STOTINE HILJADA DANAŠNJIH NEMACA SU USTVARI SLOVENI!

I.K.
>Categories: IZA KULISA
Tags: Česi, dečak, dece, devojčica, Dokumenti, državni, eksperiment, fabrike, gas, Himler, Hitler, istoričari, istraživanje, kidnapovanje, lekar, ljudi, masovni, nacisti, nadzor, nemački, organizaciju, Poljaci, rat, razvoj, Rusi, ruski, saveznici, Sloveni, spas, strah, užas, vojnici, žene, život, zla, žrtve
21. aprila 2014.

Stotine hiljada malih svetlokosih i svetlookih Rusa, Poljaka, Čeha i Srba nacisti su tokom Drugog svetskog rata odveli u Nemačku da bi od njih napravili arijevce – podsetili su ovih dana ruski istoričari u javnim nastupima, iziritirani sve češćim nemačkim pokušajima da u knjigama i filmovima revidiraju istoriju.

Kidnapovanje i ispiranje dece „nordijskog“ izgleda odvijalo se u okviru programa „Lebensborn“ (Izvor života). Reč je o jednom od masovnih eksperimenata nad ljudima koji je izvodio SS pokret pod komandom Hajnriha Himlera.

Zvanično, program „proizvodnje arijevaca“ započet je 1935. u nacističkoj Nemačkoj. Međutim, nedavno je dr Gunar Broberg, profesor istorije nauke na švedskom Lund univerzitetu, otkrio mnogo dublje korene zla.

– Program kreiranja arijevske nacije započet je 1922. u švedskom gradu Upsali. U njemu je osnovan Institut za rasnu biologiju gde su stvorena prva „lebensborn“ deca, čiji su roditelji pažljivo odabrani po „arijevskim“ merilima. Nešto kasnije počelo je istraživanje sterilizacije, a žrtve eksperimenata bili su tamnokosi i tamnooki siromašni Šveđani. Do kraja rata u tim eksperimentima stradalo je oko 63.000 ljudi. Danas se o tome ćuti – kaže prof dr Broberg.

Od 1935. program „Lebensborn“ je ozvaničen i u Nemačkoj, s ciljem da se od nacije s 80 miliona stanovnika, među kojima je bilo mnogo „rasno sumnjivih“, kreira rajh sa 120 miliona ljudi u kojem bi većinu činili „arijevci“. Himler je osnovao fabrike „više rase“ – „lebensborn“ domove, obično smeštene u planinskim odmaralištima. Tu su se odabrani SS oficiri doslovno parili s plavokosim arijevkama, u cilju stvaranja kvalitetnog potomstva. Majke su živele u tim planinskim kućama samo do porođaja, kada su im deca oduzimana i odgajana pod strogim državnim nadzorom.

Međutim, posle strahovitih gubitaka „SS vafena“ u Rusiji broj „rasplodnih oficira“ počeo je naglo da opada i usledila je nova faza razvoja „Lebensborna“. Himlerov plan je bio da gubitke u proizvodnji malih Nemaca nadoknadi otimanjem plavokose slovenske dece s okupiranih slovenskih područja. Stotine hiljada malih Rusa, Poljaka, Čeha i Srba upućivane su u specijalne „dečije koncentracione centre“ kakav je bio onaj u Lođu, u Poljskoj, s kapacitetom od 20.000 mališana.

Tamo je tim SS lekara i rasnih eksperata određivao „rasnu vrednost“ svakog deteta po boji očiju i kose, obliku lobanje, telesnoj građi i dobrom zdravlju. Mališani koji ne bi prošli trijažu ubijani su u gasnim komorama. Takve dece bilo je oko 80 odsto.

Jedna od retkih koja je saznala svoj pravi identitet je Marija Doležalova Šupikova iz češkog sela Lidice, koja je imala deset godina kada su nacisti 1942. zbrisali njeno rodno mesto. Sve muškarce su streljali, žene uputili u konc-logor, a nad 105 mališana SS oficiri su na licu mesta obavili „test arijevstva“. Odabrali su 23 mališana, a 40 dečaka i 42 devojčice su streljali.

Marija Doležalova Šupikova je s odabranima upućena u dečiji konc-logor u Lođu gde je prošla i drugu trijažu, a zatim joj je dat novi identitet – Ingeborg Šiler. Posle toga je godinu dana „prevaspitavana“ ispiranjem mozga i teškim batinama, ukoliko bi upotrebila maternji jezik. Na kraju je upućena u nemačku porodicu.

– Mi koji smo dospeli u hraniteljske porodice bili smo zahvalni za nove roditelje. Bili smo srećni što nas nisu pobili, što smo živi – kaže Marija Doležalova Šupikova, čiji su dosije po oslobođenju otkrili američki istražitelji i spojili s majkom koja je od napornog rada u logoru ostala paralizovana. Nesrećna devojčica je 1947. svedočila na suđenju nacistima u Nirnbergu. Rukovodilac „Lebensborna“ Maks Zolman kažnjen je s manje od tri godine zatvora „za članstvo u SS“, jer je „Lebensborn“ predstavio kao dobrotvornu organizaciju koja je decu „spasavala od užasa rata“.

Mnogo „lebensborn“ dece i danas, iako već u poznim godinama, traga za svojim korenima.

– Jedino što sam saznao jeste da sam sa Krima. Postao sam Nemac kao jedno od dece „Lebensborna“ – kaže Aleksander Litau, penzioner iz Hamburga, koji u požutelim arhivskim dokumentima pokušava da razmrsi klupko laži koje obavija čitav njegov život.

IZBRISAN IDENTITET

Posle pobede 1945. američki vojnici su pronašli stotine hiljada dosijea slovenskih mališana koje su oteli nacisti. Ispostavilo se da je to samo manji deo dosijea „Lebensborna“. Amerikanci su saslušavali u nameri da ih vrate kućama, ali mnogi mališani se nisu sećali svoje prošlosti, zaboravili su maternji jezik, osećali su se kao Nemci i bojali se da ih ne odvoje od usvojitelja. Starijoj deci u procesu „germanizacije“ mozgovi su bukvalno isprani i samo su tupo ponavljala da je „sreća biti arijevac“. Saveznici su ubrzo prekinuli istragu, a svega dva-tri odsto „lebensborn“ dece vraćeno je u otadžbinu.

(Novosti)