NAJVEĆE MASOVNO UBISTVO IKADA: KAKO JE PO NAREĐENJU „POREMEĆENOG SVEŠTENIKA“ VIŠE OD 900 LJUDI POPILO OTROV I OTIŠLO U SMRT (VIDEO)
Na današnji dan, pre 41 godinu, dogodilo se najveće kolektivno samoubistvo u novijoj istoriji, takozvani Džonstaun masakr. Više od 900 ljudi, među kojima i stotine dece, otrovalo se cijanidom po nalogu vođe sekte Hram naroda.
Džonstaun ili formalno Poljoprivredni projekat Hrama narod, bila je komuna koju je 1974. godine osnovao Džim Džouns, vođa sekte Hram naroda, u severozapadnom delu Gvajane. Vernici Hrama pratili su sveštenika Džima Džonsa nadajući se da će stvoriti utopiju u džungli.
Smrad se osećao i na 100 metara visine
Novinari koji su došli sa prvim helikopterima osetili su smrad još dok su bili na 100 metara visine. Gomile mrtvih tela ličile su, kako je primetio jedan novinar, na gomilu otpada na koji je neko bacio mnogo lutaka obučenih u razne boje.
Na zemlji su morali da pokriju lica maramicama. Tela su se raspadala na vrelini džungle, na mestu gde su godinu dana ranije ovi ljudi gradili nov i bolji dom, Džonstaun.
Imenovan po njihovom lideru, svešteniku Džimu Džonsu, osnivaču Hram naroda dece Hrista, Džonstaun je predviđen kao „porodica duge“, gde ljudi svih uzrasta i rase rade na stvaranju utopije koju im je sveštenik obećao.
„Poremećeni akt revolucionarnog samoubistva“
Kada su konačno prebrojali sva tela incidenta koji ostao upamćen kao Džonstaun masakr 18. novembra 1978. godine, iznosio je 918 ljudi, od kojih 304 dece. Sveštenik Džons je svoje sledbenike prvo učio da otruju svoju decu, a kada su videli kako umiru više nisu imali razloga da žive.
„Poremećeni sveštenik“, kako je prozvan u štampi želeo je da stvori slavno žrtvovanje, poremećeni akt „revolucionarnog samoubistva“ koje bi odzvanjalo kroz istoriju. Neki sledbenici su ga samovoljno slušali, navijajući dok ih je pratio da izvrše samoubistvo i ubiju svoju decu.
Ali tela koja su pronađena sa savijenim iglama u njihovim rukama svedoče da su neki odbili da popiju smrtonosni koktel, koji im je ubrizgan na silu.
– Mislim da se Hram uzdigao iz uslova socijalne politike koja je slična onome sa čime se danas susrećemo – rekla je preživela Lesli Vagner-Vilson (61).
Iako je takvo viđenje može da bude pretenciozno, Hram zaista je rođen iz tenzija unutar američkog društva, piše „Independent“.
Poremećeni sveštenik
Sin oca alkoholičara, koji je odrastao u kući bez kanalizacije tokom Velike depresije, Džons je saosećao sa potlačenima, prisustvovao sastancima Komunističke partije i suočavao se sa svojim ocem koji je podržavao Ku Kjuks Klan, po pitanju rasa.
Njegov pokret počeo je u Indijanapolisu 1956. godine, a mase je privukao „lekovite evangelističke propovedi“. Radio je nešto radikalno drugačije, pa je tako usvojio crnog dečaka što je bio prvi takav slučaj u Indijanapolisu.
Njegov Hram je hranio penzionere, učio studente. Nemali broj ljudi koji se priključio bili su zavisnici i njihove porodice, a hram je delovao tamo gde su svi drugi omanuli. Uskoro su mnogi tražili pomoć. U početku, hram su obožavali i lokalni političari. Ali čudno Džonsovo ponašanje je imalo loš uticaj. Postao je zavisnik od lekova, i verovao je da je jedini heteroseksualni muškarac na Zemlji.
