RUSKI ISTORIČAR RAZREŠIO MISTERIJU I ZAPANjIO SVE: EVO KO JE STVARNO BIO TITO!
Moskovska izdavačka kuča „Veće“ objavila je knjigu ruskog istoričara Nikite Bondareva „Ruske tajne Josipa Broza Tita. Arhive svedoče“.
Način na koji Bondarev prikazuje epohu veoma je zanimljiv, ali on se ne bavi istorijom „za neupućene“. Umesto toga istoričar pažljivo analizira detalje i činjenice, za razliku od autora koji Tita prikazuju kao ustašu pod maskom partizana ili kao vođu velikosrpskog hegemonizma.
Knjiga se bavi istorijskim periodom od trenutka kada je Tito prvi put doputovao u Rusiju u vreme Prvog svetskog rata, pa do proleća 1939. godine, kada je izabran u privremeno rukovodstvo KPJ, zajedno sa Kardeljom, Đilasom, Rankovićem, Ribarom i drugim komunistima.
U tom smislu, drugi deo naslova — arhive svedoče — mnogo je važniji od prvog dela. Bondarev demantuje mitove o jugoslovenskom lideru u kojima Tito izgleda kao bronzani spomenik, ali ne i kao istorijska ličnost. Osim toga, Bondarev detaljno opisuje veoma komplikovani sistem obaveštajnih i bezbednosnih službi koji je postojao u SSSR-u u to vreme, umesto prilično pojednostavljene slike koja se često prikazuje u naučnim radovima o Josipu Brozu, prenosi Sputnjik.
Zvanična Titova biografija navodi da je on radio u Komunističkoj internacionali u Moskvi i učestvovao na njenom kongresu, ali se ćuti o tome kako je došlo do neviđenog i prilično zagonetnog uspona na politički Olimp jednog redovnog člana KPJ Josipa Broza Tita, koji je, kako Bondarev piše, očigledno imao visokorangirane pokrovitelje u kadrovskoj službi i koji je prošao obuku u takozvanoj partizanskoj akademiji, gde je naučio sve veštine neophodne za vođenje partizanskog rata.
Ovaj ruski istoričar smatra da su zahvaljujući partizanskoj akademiji, Tito i njegovi istomišljenici postigli toliko značajne uspehe tokom Drugog svetskog rata, kako u vojnom smislu tako i na polju, što bi se reklo, „medijskog praćenja“ njihovih aktivnosti.
NEKA OD GLAVNIH PITANjA
1. Da li su Tita regrutovale sovjetske tajne službe i da li je bio „moskovski agent“ u Kraljevini SHS?
Ne, ali sovjetske tajne službe su ga locirale sredinom dvadesetih.
2. Da li je Tito bio glavni kandidat za dužnost političkog referenta Kominterne, zaduženog za Jugoslaviju?
Ne, prednost su imali drugi jugoslovenski komunisti.
3. Da li je Tito na svoju ruku ignorisao naredbe zvaničnih organa KPJ?
Ne, očigledno je imao dozvolu „odozgo“.
Bondarev dokazuje da je uspon Tita, koji je u Kominterni koristio, između ostalog, i nadimak Valter, prouzrokovan planovima Moskve da se naprave ozbiljne podele u KPJ uoči velike „čistke“ u redovima ove stranke.
Ruski istoričar smatra da je Tito preživeo “veliki teror“ umnogome zahvaljujući tome što je umeo da piše „karakteristike“, odnosno izveštaje o svojim stranačkim kolegama.
„Svi su pisali ove izveštaje, ali neki to nisu radili baš profesionalno, dok je Tito to radio s nadahnućem. Njegovi izveštaji su pravi ’romani u stihovima‘. S jedne strane, Tito hvali kolege, ali između redova piše takve stvari da je odmah jasno da će taj kolega uskoro postati žrtva sovjetskih represivnih organa“, kaže Bondarev.
SIN FRANCA JOZEFA
S druge strane, publicista Milan Vidojević izneo je svojevremeno zanimljivu teoriju (zavere) koja se odnosi na poreklo Josipa Broza.
Sve počinje sa jednim mladim astrologom..
“Neću da kažem njegovo ime jer je on danas profesor univerziteta. Tada je bio talentovani student koga je tadašnji DB ošacovao da se bavi nečim neobičnim za naše prilike. On je inače Srbin, živeo je u Sarajevu. DB ga je jedno leto odveo u Bugojno u lovački dvorac gde je sreo Tita”, počinje svoju priču Vidojević.
Kako kaže Tito tobož nije hteo da se njemu radi horoskop, jer svoj život zna.
