OVO SE KRIJE 16 GODINA: Đinđić je tek 2002. u SAD shvatio da je PREVAREN I ZLOUPOTREBLJEN – OVO MU JE ZAPEČATILO SUDBINU
Iznenadna poseta Zorana Đinđića Americi u maju 2002. godine zapečatila je sudbinu srpskog premijera, koji je ubijen u atentatu godinu dana kasnije.
Kako saznaje Srpski Telegraf a to su im i potvrdili Đinđićevi bliski saradnici iz tog vremena, njemu je u SAD ispostavljena lista od šest zahteva, za koju je odmah po izlasku sa sastanka u Vašingtonu prokomentarisao: „Ja ovo neću preživeti“.
Prema rečima sagovornika, koji je u to vreme boravio u našoj diplomatskoj misiji u SAD, Đinđić je u Vašington doputovao sa nevelikom delegacijom, u kojoj je od ministara bio samo šef diplomatije Goran Svilanović. Sastanci su bili na najvišem nivou, pa ih je tako primio Kolin Pauel, tada državni sekretar SAD, u hijerarhiji faktički prvi iza predsednika Džordža Buša.
– Amerikanci nisu zvanično dali Zoranu listu zahteva, ali je on sa sastanka izašao sa papirom na kom je rukom ispisao sve što je Pauel tražio od njega. Od saradnje sa Hagom, koja je označena kao prioritet svih prioriteta, uz zadate kratke rokove da se realizuje, pa nadalje. Bilo ih je šest – otkriva sagovornik.
Ova saznanja potvrđuje i Nebojša Čović, jedan od lidera DOS, tadašnji zamenik predsednika Vlade i jedan od najbližih Đinđićevih saradnika.
– To je bilo u maju 2002, znači manje od godinu dana pre atentata. On se iz Vašingtona vratio potresen i odmah je zakazan hitan kolegijum određenih članova Vlade. Rekao je da su mu nametnuli nove zahteve, da sada po tome moramo da napravimo nešto nalik strategiji naše države, u smislu kako ćemo dalje raditi. Izdvojio je jedan od zahteva kao posebno težak i značajan i tada je izneo mišljenje da ćemo oko tog zahteva imati poseban problem – seća se Čović.
Kako kaže, videlo se da sve to Đinđića baš muči.
– On je doslovce na tom kolegijumu rekao: „Hag nam je sad trn u oku, teraju nas da to rešavamo, a narod mi to neće oprostiti“. Izvadio je neki papir koji je doneo iz Amerike, na kom je zapisao te zahteve, i krenuli smo redom da analiziramo. Tada je rekao i da je rešavanje kosovskog pitanja sve bliže. Zbog toga smo, na moje insistiranje, održali niz sastanaka sa Dobricom Ćosićem i napravili na neki način zaokret – navodi Nebojša Čović, nabrajajući po sećanju ostale stavke sa Đinđićevog papira:
– Osim tog Haga i strahovitog pritiska, Kosova koje smo morali da rešavamo, zapisao je i integracije i približavanje EU kao pravac u kom bi trebalo da ide Srbija. Istakao je i da mora da se podigne nivo vladavine prava u zemlji, jačanje nevladinog sektora, zatim poboljšanje sektora pravosuđa i hvatanje ukoštac sa korupcijom.
Tadašnji ministar trgovine i blizak Đinđićev saradnik Slobodan Milosavljević kaže da se dobro seća očaja u koji je ovaj zapao posle te posete:
– Znali smo dobro da je Hag bila naša obaveza. Njega je mnogo više mučilo pitanje Kosova i bio mu je izazov da ga reši. Bio je optimista sve do kraja 2001, uzdao se u prijatelje sa zapada, a upravo ga je ta poseta Americi dovela do otrežnjenja. Tada smo svi postali svesni realnosti, i da to što smo smenili Miloševića nije dovoljno.
Tada nismo imali ambasadora
Dugogodišnji ambasador SRJ u SAD Ivan Vujačić je rekao da o poseti ne zna ništa jer je na dužnost stupio u oktobru 2002. godine.
– Godinu dana po odlasku Milana St. Protića, u avgustu 2001, nismo imali ambasadora u SAD, već je tu dužnost obavljao Ivan Živković kao otpravnik poslova. On je bio tamo u vreme Đinđićeve posete, ali je u međuvremenu preminuo – kaže Vujačić.
ĐINĐIĆEV PAPIR (Zahtevi koje je dobio u SAD)
1. Saradnja s Hagom mora da bude prioritet svih prioriteta. Za to predviđeni izuzetno kratki rokovi
2. Rešavanje kosovskog pitanja bez imalo popusta prema srpskim interesima
3. Osnaživanje nevladinog sektora, država mora da preuzme finansiranje NVO
4. Hvatanje ukoštac s korupcijom, hapšenje čak i nekih ljudi iz Đinđićevog okruženja, prvoboraca 5. oktobra
5. Približavanje EU, potpuno usaglašavanje sa zakonima Unije, bez obzira koliko to ekonomski koštalo Srbiju
6. Potpuna reforma pravosuđa uz konsultacije sa zapadnim „mentorima“
Toma Fila, Miloševićev advokat
– Đinđić i ministri nisu bili dovoljno svesni ozbiljnosti haškog i kosovskog pitanja. Oni su mislili da će Evropa posle pada Miloševića da uradi sve da bi nas što pre primili u EU. Međutim, problem je nastao onda kada su počeli da razumeju stvari i shvataju da su zloupotrebljeni.
(Srpski Telegraf)