– Uvek je govorio o svojoj seksualnoj moći i govorio kako su muškarci homoseksualci. Bolje je postupao sa ženama, ali je pokušavao da razdvoji porodice i unište brakove – rekla je Vagner-Vilson.
Ubeđivao je sledbenike da prodaju domove i daju novac pokretu, a mediji su počeli da postavljaju pitanja. Nakon oštrog članka magazina „Nju vest“, pokušao je da ubije priču preko veza sa političarima, ali je ubrzo poveo svoje stado u Džonstaun, a sledbenici su verovali da će to biti novi i bolji svet.
Totalna kontrola
Svako ko se žalio na hranu mogao je da bude prebijen. Džons je postao uveren da je za loš kvalitet pšenice kriva CIA.
Svoje sledbenike je obučio da cinkare jedni druge. Deca su tužila roditelje, majke i očevi su izdali decu. Bekstvo je bilo nemoguće dok su naoružani stražari čuvali izlaze iz kampa. Podignuta je stražara „igralište“. „Pacijenti“ su bili besmisleno drogirani. Dani su počeli da liče na radničke kampove.
Buđenje je bilo tačno u šest, za doručak pirinač, mleko i šećer, a onda se radilo po 10 sati na poljima. Uveče, na razglasu su puštane „vesti“. Tri puta nedeljno Džons je sedeo na svom „tronu“ i kažnjavao ljude. Čitao je o marksizmu, zaverama i manipulaciji medijima, žalio se na insomniju. Njegov kabinet je bio ispunjen valijumom i sintetičkim morfijumom.
Ubistvo kongresmena
Ljudi su se potpuno potčinili Džonsu, na šta ukazuju pisma koja su pronađena. Kako je rekla Vagner-Vilson, iako su se ljudi pitali, kada bi pogledali oko sebe i videli da ga svi podržavaju, mislili bi „mora da je do mene“.
Kraj je usledio kada je kongresman Leo Rijan doleteo u Gvajanu da ispita žalbe koje je čuo o hramu. Stigao je sa delegacijom reportera i članova porodica ljudi u kampu. Napustili su kamp sa 16 ljudi koji su tražili da odu. Od Džonstauna su prešli svega 10ak kilometara kada je kolona napadnuta. Leri Lejton, jedan od onih koji su tražili da odu, bio je Džonsonov verni sledbenik, izvadio je pištolj i počeo da puca, a iz kampa su stigli stražari na traktorima. Kongresmen je upucan preko 20 puta.
Od onih koji su sa njim otišli u Džonstaun, a koji nisu otišli sa kongresmenom, samo ih je 20 preživelo. Lesli je bila među onima koji su osetili da nešto nije u redu, i pobegla je iz kampa. Njeni roditelji, brat, sestra i rođaci, popili su Džonsov smrtonosni napitak.
Kolektivno samoubistvo
Džons je okupio pristalice i objavio da će se vratiti još kongresmena i da neće moći da prežive.
– Moje mišljenje je da treba da ispijemo napitak kao stari Grci, i tiho odemo. Jer to nije samoubistvo, to je revolucionarni akt.
Rekao je da dolaze snage Gvajane da ih ubiju i muče i da nemaju vremena za gubljenje.
– Molim vas, dajte nam lekove. Ne bojte se da umrete – rekao je Džons dok su ga pojedini sledbenici podržavali.
Dok su ispijali cijanid, usta su im ispunjavali pljuvačka, krv i povraćali su. Neke majke su voljno dale deci otrov a onda i same otpile. Drugi su vrištali dok su gledali kako deca umiru.
– Umrite sa poštovanjem, sa dostojanstvom. Zaustavite ove histerike… To nije način kako socijalistički komunisti umiru. Mi moramo umreti sa dostojanstvom – rekao je Džons u mikrofon.
Stražar Odel Rods je video dovoljno, i bio je jedan od četvorice koji su preživeli. Sam Džons nije popio otrov, već je pronađen sa prostrelnom ranom u glavi.
(Blic)