Kraj Loznice se nalazi jedno od najvećih svetskih nalazišta metala čija je era tek počela i koji može da nam donese pravo bogatstvo. Naša zemlja u svetskom vrhu po rezervama ovog metala.
Zahuktava se evropska utakmica za litijum! Ko ima najviše upotrebljive rude, ko će prvi započeti sa proizvodnjom i ko bi iz čitavog procesa mogao da zaradi najviše prodajući planeti finalne proizvode – litijumske baterije za automobile, mobilne telefone, foto-aparate…
Na startu trke su tri države – Češka, Nemačka i Srbija. Naša zemlja, kao potencijalno najveće nalazište litijuma na Starom kontinentu, i jedno od najvećih na svetu, prema planovima, pokrenuće proizvodnju 2023. Nemci veruju da će oni taj posao započeti dve godine ranije, a i Česi ne zaostaju mnogo za najbližim komšijama. Srbija je ozbiljan takmičar, s obzirom na bogatstvo kojim raspolaže u Jadru kod Loznice, ali ostaje pitanje da li će ovu šansu iskoristiti.
– Istraživanjem litijuma u našoj zemlji bavi se kompanija „Rio Tinto“, čiji su stručnjaci 2004. godine otkrili nalazište Jadar – kaže Vladimir Simić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
– U pitanju je ležište jadarita – novog litijum-natrijum-borosilikat minerala. Jadarit je jedinstveni mineral koji se nalazi samo kod nas, kod Loznice. Zbog visoke koncentracije litijuma i bora, Jadar je proglašen za jedno od najvećih ležišta litijuma na svetu. Značajno je to što mnoge države sa većim rezervama sadrže litijumove minerale u pegmatitima, dok se kod Loznice oni nalazi u sedimentnim stenama, pa je moguće da tehnologija dobijanja litijuma bude jednostavnija.
Na sajtu kompanije „Rio Tinto“, koja je dosad uložila oko 90 miliona dolara u projekat „Jadar“, objavljeno je da su mineralni resursi ležišta povećani sa 117 na 136 miliona tona rude. To, prema rečima profesora Simića, pokazuje da sa samo jednim ležištem, sa relativno niskim prosečnim sadržajem litijuma, imamo dva odsto svetskih rezervi.
Prvi zadatak je početak proizvodnje, a dugoročni cilj je finalni proizvod. I Česi i Nemci planiraju da naprave fabrike za proizvodnju baterija za elektroautomobile, kamere, medicinske uređaje… Generalno, fabrike sa novim tehnologijama, koje i najbrže rastu. Posebno se okreću obnovljivim izvorima energija druge generacije – baterijama za skladištenje električne energije u velikim količinama.
To je cilj i u Srbiji.
Na pitanje koliko je realno ne zaustaviti se samo na eksploataciji, profesor Simić kaže da to zavisi ne samo od onoga ko vrši eksploataciju, nego i od toga koliko ćemo da budemo konkurentni za dobijanje finalnog proizvoda – litijum-karbonata, ili čak i baterija. Kako kaže, treba imati u vidu da su najveći svetski uvoznici litijuma Japan, Južna Koreja i Kina, gde se proizvede najveći deo baterija.
– Ležište Jadar otkrili su i istražuju odgovorni geolozi i dobri stručnjaci iz kompanije „Rio Tinto“, koja je takođe svetski poznata u proizvodnji mineralnih sirovina – naglašava naš sagovornik. – Do sada su postignuti veoma dobri rezultati, ostvaren je i razvijen dobar poslovni i ljudski odnos sa lokalnom zajednicom, što je važan preduslov za budući uspešan rad preduzeća. Po mom mišljenju, mogu da se očekuju određeni tehnološki problemi, pošto se radi o jedinstvenom mineralu u celom svetu, jadaritu, a ograničavajući faktor za brzo otvaranje rudnika bi mogla da bude i prilično velika dubina, što iziskuje povećane troškove eksploatacije.
