SKRIVANA ISTORIJA SRBA: VREMENA KADA JE BERLIN BIO SRPSKI (MAPA)

Poražavajuća je činjenica da narod kao Srbi koji je od vajkada u vrtlogu svetske istorije, narod koji je morao kroz vekove da vodi tolike odbrambene ratove, tako malo uradio da svoju istoriju istraži kako treba, prikupi sve podatke i publikuje ih, napravi muzej kakav dolikuje jednom tako starom narodu bogate istorije. Umesto toga dozvolilo smo falsifikatorima “zapadne škole” da nas lažu i prekrajaju kao da smo kamenčić pored puta kojeg šutira svaki putnik.
srbijaSrećom istina se ne može sakrivati zauvek, kad tad ispliva na površinu u punom sjaju.

Zahvaljujući mnogim našim istoričarima i dobronamernicima, patriotama, deo naše istorije je načet, ali to je samo mali deo, još puno posla je pred nama, još puno laži treba razotkriti. Ne zaboravite, svako ko se “drznuo” da ide protiv volje (slepila) većine bio je proglašavan ludakom, oportunistom, neznalicom, utoliko su dela ljudi koja su temeljno istraživala našu istorju velika, jer ti ljudi su stavili na kocku svoj ugled za dobrobit srpstva. Pred vama je tekst o Srbima iz Lužice, slučajno ovaj tekst sam našao pre mnogo godina, prekucao ga i po prvi put postavio na internet pre nekih 10 godina da bi što više Srba pročitalo njegov sadržaj.

Stajao sam pred jednom baroknom palatom u gradu Kotbusu, stotinak kilometara južno od Berlina, gotovo ne verujući svojim očima. Pored elegantnog ulaza, zlatnim slovima bilo je napisano: SERBSKI MUZEJ. Prostrani dvorac na dva boja, otkrio sam odmah zatim, bio je jedan od najlepših i najzanimljivijih muzeja u Nemačkoj: “Da, mi smo Srbi”, rekao mi je kustos muzeja Verner Meškank. ”Sa svim južnim Srbima delimo ime i zajedničko poreklo. Ali mi smo čisti Srbi. Dok ste se vi mešali sa starobalkanskim stanovništvom i drugim narodima mi smo uglavnom ostali onakvi kakvi smo bili pre 1400 godina. ” I to sve na jeziku koji sam razumeo, srpskom. Čudnom, arhaičnom, ali shvatljivom i bliskom po sazvučju.

Odakle su Srbi?

Uprkos činjenici da su tek ostrvce u germanskom moru, sa svih strana okruženi Nemcima i često izloženi asimilaciji, Lužički Srbi uspeli su da očuvaju jezik, običaje, folklor, književnost i samobitnost, jednom rečju etnički identitet najmanjeg, ali veoma ponosnog, slovenskog naroda.

Kao pripadnici veće grupe Polapskih Slovena nastanjivali su nekada ceo prostor Istočne Nemačke – prostrane teritorije istočno od reke Labe, pa sve do Odre i Visle u Poljskoj, podeljeni u brojna srpska plemena: Bodriće, Ljutiće, Lužane, Milčane, Pomorane, Glomače – Dalemince, Rujane, Suselce, Neletiće ….

I danas devedest odsto svih geografskih naziva reka, polja, jezera i naseljenih mesta u pokrajinama Makolenburgu, Saksoniji, Branderburgu, Pomeraniji i drugim, nose srpska imena (Kamenica, Bela Gora, Bela Voda, Ratibor, Dubravka, Rogozno, Strela, Drenovo, Trnovo, itd.) iako tamo više nema Srba, osim u Lužici, pomenutom ostatku nekada moćne srpske države, koja je cvetala između V i X veka naše ere. I evo prave enigme za Severne Srbe. Odakle ovaj narod na prostoru današnje Nemačke, hiljadu i više kilometara daleko od nas?

Postoje među naučnicima najmanje dve teorije. Jedna kaže da su se oni tamo doselili u ranom srednjem veku iz zajedničke postojbine svih Srba, negde iz današnje južne Rusije ili još dalje, sa Kavkaza; da su bili moćan ratnički narod, koji je ovladao germanskim prostorima kada su se odatle odselila germanska plemena Svevi, Hermunduri i Vandali i stanovništvo ostalo razređeno.

Sasvim suprotno ovoj, druga terija tvrdi da su Srbi ovde živeli oduvek i da je baš ova oblast prapostojbina Srba. Prva teorija je prihvaćena od zapadnih, naročito nemačkih naučnika (što i ne čudi).

srbija 1

Druga teorija, koju zastupaju naraštaji istoričara (među kojima opet najviše nemačkih) nimalo ne ustupa i danas dobija sve veći broj pristalica. Druga teorija poziva se na vizantijskog cara i pisca Konstantina Porfirogenita (X vek) koji u svom delu „O upravljanju državom” piše da su balkanski Srbi došli iz zemlje Bojke, koja se na zapadu graniči sa Franačkom, a na istoku sa današnjom Poljskom i da su tu Srbi „prebivali od početka”. A to je upravo tamo gde ih nalazimo i danas, u Istočnoj Nemačkoj. Ove navode potvrđuje bar pet istorijskih izvora starijih od Porfirogenita, iz pera rimskih (Vibijus, Sekvestar), germanskih (Bavarski Geograf, Jordan i Alfred I) i vizantijskih (Teofilakt, Simokata) hroničara. Moćni savez Venda (Srba, Slovena), suvereno je vladao ovim prostorima i držao mnoštvo svojih utvrđenih gradova: Stargrada (danas Oldenburg blizu granice sa Danskom), preko Lupeka (danas Libek na Baltiku) sve do njihove prestonice i najveće luke na Baltičkom moru, Vinete, veličanstvenog grada kome danas nema ni traga.

Druga u nizu enigmi glasi, šta se dogodilo sa Vinetom i njenom slavom?

Nemački hroničar Helmond iz XII veka piše: „Ovaj grad bio je najveći od svih koji okružuju Evropu i koji su nastanjivali Sloveni zajedno sa drugim narodima, Grcima i Varvarima, a kada su naišli Saksonci i oni su dobili dozvolu da stanuju u njemu.” Jasno je dakle, ko je ovde bio starinac, a ko doseljenik. Savremena nauka pomera Vinetu na sam početak naše ere, možda i ranije.

srbija 2

Ruševine Vinete, između ušća Odre i grada Kamenja u današnjoj Pomeraniji (od Pomerana, srpskog plemena koje je nastanjivalo obalu) mogle su se videti u Baltiku još u XVI veku, a onda su bile prepuštene ćudima hladnog mora.

Tek savremena arheologija uspela je da na ova pitanja pruži neke odgovore. Po tipovima keramike, oruđa i staništa smatra se da je praistorijska Lužička kultura, nastala na teritoriji današnje Lužice 600 godina pre Hrista, veoma srodna drugim proto-slovenskim kulturama na Istoku i da je stoga pretportavka o prapostojbini sasvim verovatna.

Negdašnji moćni srpski gradovi Veliki Radom (Šverin u Maklenburgu), Ljubičin ili Tornov koji su otkopani i restaurirani svedoče o moći drevnog srpskog kraljevstva ba severu Evrope.

Novija istraživanja pomeraju prve istorijske znakove života Srba na ovom prostoru daleko u prošlost. U slivu Labe i Sale 101. godine bio je žestok sukob Germana sa Vendima (Srbima), na mestu gde je sedam vekova potom, na ruševinama srpskih gradova Đevina, Solave, Jarobroda i Rezna, Karlo Veliki uspostavio franačko-srpsku granicu i „srpsku marku” i ustanovio pogranične tvrđave Magdeburg, Hale, Erfurt i Ragensburg i počeo nemačku ekspanziju na Istok. Srbi su se odupirali sedam věkova, a potom razjedinjeno, jedno po jedno pleme germanizovano padalo pod dobro organizovanu franačku vlast.

