Home / IZA KULISA / „LE MONDE“: NOVA PUTINOVA RATNA DOKTRINA – VOJNA INTERVENCIJA BEZ BITAKA

„LE MONDE“: NOVA PUTINOVA RATNA DOKTRINA – VOJNA INTERVENCIJA BEZ BITAKA

Webtribune

  • Sve se čini bez prethodnog upozorenja i malim odredima da se ne bi isprovocirao odgovor i primenila tradicionalna armijska sredstva, uz istovremeno održavanje ozbiljnog pritiska” – kaže jedan francuski general
  • Ruske snage su smeštene u dve „linije”: 40 000 ljudi na 100 kilometara od ukrajinske granice i 15 000 ljudi na samo 10 kilometara
  • Ruski lovci ni jednom nisu narušili vazdušni prostor zemlje, ali su se stalno duž njega kretali. NATO nije registrovao ni jedan drugi pokret na istočnim granicama. Ipak, Putin je poslao desantni bataljon u Kalinjingrad posle izjave Vašingtona o stacioniranju četiri čete američkih vojnika u Poljskoj i Pribaltiku
  • Putin „neće dirnuti zonu EU-NATO ukoliko mi ne dirnemo Ukrajinu i Belorusiju” — uveren je vojni izvor u Parizu

Piše: Natali Giber (Nathalie Guibert), Le Monde

Rusija će održati vojni pritisak na evropskim granicama čak i u slučaju da se ukrajinska kriza brzo reši.

Ovakvo mišljenje vlada u NATO i francuskim vojnim krugovima nakon korenite izmene strategije koju je najavila moskovska `aneksija` Krima u martu ove godine. Sadašnja kriza je „ocena obnovljene vojne moći Rusije”, tvrdi francuski izvor u Briselu.

Bez obzira na anarhiju koja vlada na istoku Ukrajine, zapadni eksperti smatraju da Vladimir Putin ipak drži situaciju pod kontrolom. Osim toga, oni ocenjuju, predsednik Rusije zbog ekonomskog pragmatizma ne želi dalju oružanu eskalaciju situacije. Ako, naravno, dobije „federalizaciju” zemlje.

Putin „neće dirnuti zonu EU-NATO ukoliko mi ne dirnemo Ukrajinu i Belorusiju” — uveren je vojni izvor u Parizu.

Psihološke akcije

Ma šta da se desi u narednim danima, sfera bezbednosti će dobiti nove konture.

Akutna kriza je naterala NATO u akciju. Reč je o tome, smatraju eksperti, da aneksija Krima i uticaj na Ukrajinu (posebno imajući u vidu vojnu agresiju protiv Gruzije 2008. godine) odlično ilustruju novu Putinovu doktrinu čiji je sastavni deo i plan modernizacije armije do 2020. godine.

„Rusija je ideju uticaja stavila u sam centar svog operativnog planiranja” — ističe Janis Berzinš iz Centra za bezbednost i strateška istraživanja Akademije za nacionalnu dobranu Letonije.

Prema njegovim rečima, ova nova forma ratovanja se razlikuje od vojne kampanje u klasičnom poimanju, bez obzira na dostupnost tradicionalnih armijskih sredstava. „Ruska koncepcija savremenog rata zasniva se na uverenju da se glavno polje bitke nalazi u glavama ljudi. Zato u ratovima nove generacije ključnu ulogu igraju informacije i psihološke akcije”. Cilj je „smanjivanje upotrebe teških sredstava do neophodnog minimuma”.

„To je novi doživljaj odnosa snaga. Sve se čini bez prethodnog upozorenja i malim odredima da se ne bi isprovocirao odgovor i primenila tradicionalna armijska sredstva, uz istovremeno održavanje ozbiljnog pritiska” – kaže jedan francuski general.

To potvrđuju martovska i aprilska testiranja interkontinentalnih balističkih raketa i demonstracija nuklearne sile na paradi 9. maja u Moskvi u kojoj su učestvovali raketni kompleksi S-400 i Topolj-M.

Male pokretne jedinice

Ruske snage su smeštene u dva „linije”: 40 000 ljudi na 100 kilometara od ukrajinske granice i 15 000 ljudi na samo 10 kilometara.

Ruski lovci ni jednom nisu narušili vazdušni prostor zemlje, ali su se stalno duž njega kretali. NATO nije registrovao ni jedan drugi pokret na istočnim granicama. Ipak, Putin je poslao desantni bataljon u Kalinjingrad posle izjave Vašingtona o stacioniranju četiri čete američkih vojnika u Poljskoj i Pribaltiku.

„Ruske oružane snage su reformisane u manje, ali pokretnije jedinice” — ukazao je admiral Frenk Pandolf 8. aprila, za vreme govora u američkom Kongresu. On je, inače, zadužen za planiranje operacija u američkom generalštabu.