“Broz je reko mladiću da ovaj pokuša da vidi da li u toj astrologiji može da pronađe šta je bilo sa njegovim prijateljima iz mladalačkih dana koji su nestali. Eto on kao nema drugog načina da ih nađe nego da pita astrologa.
Dobio je tri datuma, od kojih je jedan 25. maj 1892. A ova dva datuma su datumi njegovih prijatelja iz radničkog pokreta iz Austrije. Dobio je rok od mesec dana. Bio je šokiran kada je video da ličnost rođena 25. maja 1892. godine u Kumrovecu nema nikakvu životnu istoriju vrednu pomena. Ali zato je video da datum jednog od ove dvojice Austrijanaca prikazuje životnu istoriju kakvu je imao upravo Tito”, priča Vidojević i nastavlja:
“Datum rođenja 16. februar 1892. godine Beč, u 8:48 ujutru. Ovaj student je bio šokiran jer je počeo da se plaši za sebe i kako da tu priču servira Titu a da ne ugrozi sebe. Kada se ponovo sreo sa Titom i hteo da priča o 25. maju on je rekao da to preskoči jer “on zna koje” nego da on njemu ispriča za njegovog bečliju”.
Vidojević tvrdi i da je video Titovu krštenicu.
“Tu piše da mu je majka Marija a da nije poznato ko mu je otac. Za preciznu Austrougarsku birokratiju 19. veka bilo je nemoguće da takav podatak ne postoji. Bila je to pedantna policijska država. Pravi izvor mog saznanja je jedno ezoterijsko društvo koje nisu masoni koje je imalo prave podatke o određenim temama. I neke njihove arhive su mi predočene. Tu sam pročitao ko je bio Franc Jozef Habzburg und Loren. Tito koga mi znamo je vanbračni sin Franje Josifa i poljske grofice Marije Sobjeske. Kao dete je dat na usvojenje u jednu poljsku-jevrejsku porodicu”, kaže on.
Na pitanje zašto je baš 4. maj uzet kao datum Titove smrti Vidojević ističe:
“To je iluminatski praznik – Dan milosrđa. Tada masoni i viši iluminati čine dobra dela, pomažu udovicama, pomažu sirotinji… Tito je zapravo umro u februaru. Tito je rimski car. Habzburgovci vuku poreklo po muškoj liniji od Hrista. I oni jesu zaista vladari sveta. Oto fon Habzburg ima titulu kralja Jerusalima”.
CRNA TAŠNA
Jedan od ljudi iz okruženja Josipa Broza, koji je posumnjao i kasnije tvrdio da ima dokaze da Tito nije osoba za koju se predstavljao, je i njegov lični lekar dr Aleksandar Matunović.
On je maršala lečio od 1975. do 1979, odnosno gotovo do smrti. On je napisao da “Nađeni izveštaj ide u prilog iznetoj sumnji, odnosno mišljenju da Tito nije Josip Franjo Broz iz Kumrovca, već da se iza toga imena krije druga osoba”.
“Tito je imao malu akt-torbicu, čini mi se od zmijske kože. Uvek ju je nosio sa sobom. Sadržaj torbice, pored ključa, bio je osiguran i malim katancem. U dva navrata – ulazeći u njegove prostorije, zatekao sam ga da pretura po torbici. Oba puta je leđima bio okrenut vratima, a torbica mu je bila u krilu. Kada bih ušao, torbicu je brzo zatvarao. Delovao je kao čovek koji je uhvaćen u nedozvoljenoj radnji. Po tome sam znao da se u torbici nalaze neke za njega značajne stvari.
Posle njegove smrti raspitivao sam se kod članova komisije za sređivanje Titove ostavštine šta su pronašli u toj torbici. Jedan od članova komisije, Zvonko Kostić, rekao mi je da, pored zlatnog nakita, pronašli umrlicu Davorjanke – Zdenke Paunović, od 1. maja 1945. godine, izvod iz matične knjige venčanih sa Jovankom Budisavljević, 1952. godine, sliku Pelagije Belousove.
Tu je bila i kopija izveštaja austrougarskog Ministarstva rata, od jeseni 1915. godine, u kojoj se nalazi spisak austrijskih oficira, podoficira i vojnika koji su poginuli u vreme bitke u Galiciji. U spisku se nalazilo i ime kaplara Josipa Franje Broza, prenosi Dnevno.hr.
Nađeni izveštaj ide u prilog sumnji, odnosno mišljenju da Tito nije Josip Franjo Broz iz Kumrovca, već da se iza toga imena krije druga osoba”.