Konačno 806. godine odigrala se jedna od velikih bitaka između Srba i Franaka kod mesta Gore (danas Gera), gde je poginuo srpski kralj Milduh. Ne zna se gde je Milduh sahranjen, ali o tome postoji jedna dirljiva legenda: on nije poginuo, nego sa svim srpskim kraljevima spava u jednoj pećini kod Gorelca (danas Gerlic) i probudiće se kad dođe vrěme da ponovo uskrsne srpsko kraljevstvo.

A zatim je došao odučan udarac. Piše akademik Viktor Novak: „Najstrašnija je bila bitka kod Lomčina na Labi, gde je gotovo cela srpska pešadija izginula”.

Četvrtog septembra 922. godine odigrala se ta silna tragedija. Srbi, odasvud opkoljeni, još su se borili u Lomčinu. U pregovorima obećaju Nemci da će narodu u gradu ostaviti život, ako se grad preda. Nemci nisu držali reč, poklali su sve vojnike, a žene i decu odveli u ropstvo. Hronike Nemačke iz tog vremena kažu da je u bici pod Lomčinom palo 120.000 Srba.Bitka pod Lomčinom je Kosovo Lužičkih Srba. Jer ono što sledi, govori samo o etapama koje vode u potpunu propast, u ropstvo celog naroda. Poznato je kako je markgrof Gero (939) pozvao trideset polapskih i srpskih knezova na večeru, da se s njima izmiri. Ali mesto mira i ljubavi dao je svima otrova i sve ih poubijao.

Narod ostavši bez svojih vođa, brzo je podlegao. Oko 990. godine i poslednje srpsko pleme, Milčani u gornjoj Lužici, izgubilo je nezavisnost.

Ali, uspomena na srpsku krunu nastavila je da živi. Mnogo od srpskih kneževa prekrstili su se i bili su primljeni u nemačko plemstvo. Oni i njihovo potomstvo održali su predanje o srpskoj kruni još punih hiljadu godina.

Tako je hercog Fridrih-Franc od Meklenburga (1823-1882), srpski bodrički knez 21. generacije, potomak vojvoda Niklote, Pribislava i Janka, ustanovio 1864. „Orden srpske krune” od pet stepeni. Njegova raskošna insignija sa motom „Per aspera ad astra” (Preko trnja do zvezda), može i danas da se vidi u muzeju u Kotbusu.

Pod stalnim franačkim pritiskom, Srbi su počeli da se iseljavaju prema Jugu. Ovde počinje nova istorijska enigma. Kada su, kako i kojim putem preci današnjih Srba stigli na Balkan? Ugledni naučnik dr Relja Novaković uložio je gotovo cěo svoj naučni vek i objavio nekoliko knjiga i naučnih radova da bi dokazao da su naši preci upravo ovi severni, Polapski, Lužički Srbi. I ne samo on. Veliki deo naučne javnosti Lužičkih Srba, pa i Nemaca, danas to ne spori. I danas će vam Lužani sa tugom ispričati prastaru legendu o deobi dvojice sinova moćnog bodričkog kneza Dervana.

Odluče dakle braća da se odele. Jedan sa narodom ostane u Polablju, a drugi se sa polovinom naroda odseli daleko na Jug.

Legendu od reči potvrđuje Porifirogenit. On balkanske Srbe smatra potomcima drugog brata, a narod se, prema caru i piscu, naselio na velikom prostoru Neretve, Zahumlja, Trebinja, ali naročito Zetske doline i današnjih crnogorskih Brda. Bejaše to nekad plodna zemlja, sa bogatim rimskim gradovima poput Duklje. Tako su Lužani, u stvari, naselili jezgro buduće srpske države.

