MRAČNO POGLAVLjE KATOLIČKE CRKVE: ŠTA JE OTKRILA ISTRAGA O SMRTI 9.000 DECE

Katolička crkva, ovog puta u Irskoj, suočava se sa stravičnim rezultatima istrage o brutalnosti i mizoginiji sa kojom su neudate mlade žene bile suočene decenijama – smrću čak devet hiljada novorođenčadi među zidovima 18 ustanova nazvanih domovima za majku i dete!

Irska vlada je odobrila objavljivanje konačnog izveštaja o istrazi, izjavio je juče Roderik O’Gorman, ministar za decu i omladinu.

„Izveštaj jasno pokazuje da je Irska decenijama imala opresivnu i brutalnu mizoginsku kulturu u kojoj je stigmatizacijom majkama i njihovoj deci oduzimana budućnost“, rekao je O’Gorman nazvavši objavljivanje izveštaja nadležne Komisije od 2.865 stranica značajnim trenutkom za naciju.

„Vlada će u narednim nedeljama i mesecima vrlo pažljivo i detaljno razmotriti izveštaj sa ciljem da razvije sveobuhvatan akcioni plan koji obuhvata osam tema: pristup usredsređen na preživele osobe, izvinjenje, pristup ličnim podacima, arhiviranje i bazu podataka, obrazovanje i istraživanje, memorijalizaciju, restorativno priznanje i dostojanstveno sahranjivanje“, napomenuo je on.

Premijer Majkl Martin je rekao da izvještaj opisuje veoma mračno i teško poglavlje irske istorije.

„Moramo kao država da se suočimo sa punom istinom iz naše prošlosti“, kazao je on i dodao da je „teška istina to što je celo društvo bilo saučesnik“ u ovom skandalu. „Ovo smo sami sebi učinili – tretirali smo žene izuzetno loše, tretirali smo decu ekstremno loše“.

„Imali smo potpuno izopačen stav prema seksualnosti i intimnosti, a mlade majke i njihovi sinovi i ćerke su bili primorani da plate užasnu cenu te izopačenosti. Kao društvo usvojili smo perverznu religioznu moralnost i kontrolu“, rekao je premijer.

Stopa smrtnosti u domovima bila 15 odsto

Prema izveštaju, čak 9.000 novorođenčadi umrlo je u 18 ustanova za negu između 1922. i 1998. godine, a stopa smrtnosti u domovima bila je 15 odsto. Istražitelji su kasnije pronašli masovnu grobnicu beba i dece u kanalizaciji ispod katoličkog doma u gradu Tuamu. Neke maloletnice su navodno korišćene i u ispitivanjima vakcina bez pristanka roditelja.

Njihovi rođaci danas tvrde da su bebe zlostavljane jer su rođene van braka i da su njihove majke smatrane mrljom za reputaciju Irske kao posvećene katoličke države, prenose američki i britanski mediji.

Vladini podaci pokazali su da je stopa smrtnosti dece u domovima, gde su desetine hiljada žena, među kojima su bile i žrtve silovanja, slane da se porode, često bila pet puta veća nego kod venčanih parova.

U domovima koji su obuhvaćeni istragom rođeno je 57.000 dece, a najveći broj prijema trudnih žena je bio šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Veliki broj dece koja su se rodila u domovima je usvojen ili smešten u sirotišta kojima su upravljale časne sestre. Tamo su često bila žrtve zlostavljanja.

Otkriće masovne grobnice

Istraga o irskim domovima za majku i dete pokrenuta je pre šest godina nakon što je lokalna istoričarka Ketrin Korles pronašla smrtovnice za skoro 800 dece iz doma „Bon Sekur“ u gradu Tuamu, ali samo dva izveštaja o sahranama.

Njeno istraživanje je dovelo do otkrića masovne grobnice.

Ketrin Korles, koja je odrasla u Tuamu sa porodicom, ispričala je da su je na istraživanje podstakla uznemirujuća sećanja iz detinjstva na mršavu decu koja su u njenoj školi bila odvajana od drugih učenika.

U izveštaju komisije navodi se da je u nekadašnjoj septičkoj jami ispod doma u Tuamu sahranjeno 802 dece. Najstarija su imala tri godine.

Dom u Tuamu je radio od 1925. do 1961. godine, a srušen je sedamdesetih godina 20. veka.

Reputacija Katoličke crkve u Irskoj je uzdrmana nizom skandala zbog pedofilije među sveštenicima, zlostavljanja, prisilnog davanja dece na usvajanje i drugih bolnih tema.

Papa Franja je prilikom prve posete Irskoj 2018. godine zamolio za oproštaj zbog skandala.

U izveštaju komisije se navodi da su domovi za majku i dete postojali i u drugim državama, ali da je broj nevenčanih majki u irskim domovima bio najveći na svetu.

„U godinama pre 1960. domovi za majku i dete nisu spasavali živote „nezakonite“ dece, već deluje kao da su značajno smanjivali njihove šanse da prežive“, navodi se u izveštaju. „Veoma visoka stopa smrtnosti bila je poznata i lokalnim i nacionalnim vlastima u to vreme i zabeležena je u zvaničnim dokumentima“.

Uloga države u skandalu

Udruženje preživelih iz irskih domova saopštilo je da je izveštaj „istinski šokantan“, ali su izrazili nezadovoljstvo zato što istragom nije bio obuhvaćen niz sličnih institucija i zato što ne ukazuje dovoljno na ulogu države u upravljanju domovima.

„To što se dogodilo bio je samo jedan aspekt države koja je bila krajnje usmerena protiv žena i u zakonodavnom i u kulturološkom smislu“, saopštilo je udruženje.

Politika verskih organizacija u Irskoj i države sprečavala je preživele iz domova za majku i dete da stupe u kontakt sa rođacima. Osobe koje su usvojene nemaju pravo na pristup informacijama i dokumentima o tome ko su im biološki roditelji, odnosno rođaci.

U izveštaju se navodi da su sveštenici, časne sestre i zvaničnici pribegavali lažima i manipulacijama kako bi onemogućili kontakte između majki, dece i rođaka.

„Ovo je ključni trenutak. Žao mi je što je tako dugo trajalo“, kazala je za Gardijan sedamdesetogodišnja En Haris, koja je 1970. godine rodila sina u domu u okrugu Kork.

„Irsko društvo je sa osudom gledalo na decu rođenu van braka. Žene su slate u takve institucije kako ih ne bi gledali“, rekla je En Haris, koja je napisala knjigu o svom iskustvu u domu i kasnijem pronalasku sina.

Džoan Barton, bivša zamenica premijera koja je 1949. godine rođena u jednom od domova, izjavila je da su otkrića istrage istorijska u smislu dokumentovanja jednog sistema koji je mogao da bude zaboravljen u zemlji koja se konačno oslobađa stega Katoličke crkve.

„Izveštaj otkriva, naročito novoj generaciji mladih ljudi, šta je Irska nekada radila ženama koje su imale smelosti da vole van braka i donose na svet decu koje su morale da se odreknu“, napisala je ona za list „Ajriš indipendent“.

„To će nam kao društvu pružiti priliku da se upitamo zašto je takva vrsta brutalnosti toliko dugo tolerisana“.

(Sputnik)