Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Zapad pre svega SAD i Velika Britanija kao i Nemačka preko svojih tajnih službi ali i Soroš fondacije ispleo je mreže uticaja u Srbiji još sredinom devedsetih godina preko političkih partija i NVO. Srbija je bila “eksperiment” političkog prevrata “meke moći” mešavine uticaja stranih tajnih službi ,diplomatije ,medija i NVO.
Preko ove mreže na stotine ličnosti političkog života su “kupljene” ucenjene i zavrbovane. Engleski reporter i urednik za međunarodne odnose televizijske stanice „Skaj Njuz“ Tim Maršal u svojoj knjizi „Igra senki – Petooktobarska smena vlasti u Srbiji“ piše da su Amerika, Britanija i Nemačka potrošile više od 60 miliona dolara na finansiranje srpske opozicije i rušenje režima Miloševića.
Po iskažu Tim Maršala u seoskoj kafani u Laktašima, u Republici Srpskoj, održan je 4. oktobra sastanak britanskih obaveštajaca, službenika CIA i predstavnika VOJ-a, a Britanci su kao telohranitelje vodili i ekipu specijalaca SAS.
Na tom poslednjem sastanku trebalo je doneti konačne odluke o onome šta će se dešavati sledećeg dana. Ljudi iz vojne obaveštajne službe su jasno rekli: „Čak i ako Milošević pozove vojsku da izađe na ulice, Vrh.“
Ove tvrdnje iznosi i Američka agencija za međunarodni razvoj, koja je objavila da je 2000. oko 25 miliona dolara Amerika uplatila za rušenje Miloševića, a nekoliko stotina hiljada je dato direktno „Otporu“Za rušenje bivšeg predsednika SRJ i lidera SPS Slobodana Miloševića, Amerika je dala preko 25 miliona dolara, dok su zajedno SAD, Velika Britanija i Nemačka u tu svrhu izdvojile preko 60 miliona „zelenih novčanica“.
U plan rušenja Miloševića bili su uključeni specijalci CIA, SAS i mnogi drugi obaveštajci.Rušenje Miloševića dugo je planirano, a u Briselu je bilo predlagano čak i ubistvo predsednika SRJ. Tvrdi da je Amerika dala ogromne sume novca za rušenje Slobodana Miloševića, pa je tako, prema njegovim rečima, samo 2000. godine u Srbiju ušlo preko 25 miliona dolara.
Laktaši su poslovno i političko mesto delovanja Milorada Dodika koji je bio predsednik vlade RS,a sada je predsednik RS što znači da je bio do detalja upoznat oko poltičkog prevrata u Srbii i da je i on kao i Milo Đukanović deo zapadne obaveštajne mreže.
Realno cena rušenja Slobodana Miloševića kao Predsednika SRJ pored sumnjivih izbora 24 septembra košta više od 100 miliona dolara.Taj novac podeljen je liderima DOS-a, organizaciji “Otpor” sindikalnim organizacijama ,uticajnim NVO ali i jednom broju ljudi u vrhu vlasti Slobodana Miloševića , pre svega onih iz SPS na važnim funkcijama i institucija ,ali i jednom broju pripadnika tajnih službi pre svega RDB kao i KOS-a i nekima iz generalštaba VJ.Procena je da je novac podeljen na oko 50-tak adresa.
Koliko koštaju vlasti u Srbiji nakon oktobra 2000 godine?
Nakon pada s vlasti Slobodana Miloševića kreće se u drugu fazu “kupovine“ političara na vlasti u Srbiji .pre svega onih u strukturama vlade Srbje, vladinih agencija i naričito za poslove privatizacije kompanija poput “Sartrida” i DIN, i DIV (Duvanske industije Niš i Duvanske industirije Vranje) i svih narednih privatizacija koje je obavila vlada Srbije do 2012 godine.
Najveće kupovine i podmićivanja sa stranim partnerima imale su strukture G 17 plus, DS i DSS. Procena je da je na desetine milijardi evra donacija i pomoći Zapada prema Srbiji nestalo ili je prebačeno na tajne račune “of šor kompanija”. Ko je te pare prebacivao, uzeo i ko ima račune ostaje misterija.
