Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori čuva tri više nego dragocene svetinje: deo desne ruke Jovana Krstitelja, česticu Časnog Krsta i ikonu Bogorodice Filermose.
Postoje i pretpostavke da se režim Mila Đukanovića odlučio za svoj bezakon o `slobodi` veroispovesti da bi se relikvija domogao, a preko njega – oni koji su to i ranije pokušavali.
Jer, sve to ima svoju predistoriju.
Katolička crkva i Malteški red već su pokušavali da ih se domognu.
Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije odbio je 2007-me ponudu američkog ambasadora u Vatikanu Tomasa Patrika Milejdija da se te tri velike svetinje, stave pod zajedničko pokroviteljstvo SPC i Katoličke crkve.
Susret Milejdija sa vladikama SPC opisan je u knjizi istoričara Aleksandra Rakovića ”Srbi i religijski intervencionizam“, u kojoj se između ostalog kaže da je Milejdi bio predložio političku saradnju između pravoslavnih i rimokatolika u Bosni, odnosno Srba i Hrvata radi, kako je kazao, sprečavanja majorizacije hrišćana.
Milejdi se sastao sa vladikama SPC – arheipiskopom ohridskim Jovanom, tadašnjim vladikom zahumsko-hercegovačkim Grigorijem, episkopom lipljanskim Teodosijem, australijsko-novozelandskim Irinijem i vladikom budimljansko-nikšićkim Joanikijem.
Taj susret se zbio 14. maja 2007, a Joanikije je odbio pomenuti predlog. A nije bio jedini.
Poznati ruski novinar Jevgenij Baranov objavio je razgovor sa Momirom Bulatovićem koji je otkrio da je i njemu traženo-predlagano isto, ali od Malteškog reda.
Bulatović je otkrio da mu je u posetu došla visoka delegacija Malteškog reda i ponudila 150 miliona dolara za tri relikvije koje se nalaze u posedu SPC.
Priznao je da je to za zemlju pod sankcijama bio veliki novac i da je otišao kod mitropolita Amfilohija da razgovaraju.
Priznao je takođe da je tek tada shvatio grešku što je tako i pomislio, ali i njihovu vrednost u svakom pogledu.
Desna ruka Jovana Krstitelja, relikvija kojoj se pripisuju čudotovorne isceliteljske moći, danas se čuva na Cetinju u Crnoj Gori.
Reč je o relikviji od nemerljive zemaljske važnosti za čitav hrišćanski svet, jer je to ruka ruka koja je krstila Isusa Hrista u reci Jordan. Njeno putovanje od momenta smrti sveca pa sve do našeg vremena i njenog sadašnjeg doma tu, nadomak nas, toliko je neverovatno da gotovo nalikuje scenariju nekog avanturističkog filma poput Indijane Džonsa.
Vekovima je skrivana i čuvana – prvo je iz Jerusalima doneta u Carigrad, a zatim su je malteški vitezovi doneli na grčko ostrvo Rodos.Naime, u šesnaestom veku ruka je bila na Malti, ali su je vitezovi pred Napoleonovim osvajanjima u jesen 1799. godine predali ruskom caru Pavlu Prvom Romanovu.Na ruci su tri prsta jer je jedan čuvan u Novgorodu, a drugi je dat Svetom Savi kada je Srpska pravoslavna crkva dobila autokefalnost.
Ruka Jovanova čuvana je u carskoj Rusiji sve do Oktobarske revolucije kada ju je Marija Fjodorovna, danska princeza i majka Nikolaja Drugog Romanova, odnela u Kopenhagen. Ruski mitropolit ju je potom u znak zahvalnosti Srbiji koja je primila ruske imigrante darovao kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću.
Čudotvorna ruka je 1941. pred nemačkom okupacijom sklonjena u manastir Ostrog, a potom prebačena u državni trezor gde je provela 40 godina. Godine 1993. prebačena je na Cetinje i otkrivena vernicima. Ruka Svetog Jovana Krstitelja je 2013. bila izložena i u Nišu povodom proslave godišnjice Milanskog edikta kojim je car Konstantin 313. godine priznao hrišćanstvo. Godine 2006. obišla je mnoge gradove u Rusiji, Belorusiji i Ukrajini gde su joj se vernici poklonili.
Desna ruka Jovana Krstitelja danas se kao najveća relikvija čuva u Cetinjskom manastiru, uz mošti svetog Petra Cetinjskog i deo Časnog krsta.
Pogledajte video:
