SKRIVENO BLAGO U SRBIJI: MESTA NA KOJIMA SE MOŽE NAĆI ZAKOPANO ZLATO
Preko Srbije su prolazili mnogi osvajači, imperatori, vođe, bogati trgovci koji su sa sobom nosili svoje dragocenosti i zakopavali ih na raznim mestima. Jedan od onih koji je za sobom ostavio neverovatno blago je pop Martin Himović.
Legende o zakopanom blagu postoje po celom svetu, pa tako nisu zaobišle ni Srbiju. Uvek se postavljalo pitanje da li ono zaista postoji, ko ga je zakopao i gde?
U Srbiji, tragači blaga bili su vođeni, čime drugim, nego spisima pop Martina Himovića.
Pop Martin je oteo blago iz turskih karavana, a zakopao ih je na 62 lokacije, a ostavio je i spise. Međutim, niko do sada nije uspeo da pronađe ovo bogatstvo.
Najpoznatije tajne riznice jesu: Smukova jama, Gargova vodenica, Jelenova pećina, Stara planina, pećina Zvečara, pećina Kapavica, Peštera, Karlov kamen, Zmajeva pećina, manastir sv. Jovan Pust, Šarčev dol, Kurjačka pećina.
“Smukova jama”
“Smukova jama” se nalazi, prema opisu iz dnevnika Martina Himovića, ispod “Tri čuke”, a ovaj deo Stare planine pripada knjaževačkoj opštini. To je najpoznatija lokacija zakopanog blaga, ali i najopasnija. Ulaz u “Smukovu jamu” čuvaju brojne zamke, od zapetih pušaka, do smrtonosnog “ovna”, šiljcima okovanog debla, koje je mehanizmom “zapeto” da usmrti svakoga ko ne zna jedini način ulaska u lagum.
Gargova vodenica
U Niškom kraju, na brdu Gradište, ljudi već vekovima pokušavaju da pronađu staru podzemnu vizantijsku crkvu ispunjenu blagom (zlato, krune, dijamanti…), ali još niko uspeo do sada da je pronađe. Svi znaju tačnu lokaciju, ali je prava misterija tačno mesto gde se podzemna crkva nalazi, gde tačno treba kopati. Teorija o podzemnoj crkvi punoj blaga je veoma popularna i poznata širom Balkanskog poluostrva.
Jelenova pećina
– Mesto Mala Jelenova pećina nema mapu nego skriveno jezero i pećina koja je zatvorena, malo se vidi, a kad je sunce, kad staneš pred nju, vidi se toplo vrelo i oštra čuka, to je u leskovačkom kraju – navodi se u jednom od spisa Martina Himovića.
Pećina Zvečara
Avala, rudarsko okno iz rimskog doba, zvana Zvečara.
Pećina Kapavica
U jamu Kapavicu je 8. juna 1941. bačeno 115 Srba iz Kapavice, Rankovaca, Uboska, Bančića, Pustipuha, Vlahovića, Rđusa…
Peštera
Oblast Peštere se nalazi u južnom delu Bugarske. Prvobitno je bilo naseljeno Tračanima, a posle njih ovom oblašću su vladali stari Rim i Vizantija. Pretpostavlja se da je pop Martin prošao ovuda i zakopao u Pešteri deo blaga.
Karlov kamen
Karlov kamen ili most je velelepna kamena struktura iz XIV veka koja spaja dve strane Praga, Stari grad i Mali grad. Sa njega posetioci uživaju u pogledu na okolinu i reku Vltavu koja teče ispod mosta.
Njegova izgradnja je počela 1357. godine pod pokroviteljstvom kralja Karla IV, a završen je početkom XV veka. Sve do 1870. nazivan je Kameni ili Praški most, kada mu je ime promenjeno u Karlov most, a možda taj most krije neku bogatu tajnu?
Zmajeva pećina
Vlaška planina se nalazi u jugoistočnoj Srbiji, nedaleko od Pirota i pruža se pravcem severozapad-jugoistok u dužini od 6 km. Pripada Balkanskim planinama, po strukturi je krečnjačka, a njen najviši vrh Panica (1.443 metara) smešten je u njenom severozapadnom delu. Prema legendi put do neslućenog bogatstva vodi preko Zmajeve pećine. Ulaz u pećinu nalazi se u planinskoj nedođiji u kamenjaru iznad Poganovskog manastira.
Mnogi su pokušavali da uđu, ali su poginuli. U pećinu jedino može da se uđe spuštanjem pomoću konopaca, što su mnogi i pokušavali. Ali na dnu pećine gde je jedan od ulaza, nalazi se naprava-mehanizam u vidu ogromne zmije, koja bi svakoga ko uđe ubila na mestu, ili u najbolju ruku na smrt prepala.
Još uvek nije poznat niti jedan slučaj da je bilo koji kovčeg sa blagom otkriven, ali ko zna, možda neko bude te sreće i otkrije ga.
(B92)