Procena je da je najviše mešatarskih poslova u Srbiji sa stranim partnerima obacila mreža oko Mlađena Dinkića, Božidara Đelića, prof Miroljuba Labusa ,ministara Bubala, Vlahovića i ostalih. Postoje indicije da su “oprane” ili nestale značajne pare u vezi kupovne velikog voznog parka MUP-a preko strane firme ”Pežo” i medijskih pisanja oko ugradnje pojedinih odgovornih u MUP-u i vladi Srbije do 2004 godine.
Novac može da se “pere” i preko kupvine ili prodaje oružija i vojne opreme kroz kompanije koje funkcionišu preko SDPR. Koruptivni poslovi u vrhovima vlasti pre svega u vladi Srbije kao i u vladama drugih država u Evropi nisu nepoznanica, ali se postavlja pitanje zataškanosti takvih radnji.
Postoje indicije da je bilo izvesnih finansiske “alhemije” i prilikom gradnje koridora E-10 od 2004 sve do danas. Prodaja NIS-.a Ruskim partnerima imala je svoju “proviziju” kao i u slučaju “Mobtela” Norveškoj Kompanii “Telenor”. Veliki je broj stranih savetnika i konsultanata koji su u statusu “ekonomskih ubica” koji diktiraju najniže cene kupovine strateških kompanija u Srbiji .
Ako je politička oligarhija koja je došla na vlast 2000 godine bila “potkupljena” i ucenjena, i to je uticalo na raspodaju resursa u Srbiji, onda ostaje sumnja da se to radi i od 2012 godine do danas nešto obazrivo ali da je izvesno da traje..
Ulazak destine stranih firmi u Srbiju sa obezbeđenjih po 10000 evra po radno mestu od novca poreskih obveznika i iz budžeta Srbije otvara pitanje mogućih koruptivnih poslova i umešanosti državnih struktura u preraspodelu dela uloženog novca.Novac može preko stranih kompanija i da se “pere” i da se prikazuje preko “trećih lica” koji se prikazuju kao investitori.
Čudno je da je “mag” finansija u Srbiji Mlađen Dinkić vezan u poslove Arapskih emirata ali i da je i u UO ruske privatne banke “Zberbanka”, kao što je svojevremno bio povodom prodaje Mobtela povezan sa ruskom “Veksim bankom”.Dinkić ima značajn uticaj i danas u bankarskom sektoru u Srbije, i kod velikih investicija poput “Beograd na vodi”. Tu nešto nije reagularno.
Premijer Vučić koji je svojevremeno obećavao zatvorsku odoru Dinkiću ,sada mu se odaju poverujuči poslovi za državu i vladu Srbije i aboliran je svih optužbi oko Kiparskih para ili korupcije oko Štedionice.
Bitni ljudi DS i G17 plus iz perioda vlade dr Zorana Đinđića i kasnije su u strukturama moći SNS.Bitne informacije oko Kiparskih para imala je Borka Vučić, ali je ona pod sumnjivim okolnostima stradala u saobračajnoj nesereći.
Intersantno je da vlade SPS-SNS nisu istražile nestanak milijardi evra i dolara dobijenih od stranih donacija od 2000 godine ili Kiparskih para iznetih u vreme vlasti Slobodana Miloševića. Novac je iznošen džakovima preko Aerodom Surčin i “poštari” su bili poverljivi ljudi RDB i Slobodana Miloševića.
Sve u svemu ljudi na vlasti se pretvaraju da su “čisti” dok se ne dokaže suprotno, a sve se radi da se to ne dokaže jer su i strani interesi mešani.
Svedoci smo pada ili zatvorskih kazni ministara u Grčkoj i drugim državama EU zbog koruptivnih radnji i uzimanja provizija za kupovinu oružija, podmornica ili drugih transakcija.Srbija funkcioniše kao da je sve “med i mleko”. Sve će to biti dok mleko ne zagori odnosno dok ne “prekipi”
(Tomislav Kresović, Vidovdan)