Sve to potvrđuju nalazi srpske etnologije, naročito Jovan Erdeljanović i Petar Šobajić. U svojim monografijama o plemenima Piperima, Bretonožićima, Belopavlićima, i Plešivcima, obojica iznose mnoštvo podataka da je prvo srpsko stanovništvo ovog pojasa bilo veliko doseljeničko pleme Lužana.

Doseljeni ovde u tako davno doba održali su se kao kompaktno stanovništvo (Stari svet) sve do dolaska Turaka. Druga srpska plemena naselila su Južni Banat i Braničevo (Bodrići), odatle Lužnicu u ističnoj Srbiji i konačno Kosovo, Lužane kod Samodreže crkve i reku Lab, kojoj su dali ime prema svojoj nezaboravnoj Labi, mada se njihov hod u seobi može pratiti i dalje na Jug.

srbija- ratnici- vitezovi

Imena mesta, reka i brda u dolini Zete i Brdima zapanjujuće odgovaraju današnjoj toponimiji Gornje i Donje Lužice u Nemačkoj: Lužička središta u Piperima – Crnci (u Lužici Černic i Černevald), Stijena (Štajnsdorf), Grobovlje (Grabendorf), Stupa (Stolp), Studeno (Studenic), gde je stanovao ban lužanski, Radovče (Radavič), Vrba (Verben), Trijebač (Trjebin-Trabendorf), grad Devič (Djevin-Gros Duben), Piskava (Biskov), Bukovi Do (Bukvic), Lukovo (Lukau), Dubrava (Dubrau), Dubravica (Dubravka-Frauendorf), Branjevina (Branic), i dr.

U Bratonožićima: Lutovo (Lutol-Lojten), Drijenje (Drjejce-Drevic), Crkvice (Kerkvic-Kerkojce), Korjen (Korjenic) i dr.

U Bjelopavlićima: Jelenak (Gelau), Rošci (Ruzic), Gorica (Goric), Glizica (Glajzic), Banjkove Luke (Pankov-Lukau), kao i lužička prěstonica, Gostilje (Gros Gastroze-Gasteraz), itd.

U Pješivcima: Stubica (Stoplipc), Kopetinj (Kopac), Budoška Gradina (Budišin), Ostrog (Ostrau- Ostric), i Borkov Do ( Borkovi), kao i stara bratstva Bembreci (Bamberg) i Kukalji (Kukau)!

Čak su i geografski položaji i rastojanja između ovih mesta i eponima podudarni. Sumnje nema: naselivši uglavnom dolinu Zete i Brda, Lužani su iz prapostojbine doneli i dvoja imena. Još u Hercegovini i Crnoj Gori (ali i u Lužici) žive potomci lužičkih Milovića, Dučića, Lukovića, Minića, Mirovića, Popovića, Babića, Rašovića…

Ali jedan od dirljivih dokaza da se radi o našim drevnim prěcima su i vetrenjače, davnašnji simbol baltičke nizije, kojih na Balkanu nije bilo do doseljavanja Severnih Srba. Opisujući utvrđeni grad Banska Glava u Piperima „gde je stajao ban lužanski i veliko lužansko groblje” Erdeljanović beleži da je tu nekada bio i mlin „starog svijeta koji je mljeo na vjetar”.

Muzej u Kotbusu krije i odgovore na mnoge enigme. Nošnje, običaji i uopšte folklor Lužičkih Srba ukazuju na brojne paralele sa narodnom tradicijom balkanskih Srba. Na ovo su upozoravali još Natko Nodilo i naročito najveći srpski etnolog Veselin Čajkanović, koji je svoju težišnu tezu o srpskom vrhovnom Bogu izveo iz iz uporednog proučavanja lužičkog i balkanskog duhovnog nasleđa. Tako je glavni bog severnih Srba bio Svantovit, čije se veliko svetilište nalazilo na ostrvu Rujan u Baltičkom moru, sa primanjem hrišćanstva postao je Sveti Vid ili jedan od najvećih srpskih praznika Vidovdan.

