LAŽI I PREVARE INDUSTRIJE HRANE- ŠTA JEDEMO: USTA PUNA INSEKTICIDA, ADITIVA, GMO, ANTIBIOTIKA
U današnje vreme jedva da smo svesni koliko neželjenih, nezdravih i štetnih sastojaka unosimo hranom. Često se misli da je u siromašnijim (čitaj istočnim) zemljama Evrope kvalitet namirnica i proizvoda u supermarketima samo loš surogat onoga što se prodaje na Zapadu, pa su vlade mnogih istočnoevropskih zemalja rešile da provere te priče.
Tako je Slovačka ispitala 22 proizvoda i utvrdila ogromne razlike: njihove kobasice imaju manje mesa, ali više masti i tečnosti. U Mađarskoj su otkrili da su napolitanke hrskavije u Austriji, a Nutela prilično kremastija. U Pragu su konstatovali da je Pepsi u Češkoj zaslađen sirupom umesto šećerom kao u Nemačkoj, a Sprajt jeftinom hemikalijom aspartam.
Češka firma Iglo prodaje filete od ribe u kojima je sedam odsto manje mesa nego u istoimenom proizvodu u Nemačkoj. Ministar poljoprivrede te zemlje Marijan Jurečka ogorčen je izjavio da očigledno Zapad istočne susede tretira kao „kantu za đubre Evrope“.
Prozvani koncerni nisu poricali rezultate istraživanja. Koka-kola je izdala saopštenje da je receptura stvar lokalnih proizvođača, a proizvođač Nutele, firma Ferero, objavila je da je Nutela u Francuskoj tečnija da bi se lakše mazala na kroasane. Osim toga, platežna moć potrošača je manja, pa proizvođači moraju da koriste jeftinije sastojke kako bi robu mogli da prodaju po razumnim cenama, tvrde koncerni.
Sa druge strane, iako su propisi o kvalitetu životnih namirnica na Zapadu izuzetno strogi, a proizvođače koji ih ne poštuju čekaju drakonske kazne, industrija hrane u svojoj gladi za profitom neretko poseže za trikovima kako da izbegne zakonska ograničenja, a istovremeno sebi obezbedi maksimalnu zaradu. Postoji niz „zaobilaznih puteva“ koji su, pravno gledano, potpuno legalni, a potrošač je uskraćen za pravu informaciju o tome šta kupuje i jede.
U Severnoj Rajni – Vestfaliji je od oktobra prošle godine prodato 350 flaša sa metanol-Votkom. Ko je pije može da oslepi ili umre, jer sadržaj otrova prelazi 400 puta dozvoljenu granicu.
U Srbiji da, ali ko bi tako nešto očekivao usred Nemačke? Zbog salmonele u čajnoj kobasici firma Rigenvalder je širom zemlje povukla iz prodaje kontingente tog proizvoda, a opasne bakterije su izazvale akciju povlačenja mleka Hohvald – prehrambene grupe, zbog otkrića salmonele u bio-susamu ovaj proizvod je povučen iz lanca drogerija DM, a mesna industrija Štajneman je na uzorku otkrila listerije u jednoj vrsti salame, zbog čega je takođe povučena iz trgovina.
Ova crna lista važi samo za prošlu godinu. Hronologija skandala je mnogo duža: estrogen nađen u nemačkoj teletini koji utiče na rast, vino otrovano glikolom, testenina sa bakterijama i tragovima kokošijeg izmeta, pesticid lindan u dečjem pirinču, zamena etiketa na mesu u supermarketima kome je istekao rok, crvi u morskoj ribi… Otkrivena je afera s uzgojem svinja u Nemačkoj jer su veterinari godinama prodavali tone ilegalnih sredstava kao što su hormoni, antibiotici i vakcine, kancerogeni nitrofen u eko-žitaricama… Spisak je gotovo neiscrpan.
Falsifikovanje etiketa
Zato je Drugi program nemačke televizije ZDF angažovao eksperta za prehrambene proizvode Sebastijana Legea da ukaže na neke od štoseva kojima se služe ove kompanije. Nije mu trebalo mnogo vremena da u nekoliko proizvoda kupljenih u prodavnicama otkrije ono što bi proizvođači radije da prećute. Osnovni cilj je prodati jeftino napravljene produkte kao visokokvalitetne. Za to se, pre svega, koriste začini. Mnogi od njih se ne pominju na etiketi proizvoda ili su navedeni pod drugim imenom. Tako je meso začinjeno hemikalijom koja služi da pojača ukus, a na pakovanju umesto „glutamat“ piše „ekstrakt kvasca“, jer to zvuči manje veštački.
***
Laži i prevare industrije hrane (2): Droga iz tanjira
Hemikalije imaju zadatak da potrošača navedu da što više pojede, tvrde stručnjaci. Retko ko može da odoli da ne pojede čips iz kesice koju otvori. Za to je zaslužna kombinacija hemikalija koju čini 35 odsto masti i 55 procenata ugljenih hidrata kojima organizam ne može da odoli.
Znaju proizvođači, pa ovu „magičnu formulu“ koriste ne samo kod čipsa, već i kod zamrznute pice, pomfrita i mnogo drugih jela.
Ogroman broj sokova na policama sastoji se od koncentrata voća, dakle od sirupa koji se samo razblaži vodom i već je gotov „prirodni sok“.
Sočni sveži sir i posebno kremasti namaz svoja svojstva duguju činjenici da se smesi mlečnog praha i vode doda štirak i potom ova čorba izloži azotu pod pritiskom koji prosto naduva „mlečni“ proizvod – tako se minimalnom količinom materijala napuni maksimalan broj pakovanja.
U osnovi kupac dobija zapravo gas umesto mlečnog proizvoda.
Ipak, kraljevi prevare su pekari – ni u jednom drugom produktu nema toliko različitih dodataka kao u pecivima, ali mnogi od njih ne stoje na deklaraciji koju potrošač može da vidi.
Ovde industrija koristi rupu u zakonu koji kaže da aditivi koji su u krajnjem proizvodu izgubili svoju funkciju ne moraju da se navedu – na ovaj način se više od trećine dodataka ne nađe na deklaraciji.
O tome koje i koliko medikamenata nesvesno unosimo svakodnevno, možda je bolje da i ne razmišljamo.
Mleko danas dobijamo od dopingovanih, a ne od srećnih krava.
Jedna muzara, koja je ranije davala osam litara mleka dnevno, danas daje i do 50 litara – zahvaljujući jakoj prehrani i medikamentima.
Takav trend ne ostaje bez posledica za životinje, upozoravaju već dugo veterinari, u vidu raznih bolesti i upala.
Studija visoke veterinarske škole u Hanoveru i Univerziteta u Lajpcigu pokazala je da jedan brojler u Nemačkoj dobija antibiotike tokom deset od svojih 39 dana života, dok se svinje za vreme 115-dnevnog uzgoja svaka četiri dana kljukaju nekim od antibiotika.
Kod teladi svaka treća životinja u proseku dobija godišnje ovaj tretman od tri dana.
Posledica je da su antibiotici koji su se decenijama koristili u borbi protiv bolesti kao što su zapaljenje pluća i tuberkuloza počeli sve više da zakazuju kod ljudi zbog stalne primene na životinjama.
Na ovaj način se neželjeno uzgajaju rezistentne bakterije, a medikamenti koji su spasavali živote gube delovanje.
Đavolji krug
Dirk Cimerman, ekspert u Grinpisu, objašnjava da su korisne biljke danas zavisne od hemijske industrije. Već samo seme je impregnirano pesticidima, za vreme žetve i skladištenja se biljke iznova obrađuju – što je po Cimermanu đavolji krug. Pesticidi koji su do pre nekoliko godina odobreni, proveravani su samo da li su akutno otrovni, ali ne i da li dugoročno genetski štete ili imaju hormonska dejstva. Sistem nije konsekventno osmišljen do kraja, proziva Cimerman, a sporedna dejstva su suviše malo poznata.
