NIJE TAČNO DA JE MILOŠEVIĆ IZGUBIO KOSOVO- ŠOK INTERVJU RUSKOG EKSPERTA: BEZ DLAKE NA JEZIKU O ĆOSIĆU, PODELI KOSOVA, ALBANSKOJ MAFIJI…

O čemu može da se uopšte razgovara sa kosovskim Albancima, kad oni stalno pokazuju da nisu spremni ni na kakav kompromis? Oni su uspeli da dobiju daleko više nego što su sanjali zahvaljujući svojim zaštitnicima, pre svega Amerikancima.

I sada kad bi trebalo da se postigne kompromis sa Beogradom, oni to ne žele, jer je logika prištinskih političara „što da dajemo nešto što smo već dobili“. Kad bi iskreno hteli da pomognu Srbiji, Amerikanci i zapadna Evropa bi mogli da nateraju rukovodstvo u Prištini da bude razumno u svojim ambicijama. Oni koji su kosovskim Albancima dali državu mogu i da ih „vaspitavaju“, odnosno da ih dovedu na put kompromisa.

Ovako, u ekskluzivnom intervjuu za „Novosti“, govori dr Konstantin Nikiforov, direktor Instituta za izučavanje Balkana i slovenskih naroda Ruske akademije nauka. Najautoritativniji ruski ekspert za Balkan vrstan je poznavalac postjugoslovenskog prostora, napisao je više knjiga o značajnim srpskim političarima, kao i o istoriji Balkana. Odlično poznaje i noviju istoriju jer je jedno vreme radio kao pisac govora i materijala za predsednika Borisa Jeljcina.

– Srpsko rukovodstvo je zaista u vrlo teškoj situaciji što se tiče pregovora sa kosovskim Albancima. U pravu je predsednik Aleksandar Vučić kad kaže da Albanci nisu spremni da razgovaraju ni o čemu važnom – ističe dr Nikiforov.

* Mnogo se govorilo o mogućem razgraničenju sa Prištinom. Crkva i deo građana Srbije su protiv toga. Koliko je uopšte ta ideja realna?

– U Srbiji se često može čuti tvrdnja kako je Slobodan Milošević izgubio Kosovo. Ali, to nije sasvim tačno. I pre nego što je Milošević došao na vlast, kosovski Albanci su „ispod žita“ ostvarivali svoje separatističke planove. Stalnim pritiscima na Srbe uticali su na iseljavanje, a oni su velikim natalitetom menjali demografsku strukturu pokrajine. Nekadašnje rukovodstvo Jugoslavije je verovalo da će podizanjem standarda i davanjem raznih prava kosovskim Albancima oslabiti separatističke tendencije. A dogodilo se suprotno.

* Da li je postojao trenutak u prošlosti u kojem bi podela Kosova i Metohije išla naruku Srbiji?

– Mudri ljudi su već tada govorili da se mora podeliti pokrajina. Sećam se kad je o podeli Kosova i Metohije govorio Dobrica Ćosić. Da je to svojevremeno urađeno, Srbija je mogla da dobije veći deo Kosova i Metohije. Nažalost, Srbi su kroz istoriju često kasnili sa donošenjem pravovremenih važnih odluka. Podržavao sam Ćosićevu ideju, a ljudi sa kojima sam tada razgovarao govorili su mi da je to izdaja. Sada je za to kasno jer su Albanci u boljoj situaciji. Očekivati velikodušnost od Tačija i ratnih zločinaca koji su na vlasti u Prištini apsolutno je nerealno.

* Kako vam zvuči Pacolijeva izjava da će i Srbi i Albanci ući u EU, pa da zato treba ukinuti granične punktove?

– To je trik pomoću kojeg Pacoli hoće da umiri Srbe. Bez jasne granice sa Kosovom, oni će i dalje zauzimati prostor u južnim delovima Srbije i kretati se ka severu.

* Može li Angela Merkel, koja je mnogo puta kazala da je protiv stvaranja „velike Albanije“, da zaustavi taj proces?

– Zapadu je teško da prizna da je stvorio državu na čijem čelu su ljudi sa kriminalnim dosijeima. Naravno da ucenama Tačija i Rame Kosovo i Albanija ne mogu da uđu u Evropsku uniju. Već sada su u zapadnoj Evropi osetili šta znači albanska mafija, koja se bavi prodajom droge i prostitucijom. Iako albanska mafija već pravi velike probleme Zapadu i o tome sve češće pišu tamošnji listovi, političari ćute, a policija u nekim zemljama to glasnije, a negde tiše govori.

* Američki ambasador u Prištini kritikuje svoje domaćine što na visoke funkcije postavljaju ljude osuđene za zločine. Istovremeno, Klinton i Olbrajtova hvale kosovsko rukovodstvo.

– Oni koji su poklonili Albancima državu i kasnije od toga imali materijalne koristi, naravno, hvale rukovodstvo u Prištini. Što se tiče kritika američkog ambasadora, to se radi kako bi ostavili utisak kako su pravični. Znali su i ranije u Beloj kući i Pentagonu ko su Tači, Haradinaj i njihovo društvo, jer su bili na američkoj listi terorista. Međutim, skinuli su ih sa liste i sarađivali kad im je OVK bio potreban kao saveznik. I sada bi mogli da ih smene jer su činovnici u Vašingtonu prave gazde Kosova.

* Evropa će i dalje pritiskati Srbe. Priznavanje Kosova će, strahuje se, biti uslov za ulazak u EU…

– I do sada je Brisel stalno pritiskao Srbe, a popuštali su političari koji su bili na vlasti. Beograd mora da odluči – hoće li se odreći Kosova zarad ulaska u EU. Naravno da je to teška odluka. Bilo bi dobro da se vidi šta su dobili susedi, Bugari i Rumuni, od ulaska u EU. Čak i ako ne uđe u EU, Srbija ne treba da strahuje od izolacije, jer ona ne namerava da ratuje već da razvija svoju privredu i što više sarađuje sa Rusijom.