U Lužici se i danas izvodi ritualno ubijanje petla („zabijanje kokota”), kao i kod nas, na Sv. Maru. O Božiću idu po selima “kolede” (“camprovanje” i ”zapust”). O Vaskrsu se šaraju jaja u fantastičnim bojama i pravim umetničkim radovima sličnim čipki , kakvih nema nigde osim u nas: muzejska zbirka u Kotbusu čuva više stotina ovakvih unikata. Kult konja i jahanja, kao trag slavnih vremena i kultnog značenja ove životinje izvodi se na svakom Vaskrsu i Ivandanu, kad Srbi, svečano obučeni ponovo jašu Lužicom. Posle toga igraju svoje staro srpsko kolo („serbska reja”) uz pratnju gajdi („mehova”), i gusala („husle”). Stari instrumenti i arahična srpska muzika nezaobilazni su na svakom prelu , gde se i danas okuplja omladina.

Istorija im, dakle nije bila naklonjena, ali su se od milionskog naroda svela na oko 70.000 manjinaca na ostrvu između reka Špreve i Odre, koje ponosno nazivaju Srbija. Danas su priznati u pokrajinama Saksonija i Bradenburg; pomaže ih i poštuje Savezna vlada u Bonu, imaju svoje ustanove, banke, škole, muzeje, pozorišta, radio i televiziju. U svakoj prilici gordo ističu Srbija i srpstvo i to im se danas uvažava. Ulice u Kotbusu i Budišinu, sada nose, pored nemačkih i srpske nazive. Čuvaju svoju hiljadugodišnju kulturu i nacionalnu posebnost ne samo u odnosu na Nemce, nego na njima susedne Poljake i Čehe.

Ali ono što najviše pleni je nacionalna svest današnjih Lužana. „Mi smo bolji Srbi od vas” rekao mi je na rastanku jedan stari Srbin sa Špreve, reke koja protiče kroz Berlin. „Održali smo se uprkos svemu dve hiljade godina bez ičije pomoći”. U suštini, hteo je da kaže što i prvi stihovi lužičke narodne himne:

”Srpsku slavu, srpski jezik, nasilje neće ugušiti
Jer srpstvo se ponovo po Lužici širi….”

(Web-tribune.com)

 

  • Štate briga

    Pa i iz Amerke su protjerani po se naselili Indijanci iz Indije

    • Oliver Nestor

      ziva istina

      • Acko

        Ne seri ustaso – jebacu ti papu u usta !

  • Samo jos

    Samo jos fali da se marovci jave. I oni su verovatno srpskog porekla.

    • Ref Um Lex

      pa tako ti je pa šta ćeš!!!

    • Spasoje Ristic

      Samo još ti da utihneš ,pa bi nešto i naučio ,ovako su ti male šanse.

    • SRPSKI KRALJ TVRTKO PRVI

      SRBI SU SUPERMENI SA PLANETE KRIPTON.POLUDITE OD ZLOBE I PATOLOSKE ZAVISTI HRVATI I MUSLIMANI.I,VI POTICETE OD SRBA!!!!

      • Polonca Jan

        Izvini,Tvrtko,muslimani jesu poturčeni,a katolici neki isto tako,ali nisu samo Srbi na toj planeti,a svi smo ljudi,jeli?

        • Polonca Jan

          Pardon,pa i Srbi su bili poturčeni,jesi li učio u školi o janičarima?

          • Oliver Nestor

            nisu samo Srbi bili u janicarima vec sva deca ne-Turskog porekla

          • Milan Milenković

            Srbi (nar na Balkanu) su jedini i poturčeni i deca njuhova odvvođena u janjičare, i oni Srbi koji su poturčeni, sada se izjašnjavaju kao bošnjaci i šiptari, a oni Srbi koji su pokatoličeni se izjašnjavaju kao hrvati. To je istina, a ako ćemo da bežimo od istine onda izmišljamo nacije (šipteri, bošnjaci, muslimani iz Bosne, hrvati, crnogorci,….). Namerno pišem nazive malim slovima jer su to sve SRBI koji su promenili veru pa ih Srbska pravoslavna crkva ne smatra SRBIMA. A kada ne pripadaš svom narodu onda treba izmisliti naciju za sebe.

          • zorica_m_g

            I kako češ sada dokazati sve ovo gore što si objavio. Treba ti dokumentacija, nije dovoljno sanjariti.

          • Milan Milenković

            Dokumentacija i činjenice postoje za svakoga ko ih traži. Samo onima, koji ne žele da vide pravu istinu preostaje jedino moguće, a to je sanjarenje.

          • Zofresco

            Janicari nisi bili poturceni to su bila deca koja su odvodjena.Samim tim oni vec postaju muslimanske vere. :?

          • Milan Milenković

            Vrlo genijalan zaključak: ˝Janjičari nisu bili poturčeni……˝ Pa ako je dete oteto iz srbske porodice koja je pravoslavna, odvedeno u Istambul i tamo prevedeno u islam i vaspitavano kao Turčin, šta je onda to? Pročitaj, molim te, više puta ovo što si napisao (ako ne možeš da shvatiš odmah) pa vidi kakvu glupost si napisao..

      • zorica_m_g

        Pa što nas onda proganjate. Trebate nas tretirati kao vaše dijete, nježno, pažljivo, braniti nas od terorista umjesto terorizirati na već 2 milenija!, jer čitala sam da i Isus je Hrvat.

        • Milan Milenković

          Očigledna zamena teza. Ko je koga klao i bacao u jame, ko je i za koga pravio logore, ko je koga proterivao u drugom svetskom ratu i 90-tih godina? A Srbi su vas oslobodili 1918, dali vam državnost, priznali kao narod, a kao zahvalnost za sve to pokrštavali ste nas i pokrštavate i dalje, klali i koljete i danas, mrzeli i mrzite i danas …. Pitam se samo da je bilo obrnuto, šta bi tek onda napisala u prethodnom komentaru.

      • zorica_m_g

        Tvrtko I je Bosanski Kralj, a Bosna je zemlja Hrvata, kasnije neki Hrvati se poturčili kao i Srbi koji naviraše u Bosnu i Hrvatsku pred Turcima.

        • Milan Milenković

          Oni koji nemaju svoju istoriju, otimaju tuđu i kite se tuđim perjem. Nas (i vi pokatoličeni Srbi koji sebe nazivate hrvatima) Srbe svi pljačkaju, kolju, bombarduju, otimaju i zabranjuju istoriju vekovima unazad, pa niste uspeli da nas uništite niti da nam izbrišete sećanje. Mi Srbi smo bogat narod. I pored toga što nas pljačkaju sa svih strana, mi opstajemo i uvek smo bogatiji od drugih jer smo nesebični. Mi nikoga ne mrzimo. U tome je razlika između Srba i ostalih koji nas mrze.

    • Za Kralja i Otadzbinu

      Edukuj se.

  • Anelim

    Boze moj,cime sel ljudi opterecuju, a u svijetu,a i u Srbiji toliko briga i problema. Prestanite vise kopati po prasini. Bar je danas lako; zivi gdje ti se svidja,a jednog dana ce svima biti dosta 2-2-1m

    • Spasoje Ristic

      Ti ćeš u sledećem životu ponešto da shvatiš, ovaj si već potrošio…imaš izlizan moto..i nemaš pravac kretanja…smislen

    • Veljovic Boban

      hocu da zivim ali da me niko ne pljuje i podcenjuje jer srbi nikada to nisu radili , kao sto se kaze u bozjem zapisu ….ne cini nikom ono sto ne zelis tebi da neko cini

  • Gordan Simić

    A- i dA se znA..,jednom, i zA svagdA.

