Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Ukoliko to ne znate, Evropska unija nije formirana s željom da se okonča rat u Evropi i da se promoviše ekonomski rast kako bi evropskim državama bilo lakše da trguju jedne sa drugima. To je samo zvanična priča.
Nakon Drugog svetskog rata, Amerika je uvidela priliku da transformiše ovaj ratom razoren kontinent. Ona je želela da Evropa deluje u skladu sa američkom politikom, ugledajući se na američki federalizam kao na idealni politički model.
Amerika je želela da asimiluje Evropu primenom tajnih operacija koje će ugasiti otpor prema federalističkim idejama poput otpora britanske radničke partije. Stvorena je marionetska superdržava sklona manipulaciji koja će predstavljati tampon zonu između Amerike i njenih novih neprijatelja, Rusije i Kine.
Istoričari su pronašli brojne dokaze o tajnim operacijama SAD za slabljenje uticaja komunista u Evropi. Američki zvaničnici su 1950. godine radili na planu da stvore Sjedinjene Države Evrope. Tada su se pojavili grupa Bilderberg i Akcioni komitet Sjedinjenih Država Evrope. Vinston Čerčil je bio jedan od prvih predsednika Saveta Evrope, organizacije koja je težila ubrzanom ujedinjenju Evrope.
Interesantno je da dokumenti koji to dokazuju nisu pronađeni u arhivama Amerike ili Velike Britanije, već u Briselu, de fakto prestonici Evropske unije.
Između ostalog, Vašington se plašio pojave novih tržišta po ugledu na Rusiju i Kinu kao što je danas ekonomska grupa BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), ili Šangajska organizacija za saradnju. Krajem prošle godine, MMF je dodao kineski juan među rezervne valute, što je dokaz da je Kina postala dominantna ekonomska sila.
BRICS je 2003. godine osmislio Goldman Saks koji je spekulisao da će do 2050. godine te ekonomije postati najdominantnije na svetu. U poslednjih 30 godina se zaista i mogao videti ekonomski rast tih nacija po opadanju proizvodnje i izvoza Amerike. Međunarodna trgovina je opala za 30% za samo tri decenije i prepolovila se od Drugog svetskog rata. Amerika je postala svesna da j njena ekonomska dominacija ugrožena i počela je da stvara Sjedinjene Države Evrope.
Dokumenti američke administracije iz 2000. godine pokazuju da su američke obaveštajne službe počele da vode ogromnu kampanju pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka s ciljem stvaranja ujedinjene Evrope. Amerika je direktno finansirala evropske federalističke pokrete, čemu su se mnoge evropske države protivile.
Dokumenti ukazuju na to da je Američki komitet za ujedinjenu Evropu (ACUE) finansirao operacije Evropskog pokreta, najvažnije federalističke organizacije u godinama nakon rata. Ovaj komitet je 1958. godine obezbedio više od polovine novca za taj pokret.
Operacijama je upravljala CIA prema naređenjima vlade SAD. Operacije su podrazumevale finansiranje političkih grupa koje su delovale u skladu sa američkim vrednostima i politikom. U ostalim državama su organizovane operacije dizajnirane da se spreči uticaj Sovjeta.
Lideri Evropskog pokreta – Džozef Retinger, Robert Šuman i bivši belgijski premijer Pol Henri Spak, bili su samo plaćenici američkih sponzora. Novac je zapravo dolazio iz Fordove i Rokfelerove fondacije, ali i iz poslovnih grupa usko povezanih sa vladom SAD i CIA-om.
Bio je to postepen, ali prilično isplaniran proces. Sve je počelo sa Briselskim sporazumom 1948. godine. Zatim je usledio Pariski sporazum 1952. godine, pa modifikovani Briselski sporazum 1955. godine i na kraju Rimski sporazum 1958. godine. Kasnije je došlo do spajanja sporazuma 1967. godine i tada je uspostavljena Evropska ekonomska zajednica.
Mnogi Britanci su bili skeptični povodom ove zajednice. Radnička partija je putem referenduma izglasala da napusti ovu zajednicu u junu 1975. godine.
Pravi temelji Evropske unije su postavljeni u Mastrihtu 1992. godine, a taj sporazum je kasnije ojačan Sporazumom u Amsterdamu 1997. godine. Usledio je Sporazum u Nici 2003. godine, a zatim i Lisabonski sporazum, koji je utvrdio ustavnu osnovu Evropske unije. Lisabonski sporazum su članice EU potpisale 13. decembra 2007. godine, a on je stupio na snagu 1. decembra 2009. godine i na snazi je od tada.
U ovom trenutku je ključno napomenuti da Evropska unija nema pravi ustav. Neki kažu da on nije potreban jer svi sporazumi zajedni čine ustav. Međutim, činjenica je da EU i dalje nije federalna država.
Ironično je što je upravo Amerika najviše štete nanela ovoj uniji zbog svog sebičnog geopolitičkog i monetarnog pristupa, uključivši EU u ratove, namećući američko psihotično bankarstvo i ogromne dugove nacijama poput Grčke, Španije i Portugala.
EU i SAD su najveće ekonomske i vojne sile na svetu uprkos nedostatka zajedničke odbrambene politike EU. Oni dominiraju globalnom trgovinom i igraju ključnu ulogu u međunarodnim političkim odnosima.
Ipak, Amerika i dalje želi dominaciju.
U dokumentu Stejt departmenta SAD iz 1965. godine se potpredsednik Evropske ekonomske zajednice, Robert Mardžolin, savetuje da tajno stvori monetarnu uniju.
Vizija američke dominacije je sada na pomolu sa sporazumom poznatim kao TTIP.
Taj sporazum predstavlja veliki udar na suverenitet demokratski izabranih vlada i jasno pokazuje kakve su bile namere Amerike od samog početka. SAD žestoko pritiskaju Evropu da počne sa uvozom trenutno ilegalnih GMO proizvoda, ali i mesa koje nije u skladu sa standardima EU (poput stoke uzgojene sa hormonima za rast).
Ono što danas uočavamo je zapravo korporativni prevrat Evrope od strane Amerike, i to planirani.
Webtribune.rs
