PROJEKTI “GRID” I “GALAKSIJA”: GENERAL PRIZNAO DA JE SOVJETSKA VOJSKA USPELA DA DOĐE DO SAZNANJA O VANZEMALJSKOJ CIVILIZACIJI
Informacije da je u SSSR-u Komitet državne bezbednosti proučavao NLO-e povremeno procuri u medije, ali zapravo se o činjenicama zna vrlo malo.
Da, postojao je projekat istraživanja NLO-a u SSSR-u. Da, sovjetski naučnici i službenici državne bezbednosti proučavali su neidentifikovane leteće objekte, pokušavali da ih katalogiziraju i čak uspostave kontakt, ali glavno je još uvek nepoznato – zaključci do kojih su došli stručnjaci sada klasifikovanog projekta.
Međutim, pre nekoliko godina na internetu se pojavio intervju jednog od organizatora i učesnika „Mreže“, izvesnog oficira KGB, general-majora Vasilija Eremenka, koji je još u SSSR-u bio zadužen za nove projekte vazduhoplovstva.
U intervjuu je general-major priznao da su se tokom istrage avionskih nesreća specijalci KGB redovno sastajali sa NLO-ima. Istovremeno, sami piloti često nisu obaveštavali pretpostavljene o „tanjirima“ i „loptama“ – plašili su se da će zbog toga biti smatrani mentalno nezdravim. Ali stručnjaci 1. odeljenja bili su redovno obaveštavani o susretima sa NLO-ima.
Šezdesetih godina samo su entuzijasti poput inženjera zvuka Vladimira Ažažija ili akademika Aleksandrova istraživali problem, ali vremenom su im se pridružili i službenici KGB-a.
Podsticaj istraživanjima dao je „fenomen Petrozavodsk“, koji nisu mogli da objasne ni vojska ni astronomi. Posle Petrozavodska, jedinicama PVO i vazduhoplovstvu je naređeno da neidentifikovane pojave prijavljuju direktno KGB-u.
A 1981. godine u državnoj bezbednosti SSSR-a pojavio se projekat „Grid“, koji je imao svoja odeljenja u Ministarstvu odbrane i u Akademiji nauka.
Odeljenja „Grid“ prikupljala su sve informacije o viđenjima NLO-a. Ispostavilo se da su 90% ovih podataka bile samo fantazije očevidaca, ili su ih lako objasnili letovi raketa, lansiranje meteoroloških balona ili odvajanje stepeništa prilikom lansiranja raketa u svemir – rasporedi ovih događaja i lokacije podudarali su se sa NLO viđenjima. KGB je bio okupiran sa onih 10% koji nisu mogli da objasne.
Postojale su tri verzije porekla NLO-a – neprijateljska tehnologija, nepoznati prirodni fenomeni i manifestacije vanzemaljske inteligencije. Bavili su se samo potvrđenim slučajevima – odnosno onim gde je bilo nekoliko svedoka čija su se svedočenja poklapala, a istovremeno u blizini nije bilo lansiranja projektila i sondi.
Voljom pretpostavljenih pokazalo se da je Eremenko osoba kojoj su informacije hrlile iz celog Sovjetskog Saveza. I sam je nekoliko puta video neidentifikovane leteće predmete – to su bile pulsirajuće i užarene crvene kuglice.
Većina eksperimenata za proučavanje NLO-a odvijala se na poligonu Vladimirovka, u blizini Astrahana. Naučnici su na poligon doneli najsavremeniju opremu. Vojska je čak uspela da nauči kako da priziva NLO. Primetili su da se „lopte“ i drugi neidentifikovani predmeti često pojavljuju tamo gde postoji bilo kakva napetost, poput katastrofe, ili neprijateljstava.
Da bi „prizvali“ NLO, vojni piloti Vladimirovke pribegli su trikovima – izbacili su neobično veliki broj letelica iz svojih hangara, kao da imitiraju početak vojne operacije, a istovremeno se NLO često pojavljivao nad aktiviranim aerodromom. Naučnici su mogli da proučavaju samo predmete.
Otkrili su da su NLO-i često uključeni u proces „učenja“ i „igranja“ sa ljudima. Na primer, golim okom se moglo videti kako svetli predmet lebdi nad aerodromom, dok se sa instrumenata nije moglo videti ništa. Ili je predmet ostao na mestu, ali je iznenada nestao na instrumentima. Ili se objekat ugasio i pojavio na drugom mestu, a oznaka na radarskom ekranu nije promenila svoj položaj.
Bilo je i pokušaja uspostavljanja direktnog kontakta – kada se pojavio NLO, jedan od vojnika dobrovoljaca izašao je do njega i počeo da se kreće levo-desno i gestikulira: raširi ruke u bokove, a zatim ih prekrsti na grudima. Tada je objekat odstupao udesno i ulevo, a zatim se ponovo naduo i umirio. Izgleda da postoji kontakt? Ali on istovremeno nije postojao, jer interakcija sa „malim pločama“ nije išla dalje od ove.
Bilo je i znatiželjnih slučajeva, koji su ipak zaslužili najveću pažnju. Na primer, u Moskovskoj oblasti, nedaleko od Ščelkova, dvojica vojnika su pili konjak.
Jedan od njih izašao je na trem i iznenada osetio snažnu želju da krene prema šumi. Drugi je pratio prijatelja. U šumi, na proplanku, vojska je videla svetleću kuglu, unutar koje je bilo „nešto“ što je govorilo prvom vojniku.
Naredilo je čoveku da uđe u loptu, ali je ipak došao k sebi. Vojska se vratila na svoju lokaciju. Ova „pijana priča“, nakon detaljne studije, ispostavilo se da zaslužuje najveću pažnju, jer pijana vojska nije bila jedini svedok sletanja NLO-a. Videlo ga je skoro 50 ljudi – u blizini se nalazilo nekoliko vojnih jedinica
U SSSR-u su postojala dva istraživačka centra. General je rekao da je početkom 1980-ih završena „prva faza istraživanja NLO-a“ i da je vlada 1986. godine razvila drugu fazu, nazvanu „Galaksija“.
Međutim, uskoro su počeli problemi sa finansiranjem, a 1991. godine projekat je ukinut, a SSSR je ubrzo prestao da postoji. Eremenko je ostao uveren da bi ruski naučnici, da projekti nisu ukinuti, verovatno saznali nešto konkretno.
General-major je i sam bio siguran da se Zemlja suočava sa manifestacijama vanzemaljske inteligencije. Prema njegovim rečima, vojni piloti SSSR-a nikada nisu uspeli da se približe NLO-u, ali su sami objekti mogli nekažnjeno da lete gde god su želeli. Na primer, jednom su stručnjaci Instituta za eksploataciju i popravku letelica leteli specijalizovanom letelicom za Novosibirsk, gde je došlo do pada aviona.
U regionu Urala, NLO se pojavio u blizini aviona i približio mu se na prilično opasnoj udaljenosti, a zatim je nekoliko puta leteo oko njega. Naučnici nisu bili zatečeni i počeli su da fotografišu predmet i snimaju zapažanja. Rezultat je bio obiman izveštaj koji je takođe zaveden.
Sam Eremenko verovao je da možda na Zemlji nema vanzemaljaca, ali da su ono što vidimo prilično složene projekcije, tehnologija nepoznata čovečanstvu koju ćemo jednog dana moći da shvatimo.
Mišljenje je zanimljivo, ali ko može da garantuje da sam intervju nije samo još jedna „dimna zavesa“ koju ruske, ili američke specijalne službe plasiraju na Internet kako bi sakrile nešto zaista važno?
Webtribune.rs