Posle svega, da li se može verovati bar bio-proizvodima? Različite studije ukazuju da konvencionalne životne namirnice sadrže 100 do 500 puta više tragova pesticida nego bio-namirnice. Međutim, da li su ovi produkti zaista zdraviji od konvencionalnih, eksperti ni do danas nisu mogli sa sigurnošću da potvrde.
***
Laži i prevare industrije hrane (3): Usta puna insekticida
Francuska poljoprivredno-prehrambena industrija najveći je potrošač pesticida u Evropi. Koliko su građani zabrinuti zbog toga govori i rekordna gledanost jedne istraživačke TV emisije, a u kojoj se otkriva kakvi sve otrovi legalno i ilegalno stižu u tanjir.
Očigledno iznenađeni ministar poljoprivrede Stefan le Fol i proizvođači pesticida morali su da odgovore između ostalog da li znaju kakva su svojstva široko upotrebljavanog insekticida hloropirifos-etil? Da li znaju da on izaziva neurotoksične bolesti, da je odgovoran za Parkinsonovu bolest, da kod trudnica deluje kao hormonski ometač na fetus i čak može da izazove moždane poremećaje?
U Francuskoj hloropirifos-etil je deo jedinjenja koja se upotrebljavaju kao zaštita žita, uljane repice i vinograda od gusenica.
Ministar u nevolji priznao je da je strašno to što je čuo u reporterskom prilogu. Ipak, rekao je da treba da sačeka rezultate ispitivanja Nacionalne agencije za prehrambenu i zdravstvenu bezbednost (Anses).
Do kraja marta Anses treba da donese odluku na osnovu novih propisa Evropske agencije koja je donela nove, oštrije kriterijume za određivanje neurotoksičnosti.
Odgovor ministra izazvao je gnev brojnih građana koji su se oglasili na društvenim mrežama.
Američka akademija nauka objavila je još pre pet godina studiju u kojoj se dokazuju štetne posledice ovog insekticida po fetus trudnica koje su mu bile izložene u parkovima Njujorka.
Evropska agencija za bezbednost hrane sprovela je 2010. godine istraživanje koje je pokazalo da tretirano voće i povrće u 97 odsto slučajeva sadrži tragove pesticida koji prelaze dozvoljene količine. Najotrovnije su jabuke, breskve, jagode i zelena salata.
Studija Evropske agencije kaže da su pronađene velike količine pesticida u tragovima u sušenom voću i povrću. Naročito su zatrovani pasulj, grašak i sočivo.
Što je sigurno, sigurno je
Istraživanja pokazuju da potrošači imaju razloga za brigu i da je ipak bezbednije kupovati takozvanu organsku hranu sa poznatom zelenom oznakom. Tragovi pesticida u ovim namirnicama su deset puta niži nego u voću i povrću koje je tretirano.
***
Laži i prevare industrije hrane (4): Trpeza rasadnik bolesti
Sudeći prema uvozu svakojakih namirnica iz celog sveta koje se mogu naći u našim prodavnicama i pijacama sva je prilika da građani Srbije ne znaju šta jedu, niti naslućuju poreklo i kvalitet hrane koja im se nađe u tanjiru.
Naime, srpski uvoznici kupuju hranu iz celog sveta, čak i onu koje imamo dovoljno, pa tako jedemo pasulj iz Kirgistana, paradajz iz Moldavije, pijemo mleko iz Hrvatske i Mađarske, meso iz Brazila. Na zelenim pijacama širom Srbije uobičajena je prodaje hrane nepoznatog porekla.
Tako nije retkost da se tik uz mladi kupus nude suhomesnati proizvodi nevešto upakovani, a riblje konzerve i čokolada su obavezan deo ponude.