Eksperti ističu ove činjenice o ruskoj vojsci: generalno visoka operativnost, dobro pripremljeni elitni odredi koji imaju zajedničku komandu kompletiranu nakon rata u Gruziji i primena sajber-oružja.

Oni ističu da novi „beskontaktni” rat u Ukrajini svedoči o ponovo uspostavljenom jedinstvu i disciplini Oružanih snaga Rusije.

Ruske jedinice su pod stalnim pritiskom u okviru krupnih manevara, dok je operacija na Krimu bila započeta upravo po logici ove doktrine.

„Manevri služe istovremeno za dva cilja: da poboljšaju obučenost jedinica i da unesu nejasnoće koji je pravac ofanzivne operacije” — istakao je general Pandolf.

„Rusija krši sporazume o konvencionalnim snagama u Evropi”, kaže jedan francuski oficir, ali kako da joj odgovorimo?

NATO, koji je trenutno pod stalnim pritiskom svojih novih članova iz Istočne Evrope, mora preispitati odnose sa Rusijom u kontekstu garancija o kolektivnoj bezbednosti. Osim toga, teško će se izbeći promene i nova organizacija alijanse. Iako je ukupni budžet EU-armija (190 milijardi evra) duplo veći od ruskog, a njihovo brojno stanje dostiže 1,5 milion vojnika, one su rasplinuli svoje snage i postale neefikasne: operativno je angažovano svega 50 000 vojnika.

„Putin sve to odlično zna” — uznemireno iznosi poljski diplomatski izvor.

Raznoglasja u Evropskoj uniji

Armijski štabovi su uznemireni zbog samita NATO koji je zakazan za septembar ove godine na kojem treba da bude doneta odluka o „širenju dostupnih vojnih resursa”. Štaviše, razlike među zemljama članicama EU sve se više ispoljavaju.

Iako Poljaci i zemlje Pribaltika zahtevaju da američkih snaga bude još više, Francuzi i Nemci se zalažu za očuvanje saradnje sa Rusijom čak i u vojnoj sferi. Pariz smatra da su sporazumi Rusije i NATO još uvek na snazi, a ako i postoje neka narušavanja, ona treba da dolaze samo od Vladimira Putina. On, u svakom slučaju, i dalje ostaje partner, uključujući i borbu protiv terorizma.

Što se tiče vojnih ugovora sa novom ruskom armijom, „ovde ima mnogo drame, ali o realnom prestanku saradnje nema govora, jer, nemamo mogućnosti da odustanemo od preuzetih obaveza u oblasti raketa, oklopne tehnike i PVO” — uveren je jedan francuski ekspert.

Trenutno niko nema nameru da odustane od isporuka desantnih brodova „Mistral” Rusiji, iako će Parizu biti potrebne nove garancije da bi njegovi saveznici lakše progutali gorku pilulu. Ali, nakon isporuke aviona-radara u Rumuniji i Rafale Poljskoj može da ga daleko više košta.

Mogućnosti NATO

Trenutno je mnogo pitanja vezanih za sistem uzbunjivanja NATO.

SAD i Velika Britanija se zalažu za formiranje stalnih snaga pod komandom generala Filipa Bridlava, komandanta NATO u Evropi. Poljska i pribaltičke zemlje moraju za te namene formirati specijalni bataljon.

Trenutne „snage za reagovanje“ uz zadršku 5-30 dana postojaće samo za simboličke ciljeve.

Još jedan važan momenat to je – komanda NATO. Ona hronično nema saradnike.

Pariz se ovde, treba istaći, ne pokazuje u najboljem svetlu i daje samo 70 odsto svoje oficirske kvote. Saveznici iz Istočne Evrope zahtevaju da se kod njih izgradi vojno-vazduhoplovna baza i da američke snage tu budu stalno prisutne. Trenutno se razmatra mogućnost za izgradnju vojnih magacina. Međutim, SAD žele da Evropljani preuzmu aktivniju ulogu. Ako sutra Bugarska i Rumunija zatraže da budu realizovani planovi njihove aktivne zaštite, ko će platiti tu realizaciju?

Konsenzus ne postoji ni po pitanju vojnih vežbi i manevara.

Bilateralni manevri koje treba da održe SAD ovog leta imaće natovsku etiketu.

U Parizu se prema ovome odnose sa velikom skepsom: „Nećemo mi davati NATO zastavu ukrajinskom bataljonu koji treba da puca na proruske aktiviste“.

(Fakti)

Check Also

POTVRĐENO: 5G TORNJEVI KOJI ĆE USKORO BITI I U SRBIJI MASOVNO UZROKUJU RAK! OVO SE DEŠAVA..

Kako je uvođenje nacionalne 5G mreže u porastu, mnogi zabrinuti naučnici i stručnjaci za javno …