* U Podgorici i Skoplju kao da ne vide da Albanci žele da naprave „veliku Albaniju“ i na račun Makedonije i Crne Gore?

– U velikoj su zabludi rukovodstva u Makedoniji i Crnoj Gori ako misle da će ih članstvo u NATO zaštititi od albanskih ambicija za otimanje prostora. Albanci će ići istim putem kao na Kosovu. Zbog toga što imaju veći natalitet nego Makedonci i Crnogorci, oni će polako postajati većinsko stanovništvo u graničnim opštinama, pa će se nastaviti ekspanzija.

* Kako vidite napad vlasti u Podgorici na SPC? Đukanović primenjuje Porošenkov „scenario“ da bi dobio tomos od Carigradske patrijaršije…

– Mislim da je Đukanović u teškoj situaciji i da ga hvata panika. Đukanoviću se zaljuljala fotelja kad su crnogorski i drugi mediji objavili snimke kako njegov bliski saradnik uzima novac za stranku za tamošnje izbore. Protesti u Crnoj Gori pokazuju da mu mnogi više ne veruju. Što se tiče sukoba sa mitropolitom Amfilohijem i SPC, mislim da se Đukanović preračunao.

Raspop Dedeić ima premalo pristalica da bi mogao da bude poglavar crnogorske crkve. U Istanbulu (Carigradu) su shvatili da su se već obrukali u Ukrajini kad su podržali raskolnike u Kijevu i da im ne treba nova sramota u Crnoj Gori. Verujem da je iz te lakrdije i patrijarh Vartolomej izvukao pouku i da mu nova blamaža pred celim pravoslavnim svetom ne treba.

* Dobro poznajete i stanje u Bosni i Hercegovini. Kakva je perspektiva saradnje BiH sa Rusijom?

– Formalno su odnosi sa Sarajevom korektni, ali su u suštini daleko bolji sa Republikom Srpskom. Svojevremeno sam kao direktor Instituta boravio u Sarajevu i nudio saradnju, ali otvoreno mi je rečeno da nisu zainteresovani jer, navodno, imamo prosrpsku poziciju. Za Srbiju i Srbe je sada važno što tešnje povezivanje sa RS. Osim toga, Srbija mora da podržava veze sa Crnom Gorom, u kojoj živi znatan broj onih koji se osećaju Srbima. Od sukoba Srbije i Crne Gore štetu će imati obe strane.

* Kako vi tumačite priče o ruskoj opasnosti i Rusima kao „remetilačkom faktoru“ na Balkanu?

– To su stare priče. Zapad na taj način pokušava da prikrije svoju prisutnost i pritiske na rukovodstva zemalja na prostoru bivše Jugoslavije. Priče o ruskoj opasnosti na Balkanu su pre Prvog svetskog rata ponavljali Austrija i Nemačka. Zatim su u Austrougarskoj izmislili „teoriju“ kako Srbi žele da stvore „veliku Srbiju“. I tu laž o stvaranju „velike Srbije“ slušamo do danas. Ali, ko zna istoriju, jasno mu je da je Zapad stalno nečim ucenjivao Srbe i tako se i stiglo do odvajanja Kosova i darivanja države Albancima.

* Ruski zvaničnici su više puta izjavljivali da nemaju nameru da se mešaju u unutrašnje stvari balkanskih država.

– Mislim da je Rusija dosta pasivna i premalo prisutna na Balkanu. Ona nema velike investicije, osim NIS. Sa tako skromnom ekonomskom saradnjom, neozbiljno je govoriti o nekom značajnijem njenom uticaju. Naravno da je dobro što se širi kulturna saradnja, ali ako Rusija želi zaista da bude uticajnija na Balkanu, njene investicije moraju biti znatno veće u bivšim jugoslovenskim republikama. Pored toga, moralo bi više da se ulaže u „narodnu diplomatiju“. Mnogi građani Rusije imaju velike simpatije prema Srbima, ali i drugim narodima na Balkanu. Zbog toga se moraju organizovati putovanja dece i mladih ljudi, da jedni druge bolje upoznamo.

MILOŠEVIĆ BIO TEŽAK PREGOVARAČ

* Kozirjeva, ali i Ivanova, iritirao je Slobodan Milošević. Zašto?

– Tačno je da Milošević nije bio lak pregovarač. Ali on je zaista bio u teškoj situaciji jer iza sebe nije imao moćnog saveznika koji bi ga štitio, kao što su ga imali oni koje su podržavali Amerikanci i Nemci. Miloševiću je sigurno imponovalo to što ga je u vreme „Dejtona“ Klinton nazivao garantom dogovora na Balkanu. Tog istog „garanta mira“ su kasnije strpali u Hag.

GORBAČOV I JELJCIN

* Jeljcin i Gorbačov napravili su istu grešku: odbacili su male narode kao saveznike nauštrb „ljubavi“ sa SAD.

– Ta im se greška kasnije osvetila jer je nastajao vakuum u odnosima sa nekadašnjim saveznicima. Do otrežnjenja je došlo tek kad je Putin postao predsednik Rusije. U čuvenom govoru na Minhenskoj konferenciji za bezbednost, Putin je jasno rekao da Rusija ne želi da bude samo posmatrač međunarodnih odnosa i da se njena reč mora poštovati. Vreme je pokazalo da stabilnog mira bez Rusije ne može biti.

(Novosti)