U uvozu preovladava grupa takozvanih nekonkurentnih proizvoda poput kafe, svežih banana i pomorandži, čajeva, kakaoa, začina, GMO soje…
Meso stiže iz Brazila, Holandije i Španije. Mesne prerađevine iz Crne Gore, Makedonije, Španije, Italije i Nemačke, pasulj iz Kazahstana i Azerbejdžana, mleko iz Austrije, Mađarske i Italije…
Mnoge ove namirnice su genetski modifikovane, što znači da imaju pogubno dejstvo na ljude.
Bacamo desetine miliona evra na uvoz mesa, mleka, voća i povrća.
– Ne treba da dajemo devize za ove, ali ni za mnoge druge poljoprivredne proizvode, jer imamo resurse da ih proizvedemo za naše potrebe i izvoz, ali pod uslovom da budemo konkurentni cenom – kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije.
To što naše trgovinske firme, dodaje Bogosavljević, naručuju iz inostranstva povrće i druge proizvode, nije problem samo trgovaca. Daleko je veća odgovornost državnih organa.
– Kako je moguće da nam je jeftinije da pasulj uvozimo iz Kirgistana, krompir iz Holandije, a beli luk iz Kine, nego da ga ovde proizvodimo – pita se Bogosavljević.
Posebnu enigmu za potrošače predstavlja upotreba aditiva u namirnicama koje jedemo, kao i neretko preterana količina pesticida na voću i povrću.
– U 18. i 19. veku jela se isključivo sveža hrana. Danas to, nažalost, nije moguće. Aditivi u dozvoljenim količinama nisu opasni, ali valja znati da je hemija dobar sluga, a loš gospodar. Ne sme se preterati u korišćenju aditiva – kaže Milan Prostran, agroekonomista.
Mada nijedan trgovinski lanac neće prihvatiti proizvod ukoliko nema HCCP sertifikat, ni on ne predstavlja nikakvu garanciju već samo dokazuje da postoji uspostavljen sistem proizvodnje.
Neobavešteni i gojazni
Kada je reč o zdravoj ishrani, najlošije smo obaveštena nacija u Evropi, a oporezivanje nezdrave hrane još nije na vidiku.
Zdravstveni stručnjaci upozoravaju da svaki drugi stanovnik Srbije oseća posledice brze hrane: peciva, kolača, slanih grickalica, hamburgera koji sadrže transmasne kiseline, zasićene masti, soli, šećer, glavne krivce za gojaznost, prisustvo lošeg holesterola, pojavu kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti.
Ministarstvo zdravlja je svojevremeno najavljivalo uvođenje poreza na nezdravu hranu, kao što su to uradile Mađarska i još neke evropske zemlje.
Lila bombone, plavi sladoled
Lila bombone, plavi sladoled… Izgledaju primamljivo, ali su izuzetno opasni. U više od 6.000 proizvoda na policama supermarketa nalaze se aditivi. Oni služe da bi ukus ili boja namirnica bili upadljiviji, ali mogu da budu okidači za pojavu zloćudnih bolesti.
Kupovina sopstvenih jabuka
Naše jabuke uvozimo iz Slovenije – izvezemo ih Slovencima za bagatelu u septembru, oni ih drže u hladnjačama, zatim nam ih prodaju po višestrukoj ceni u aprilu. Da bismo jabuke ovogodišnjeg roda jeli u februaru, trgovci ih uvoze iz Čilea, a kruške iz Južne Koreje. Jedne zime seljaci bacaju krompir, a sledeće ga uvozimo.
Muke Hrvata
Sličan problem imaju i susedi. Tako su nedavno Hrvati otkrili da je „domaći“ med koji jedu zapravo stigao sa Dalekog istoka.
– Kineski med postane hrvatski ako mu se doda samo kap domaćeg, a uvozimo krompir pun pesticida koji je u Nemačkoj zabranjen – jadaju su hrvatski potrošači!
(Agencije)