim. Udisanje njegove pare uzrokovalo je ozbiljna oštećenja ili smrtnost pluća. Slučajno prskanje po goloj koži dovelo bi do pečenja i jakog bola.
„Fluoridisana voda sadrži tragove arsena i olova. Bez fluoridizacije, industrija fosfata ostala bi zaglavljena pred skupim problemom zbrinjavanja otpada“.
Ali pitajte većinu stomatologa – sve je u prevenciji truljenja zuba.
To je fluorosilinska kiselina koja se od 1945. godine transportovala iz fabrika đubriva u rezervoare za vodu širom Sjedinjenih Država. Tako je dospevala u pitku vodu.
Danas većina ljudi misli da dobija dovoljno joda iz soli i hleba. Međutim, proverite etiketu na vrećici brašna.
Najverovatnije sadrži još jedan otrovni halogen – brom.
Zašto bi se uklanjao kritični element poput joda i zamenjivao toksičnim vatrostalnim sredstvom poput broma?
Ovde je problem s fluorom, bromom i hlorom – ti vrlo toksični halogeni iz periodične tablice zamenjuju jod. Kad ih udišemo ili ih progutamo – oni se bore s jodom u receptorima, istiskuju ga i zatim šalju u tkiva, remete naš endokrini sistem i često se nalaze u mozgu.
Dok jod podiže IQ, ostala tri ga snižavaju. Dokumentovane studije fluorida takođe pokazuju povećani rizik od raka kostiju, osteoporoze, preloma kuka, Daunovog sindroma i oštećenja naše pinealne žlezde.
Bez zaštitne funkcije joda – tečnost se akumulira u tkivima, dolazi do poremećaja hormona, ciste se stvaraju kako bi okružile toksine i sprečile njihov ulazak u krvotok.
Jod je jeftin, prirodni element koji se ne može patentirati. Jod “uništava” dobroćudne ciste dojke, prostate i jajnika pre nego što postanu kancerogene – vrlo često u periodu od dve nedelje do tri meseca.
(logicno.com)