ŠOKANTNO OTKRIĆE: MIGOVI SU 1975. GODINE POKUŠAVALI DA PRESRETNU I OBORE NLO IZNAD SFRJ, ALI IM JE BLOKIRAO KOMANDE

Vojsci je trebalo više vremena da se organizuje. Prvu akciju presretanja pokušao je potpukovnik Zvonko Jurjević..

Profesor dr Aleksandar Kostić za „Večernje Novosti“ je govorio o čuvenom slučaju NLO-a nad Podgoricom. Prvi put u srpskoj javnosti od otkriva da su „migovi“ iz Beograda i Bihaća u više navrata dizani i da su presretali NLO, ali da rakete nisu slušale komande pilota.

– U februaru 1975. godine, nekoliko dana pošto je propao pokušaj tada potpukovnika Zvonka Jurjevića da sa svojim pilotima na G-2 priđe i identifikuje NLO koji ih je prethodno danima uznemiravao nad podgoričkim aerodromom, u komandu sobu radarske stanice na Prevlaci, ušao je general Ismet Kulenović komandant 11. divizije protivvazdušne odbrane JNA.

Teatalno nam je saopštio da se naša radarska stanica pretvara u ratnu salu i da nam je zadatak da zaustavimo NLO uljeza koji uznemirava naše mlade pilote na obuci u Podgorici – rekao je on.

Profesor se seća da im je general Kulenović, koga su znali kao vrsnog pilota „miga 21“ kodnog imena „Orao 10“, odmah saopštio da je Josip Broz Tito u Igalu i da će ga on svakog dana obaveštavati o događajima na nebu. Naredio je opštu uzbunu i potpunu diskreciju. U PVO sistem su „uzvezani“ svi naši radari, od vojnih P-15, preko najsavremenijer P-35 do mornaričkih i civilnih radara.

– Sve je počelo kao igra. Iz pravca Brindizija se koridorom za Dubrovnik svakog dana na radara pojavljivao NLO, koji bi brzinom od 6.500 kilometara na sat „prebrisao“ Jadran, a onda nad Ćilipima najednom stao u mestu.

Svetleći objekat je bio ogroman i uočljiv sa zemlje. Zvali su nas piloti civilnih vazduhoplova i pitali šta je to. Mi smo danima izveštavali nadređene u Radarskom centru u Splitu, a odatle je stizalo kratko naređenje: Brišite te ciljeve! Kolege iz Splita su nas zbog svega prozvali „marsovci“ – rekao je on.

Vojsci je trebalo više vremena da se organizuje. Prvu akciju presretanja pokušao je potpukovnik Zvonko Jurjević. Potom je komandantu 172. eskadrile Jurjeviću iz Batajnice u Podgoricu stiglo pojačanje, dva „miga 21“.

Kostić navodi da je za tu priliku i on dobio naređenje da dođe na pistu aerodroma sa radarom P-15. Trebalo je da navodi sa zemlje pilote aviona „mig-21“, kasnije se ispostavilo da su to bili piloti Žandarčič i Mamić.

– Ta akcija nije uspela. Moj radar P-15 nije bio dobro tehničko rešenje za uslove na podgoričkom aerodromu. Čuo sam posle da je Žandarčiča i Mamića NLO naprosto „vezao u čvor“. Pošto su piloti u poteri razvili brzinu od 1.700 na sat, letelica ispred njih je odjednom nestala i pojavila im se u repu… – rekao je on.

Druga faza „lova“ na NLO uključivala je najbolju tehniku koju je JNA imala i avione presretače elitnog 11. korpusa PVO. Kostić svedoči o tome kako je tih dana sedeo uz generala Kulenovića pred ekranom radara dajući instrukcije pilotima.

– Prva ideja je bila da se „migovi“ približe NLO i da ga osmotre. Međutim, kada bi došli do sedam kilometara od cilja, kao da bi se javljala neka nevidljiva „ruda“ između naših aviona i nezvanog gosta.

Ma koliko bi migovi ubrzavali, „gost“ je držao isto odstojanje. „Tanjir“ je nestajao kada je on hteo i to u istom trenutku na svim radarima odjednom – ističe Kostić.

Drama na radarskoj stanici na Prevlaci je trajala danima sa većim ili manjim intenzitetom. Kostić priča da su se pred njegovim očima odvijale „pojave na radaru“ za kakve fizika ne zna.

– Recimo, dok naš mig-21 prilazi NLO, u istom trenutku čujem kroz slušalice težak uzdah pilota i upozorenje mog operatera da nam je radar u kvaru. Na pitanje, kakav se kvar dogodio, operater odgovara da je NLO sa 5.000 odjednom skočio na 12.000 metara. Istu tu nemoguću situaciju gledao je i pilot na radaru i kroz staklo kabine – rekao je on.

Dan kada je odlučeno da se raketama napadne NLO profesor pamti kao jedan od najuzbudljivijih u životu. Kulenović je tog dana, kada se NLO pojavio, naredio pilotu aviona „mig-21“ da ga gađa.

– Prema borbenoj proceduri, zamolio sam generala da ponovi naređenje da ga čuju svi u sali. Ponovio je. Pilot je prišao cilju i rekao: „Vidim“… Prema pravilima službe, ja sam odgovorio: Pratim! „Imam zahvat na radaru“ – čulo se sa druge strane, a kada je naređeno lansiranje, pilot je javio da raketa neće na cilj, jer „nema zahvat“ „Vrati se“ je bilo sledeće naređenje – rekao je on.

Profesor navodi da je logično objašnjenje zašto tada i u sledećim pokušajima rakete sa naših aviona nisu lansirane – činjenica da je cilj bio „hladan“.

– Tadašnji projektili na avionima su imali termo-vođenje i na pisti aerodroma raketa je pratila žar cigarete na udaljenosti od dva kilometara. U vazduhu nad Crnom Gorom i Hrvatskom , očigledno je letelo neko čudo na hladni pogon – rekao je Kostić.

General Kulenović „kraj ratnog stanja“ je proglasio kada je objekat prestao da se pojavljuje. Maršal Tito koji je dane provodio u Igalu čekajući rezultate „lova“ otišao je ranije, a inženjeri i najelitniji tadašnji radaristi ukrcali su se u avion za Beograd zajedno sa generalom.

– Nezvanično, čio sam da je u Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu rađena analiza događaja na nebu 1975. godine, ali bez zaključaka. Pričalo se da je u pitanju meteorološki fenomen, međutim, meteorolozi sa kojima i dan danas drugujem nikada nisu čuli za sličan fenomen – zaključuje Kostić za „Večernje Novosti“.