  • Veljovic Boban

    nije ni cudo sto je ruski naucnik( u oblasti genetike ) iz amerike otkrio i obelodanio da skoro cela evropa i sire imaju srbski gen (napisali i broj ili kako da ga ja laik okarakterisem ali moze se naci na internetu tacno njegov zapis )

  • Ja+

    Da se ne radi o Srbima smejao bih se ovome……………Gospodar Prstenova je manja bajka od ove……….

    • Za Kralja i Otadzbinu

      Bajka?! Knjigu u šake i na učenje! Sedi 1 s’postoljem!

      • Ja+

        Papir trpi sve…………….svaka budala moze da napise knjigu bez osnova.

        • Za Kralja i Otadzbinu

          Imaš pravo papir trpi sve. A jel imaš ti nešto u ruci ?!

  • Milenko

    Niko ne spominje trecu istinu da Srbi poticu iz Srbije…od Lepenskog vira, Vince, Tribala da su uvek rekama negde vise ili manje dobrovoljno odlazili (pa i na sever) i onda se ponovo vracal u svoju Tribaliju (Srbiju) kao i u vreme cara Heraklija, kao sto i napisa car Konstantin Porfirogenit (Srbi su bili “ponovo“ na obali Dunava i trazili dozvolu da predju na drugu stranu..)

  • Momčilo Sekulić

    ????????????????????????????????????????????????????????????????????????????

  • Misko Matic

    Po mom nevelekom znanju,i skromnom mišljenju, za nedostatak istorije srpskog naroda, najviše su zaslužni (krivi) Nemanjići. Prihvatanjem hrišćanstva počinje progon i mučenje starovernika,spaljivanje i uništavanje pisanih dokumenata, vrši se neverovatan pritisak na narod, da se prihvati hrišćanstvo. Ako se uzme u obzir da je po srpskom kalendaru sada 7752godina, pitanje je gde smo živeli tih predhodnih šest hijlada godina, jer današnji istoričari ne pominju srbe pre Nemanjića …

    • srx

      pominju ih jedno 600 godina pre nemanjica.cisto da znas i to…

  • Milos

    Mnogo je vaznije od stanja u novcaniku da li smo ziveli na prostoru gde danas zivi neko drugi ili ne. Kako da ne. Nego, sta ste jeli danas?

    • Za Kralja i Otadzbinu

      Nauči da čitaš izmedju redova.

    • ref um leks

      to što predlažeš život od danas do sutra dovoljno govori o tebi! srećom, nismo svi takvi, mada nas dušmani, smišljeno tjeraju da nam je sve važno tek – od danas do sutra! zato mnoge srpske vrijednosti postaše vrijednosti onih kojima biješe važnije od danas do sutra i ono juče, i prekosutra! a mi neznamo ni imamo li koru ‘ljeba za sutra! …a po tebi ne treba biti uskogrud! ta šta je to za srbe?! možemo mi i gore! jel’ to germanska škola, specijalno vaspitanje za srbe?!!!

  • Apoc Cöde

    hahahah presmjesno

  • Gorka

    da da srbi su i stvorili atlantidu, piramide u egiptu, kineski zid, hadrijanov zid, prvi su bili u svemiru, itd. hahahahahaha koji iskompleksiran narod

  • Sale

    Ko nije SRBIN i SRPSKOGA RODA… ovo nikada nece i ne zeli da shvati. Ali, shvatice njegovi potomci kada se budu vracali korenima svojim. I Bosni i u Hrvatskoj, i po Evropi celoj. Braco Hrvati, Bosanci, Nemci i ostali pozdrav iz Velike i Nebeske Srbije

  • Polonca Jan

    VRLO ZANIMLJIVO,ISTORIJA SVAKOG NARODA DONOSI NEŠTO,I SLABO I DOBRO,A ŽIVOT IDE DALJE,NEKIMA,POLITIČARIMA TO DOBRO DOŠLO,DA NAPRAVE SVAĐU IZMEĐU NARODA,KOBAJAGE,VRATIT ČEMO SVOJU TERITORIJU,HAHAA,MALO MORGEN,NABIRAJU TAČKE SEBI ,A NEMAJU POJMA O ISTORIJI.

