OVO JE RUSKA SUDBINSKA MAŠINA: SISTEM KOJI ĆE SRAVNITI CEO SVET UKOLIKO RUSKO RUKOVODSTVO BUDE ELIMINISANO (VIDEO)

Ruska “sudbinska mašina“ nastavlja da štiti suverenitet zemlje i nacionalne interese, piše dopisnik RIA Novosti, Aleksandar Krolenko, bacajući svetlo na to kako zapravo funkcioniše Perimetar, automatski nuklearni kontrolni sistem pod nazivom “Mrtva ruka.“

Tačno pre 60 godina prva svetska interkontinentalna balistička raketa (ICBM) je odletela u nebo iz sovjetskog kosmodroma Bajkonur. Prema rečima Aleksandra Krolenka, to je bio prvi korak na putu stvaranja ruskog nuklearnog štita.

“Dizajneri R-7 (ili kako ga NATO zove SS-6 Sapwood) su uspeli da lansiraju raketu iz trećeg pokušaja 21. avgusta 1957. godine; raketa je prešla razdaljinu od 5.600 kilometara i isporučila bojevu glavu do poligona Kura na Kamčatki,“ napisao je komentator.

“Šest dana kasnije, SSSR je zvanično objavio da ima operativnu ICBM – godinu dana ranije nego SAD,“ istakao je Krolenko. “Tako je Sovjetski Savez dramatičnog proširio svoj sigurnosni perimetar.“

Međutim, SSSR i njegov sledbenik, Ruska Federacija, nastavili su da unapredju i poboljšavaju svoj nuklearni štit.

Danas je najmoćija ruska ICBM R-36M2 Vojvoda (SS-18 Mod 5) sposobna da nosi 10 borbenih jedinica kapaciteta 170 kilotona na udaljenosti do 15.000 kilometara, istakao je Krolenko.

Ali to nije sve: algoritmi ICBM raketa za borbu su poboljšani. Pored toga, domaći nuklearni sistem za odvraćanje, koji se sastoji od kopnenih, morskih i vazdušnih sredstava za isporuku nuklearnih napada, postao je još komplikovaniji.

Danas ruska nuklearna trijada garantuje uništenje potencijalnog agresora pod bilo kakvim okolnostima, istakao je novinar.

“Rusija je sposobna da pokrene atomski udar u znak odvraćanja, čak i u slučaju smrti vodećeg rukovodstva zemlje,“ objasnio je, pozivajući se na poznati sistem Perimetar, takođe poznat i kao Mrtva ruka, koji je razvijen u Sovjetskom Savezu početkom 1970-ih godina.

Ovaj koncept je došao kao odgovor na američku stratešku doktrinu napada u cilju uništenja rukovodstva neprijateljske zemlje kako bi se degradirao njihov kapacitet za nuklearnu odmazdu.

“Ovaj sistem je duplirao funkcije komandnog mesta automatski podstičući lansiranje ruskih nuklearnih raketa ukoliko rukovodstvo zemlje bude uništeno nuklearnim udarom,“ objasnio je Leonid Ivašov, predsednik Akademije za geopolitičke probleme, u svom intervjuu za ruske novine Vzglyad.

Perimetar je stupio u borbenu dužnost u januaru 1985. godine, a u narednim godinama je ovaj sistem odbrane osiguravao bezbednost zemlje, nadgledajući situaciju i održavajući kontrolu nad hiljadama nuklearnih bojevih glava.

Dakle, kako ovaj sistem funkcioniše?

“Dok su na dužnosti, stacionirani i mobilni kontrolni centri ovog sistema procenjuju seizmičke aktivnosti, nivo zračenja, vazdušni pritisak i temperaturu; prateći vojne radio frekvencije i registrujući intenzitet komunikacija; motreći na podatke ranog upozorenja raketnog sistema,“ obrazložio je Krolenko.

Nakon analize ovih i drugih podataka, sistem može autonomno doneti odluku o nuklearnom napadu u znak odmazde u slučaju da rukovodstvo zemlje ne može da aktivira borbeni režim.

“Nakon otkrivanja znakova nuklearnog napada, Perimetar šalje zahtev Generalštabu,“ objasnio je novinar. “Nakon što dobije “umirujuć“ odgovor, vraća se u režim analize situacije.“

Međutim, ako je linija Generalštaba mrtva, Perimetar će odmah zatražiti strateški raketni kontrolni sistem “Kazbek.“ Ako ni “Kazbek“ ne odgovori, Perimetrov autonomni kontrolni i komandni sistem – koji se zasnima na softveru veštačke inteligencije – donosi odluku za odmazdu.

“On može tačno da “razume“ da je došlo vreme za to,“ istakao je Krolenko, naglašavajući da ne postoji način za neutralizaciju, gašenje ili uništenje Perimetar sistema.

“Nije slučajno što su ga zapadni vojni analitičari nazvali sistem “Mrtva ruka“,“ rekao je novinar.

Nakon završetka Hladnog rata, ruska “sudbinska mašina“ je uklonjena sa borbene dužnosti 1995. godine.

Međutim, “SAD i njihovi saveznici nisu cenili ovaj gest dobre volje rukovodstva Ruske Federacije, i počeli su aktivno da stvaraju svet “američke posebnosti,“ sa NATO-om koji je nastavio da se približava ruskim granicama,“ istakao je Krolenko.

Tako je u decembru 2011. godine komandant ruskih strateških raketnih snaga, Sergej Karakajev, objavio u intervjuu za Komsomolskaya Pravda da je sistem Perimetar ponovo pokrenut.

“Vredi napomenuti da Rusija takođe ima podjednako moćan Okeanski višenamenski Status-6 sistem, opremljen bojevim glavama kapaciteta od 100 megatona, i eventualno, mnoge druge sisteme nepoznate široj javnosti,“ zaključio je Krolenko.

Webtribune.rs