Od jadarita velika očekivanja ima Loznica. Njen gradonačelnik Vidoje Petrović ističe da zadatak lokalne vlasti nije bio da se u saradnji sa Vladom Srbije i kompanijom „Rio Tinto“ obezbedi samo eksploatacija i prerada, već i da se pripremi teren za stvaranja poluproizvoda ili finalnog proizvoda.
– Spremni smo da doprinesemo ovom cilju – kaže Petrović. – Siguran sam da je ovo stav naše vlade i predsednika države. Konkretno, želeli bismo da se interesi i grada i države i kompanije poklope na ovom putu. Naši kontakti sa kompanijom „Rio Tinto“ su korektni i profesionalni.
Petrović smatra da će jadarit doneti boljitak čitavom kraju, kako u pogledu zapošljavanja, tako i u smislu uvećanja budžeta grada kroz rudnu rentu, poreze i doprinose. To, kako kaže, očekuju i njegovi sugrađani, jer mnogi vide šansu da se u proizvodnoj lepezi kooperanata zaposli i veći broj ljudi od onih koji će direktno biti u kompaniji.
– U kompaniji „Rio Tinto“, koja je pre nekoliko meseci bila u postupku studije predizvodljivosti projekta, očekuju uskoro i studiju izvodljivosti – kaže Petrović. – Vlada Srbije nedavno je formirala interresornu grupu, u kojoj su, pored ministara, i predstavnici našeg grada, radi daljeg praćenja aktivnosti na realizaciji samog projekta koji, kako se može primetiti, uz lokalni ima i nacionalni značaj.
Tona litijuma trenutno na berzama košta 10.000 dolara, a pre pet godina cena je bila tri puta niža. Vrednost litijuma otkrivena je kada su se pojavili smartfoni. Danas ga nazivaju metalom budućnosti, jer ima široku lepezu primene. Izdvajaju se baterije za hibridna i vozila na električni pogon, koji će tek osvajati drumove sveta. Od 1,1 milijarde automobila, danas se tek njih 10 miliona pokreće uz pomoć baterija. Procenjuje se da će ih za četvrt veka biti 600 miliona. I svima će biti potrebne litijumske baterije.
Česi su već napravili računicu – eksploatacija litijuma, koja će početi 2021, trajaće 21 godinu, a država će samo od poreza zarađivati oko 1,3 milijarde evra godišnje. U planu su i gradnja fabrika za proizvodnju baterija, obučavanje stručnjaka i kvalifikovane radne snage…
U Srbiji zasad nema takvih računica, jer je projekat u fazi prethodne procene ekonomske opravdanosti proizvodnje.
– „Rio Tinto“ je, kao rudarska kompanija, globalna supersila. Ima svoj štab u Londonu, drugi u Australiji, ali jedinica koja razvija ovaj program u Jadru je iz njihovog američkog dela, iz Kolorada. To su krupne investicije. Mene je najviše impresioniralo što su to dugoročni programi, samo treba strpljenja. To je program za investiciju za 50 godina i rad rudnika od 50 godina, ako sve bude uspešno – rekao je ambasador Amerike u Beogradu Kajl Skot prilikom nedavne posete Loznici.
Srbija bi mogla da iskoristi probleme u Češkoj, gde je opozicija osporila memorandum koji je Vlada potpisala sa australijskom firmom Juropean metal holding (EMH), sa sedištem na Britanskim Devičanskim Ostrvima, o istraživanju litijuma u mestu Sinovec, na severu ove zemlje, i zatražila da se poništi. Veoma je realna mogućnost da se to i dogodi.
Nemci su se, s druge strane granice, susreli sa bankrotom firme „Solar vorld“, koja se bavila istraživanjem na nalazištu u Altenburgu, ali su već formirali novu firmu. Planiraju proizvodnju litijuma od 2021. i njegovo prerađivanje u Drezdenu.
(Novosti)