  • Crimson Dragon

    hahahahahahahahahahahahahahaha

  • dardanija

    najzalosnije je to sto srbi kriju svoju istoriju i kradu tudju………..pa to su ruska plemena koja su dosla na Balkan u nekom 8/9 v. nase ere….donileli su i svoje pismo ……… rusko pismo…a zalosno je i sto ne znaju sta na ruskom znaci rijec -srb-…… to su najveci lazovi na svijetu………imaju zajednicko sa kukavicama…Koje svoje jaje stave u tudje gnijezdo i kad se iz tog jajetaa izleze mala kukavica ona pobije prave naslednike i ostaje sama da je tudja majka hrani..bas tako su oni radili na balkanu…..BALKAN cijeli je pripadao ILIRIMA…KATOLICKIM … jer prva vjera im je bila KATOLIZAM…koji posle prelaze na ISLAM za vrijeme osmanlija…. i to ne svi…. a ALBANCI I BOSANCI su plemena ILIRA koji su autohtonski narod—dok ste vi srbi dosle i sto ste stvorili , stvorili ste sa lazima, prevarama i genocidom……………za meine je najveca sramota na svijetu biti srbin………..

  • stefan-puš-ket

    Gledao sam nekoliko dokumentarnih emisija Nemačke televizije o lužičkim Srbima.Mi smo različiti kao nebo i zemlja.Oni su veoma kulturan i složan narod koji čuva svoju tradiciju.Imaju drugačiju narodnu nošnju i neguju svoj folklor.Žao mi je što naša televizija jedva da je nešto pokazala o tom narodu.

  • Paštrović

    „…o lužičkim Srbima. Mi smo različiti kao nebo i zemlja.“

    Ovo je lijepo rečeno, ali je komentator zaboravio da kaže da su i u srbskim zemljama na brdovitom Balkanu Srbi različiti kao „nebo i zemlja“.

    Kakve veze imaju Milica Đurđevic i Borka Pavićević, recimo?

    Ja jesam Srbin, iz Paštrovića i iz Crne Gore, ali sam potpuno različit od, recimo, Miroslava Šolevića, Borislava Mikelića, Čede, Dinkića, Tadića (veli da je Srbin?), Kandićke, Koraća, Vučića, „krava u crnom“ (većinom srbkinje – po rodnom listu)… i da ih sve ne nabrajam, jer nema dovoljno prostora.

    A to koliko su ti Lužičani „uspješni i kulturni“ (sa potpuno različitim folklorom) dovoljan je podatak da ih je danas preteklo tek nešto više od jedno 70-80 hiljada.

    Prodavali su se Germanima taman kao i ovi naši Rimo-katoličkim ustašama, Turcima, Arnautima… pa sad Kanađanima, Njemcima, Amerima, Talijanima, Holanđanima, Šveđanima i kome sve ne.

    Jesi li Srbin – JESI.

    Jel’ nijesi Srbin – NIJESI.

    I TAČKA!!!

    Srbin si PO „DUŠI TE“, a ne u matičnoj ili crkvenoj knjizi rođenih… i umrlih.

    I treba porazmisliti o tome, što neko „odozgore“ reče, da li je moguće da nijesmo ni postojali prije nego li prihvatismo jevrejskog Sina Božijeg – ZA ISTINU ŽIVOTA!?

    • Beli Orao

      Lepo rečeno. Samo ga palo poćiriliči. Još da si spomenuo Sonju Liht, lakše bi se olakš`o. Ona om je mama, mame joj….

Close
Podržite nas
Lajkujte našu FB stranicu!