ŠOK SVEDOČENJE SRPSKOG GENERALA! I RUSI I BRITANCI SU UPERILI ORUŽJE U MENE, A ONDA SAM IM REKAO: MOMCI, JA KOMANDUJEM SA 30 TENKOVA AKO NAREDIM, ZBRISAĆE VAS!
Gospodo, gde se sada tačno nalazimo – pitao je ruski general Viktor Zavarzin svoje domaćine u prištinskom hotelu „Grand“ sat vremena posle ponoći 12. juna 1999.
– Gospodine generale, vi ste u Prištini, glavnom gradu srpske pokrajine Kosovo – odgovorio sam.
– Znači moram nazad, tačka mog marša je granica na Merdaru – gledao je Rus nekoliko sekundi svoju vojnu sekciju, da bi podigao glavu kada se čulo:
– Ako se sada vratite, pola ovih Srba koji su vas dočekali u Prištini krenuće za vama!
Ovako se razgovora sa komandantom ruskih „desantnjika“ seća srpski general Mirko Starčević, koji je kolonu iz Ugljevika dopratio sa ulaza na KiM, i dodaje:
– Ne znam ko je rekao Rusu ovu ključnu rečenicu.
Razgovori sa Rusima oko njihovog razmeštanja su vođeni dok su njihovi moćni transporteri još brundali pored samog hotela. Narod se veselio, bilo je pijanih koji su pucali u vazduh, a general Zavarzin je bio zatečen. Uz Rusa su te noći sedeli general Ljubiša Stojimirović, Milan Đaković, generali iz MUP…, pišu Večernje novosti.
Naš sagovornik pamti kako je Zavarzin tada tražio telefon i pozvao svog vojnog atašea u Beogradu. Zatim je pozvao drugi i broj u Moskvi.
– Nisam u poziciji da donosim takve odluke – saopštio mu je general Leonid Ivašov, savetujući ga da odmah pozove glavnokomandujućeg maršala Aleksejeva.
Taj razgovor je tekao ovako:
– Gospodine generale, ko garantuje da na naše vojnike na Kosovu neće biti otvorena vatra?
Satelitski telefon je tada prešao u ruke Ljubiše Stojimirovića, načelnika štaba Treće armije:
– Garantujem svojim životom i oficirskom čašću da se niko neće usuditi da puca. Ja ću ići na čelu vaše kolone, a 15. oklopna brigada moje armije stavljena je u službu vaše bezbednosti.
Iz Moskve se tada čulo:
– Nu, davaj!
General Ljubiša Stojimirović više nije u životu. Mirko Stračević i general Mladen Ćirković pominju ga sa neizmernim poštovanjem.
– Moja 15. oklopna bila je spremna za prihvat ruskog konvoja i bio sam siguran da se niko neće usuditi da pokuša provokaciju, iako je NATO već stupio na naše tlo. Šiptarski teroristi ni za vreme rata nisu bili problem, a moja 83 tenka plus 82 transportera ispostavilo se, bila su dovoljna garancija da Rusi izvrše zadatak – svedoči Ćirković.
General Mladen Ćirković dalje pripoveda kako je njegova jedinica uspešno izvršila postavljeni zadatak. Rusi su zaposeli aerodrom Slatina i puteve u blizini, a iste noći usledio je susret ruskih desantnjika sa kolonom britanskog generala Majkla Džeksona, za koji će se ispostaviti da je mogao da preraste u treći svetski rat.
– Ja toga tada nisam bio svestan, mada sam čuo da su se Rusi i Englezi „pokoškali“ tog jutra– nastavlja Ćirković.
– Sledećeg dana sa svojim „puhom“ krenuo sam ka bataljonu na aerodromu da bi me na prilazu Slatini sačekao nadrealni prizor. Rusi i Englezi, jedni preko puta drugih na putu, sa otkočenim oružjem. Gledam, oni se stvarno nišane, i tako se nađoh pred njihovom improvizovanom rampom.
Bivši komandant 15. oklopne se seća da je izašao iz vozila kada su obe strane uperile oružje u njega. Kako kaže, nije verovao svojim očima.
– Momci, ja komandujem sa 30 tenkova i 20 transportera ovde sa druge strane žice. Ako sad naredim, zbrisaće vas – bio je ljut Ćirković, dok su se „rivali“ zgledali i bez javljanja svojim komandama krenuli su da uklanjaju rampu.
Medalja Ruski marš iskovana je u Moskvi odmah po dolasku Putina na vlast. Napravljeno je 300 zlatnih obeležja i ona su dodeljena desantnjikima, učesnicima prve ruske akcije od 1992. koja je bila mimo volje tada svemoćnog NATO saveza. Marš na Slatinu je prema ruskim zvaničnicima značio kraj perioda jeljcinovske servilnosti prema Zapadu.
Plan da Rusi uđu na Kosovo skovan je u Beogradu 11. juna a komandant Treće armije Nebojša Pavković odredio je da budu stacionarani na Slatini. Predsednik SRJ Slobodan Milošević se složio, a u svojoj knjizi Pavković ovako prenosi dijalog sa njim:
– Generale, preduzmite sve što treba da Rusi stignu u Prištinu do ponoći, to je naređenje. Ne treba da vam govorim od kolikog je značaja da dođu na KiM pre ostalih… Slatina je odlična ideja, jer sa te pozcije mogu da kontrolišu ne samo aerodrom, već i Prištinu sa okolinom. Uradite to po svaku cenu…
(Kurir)