TAJANSTVENI PROROK: JEDINI ČOVEK KOGA JE STALJIN SLUŠAO I KOGA SE PLAŠIO
To se dogodilo 1940. godine u vreme kada su ljudi masovno nestajali u državi u kojoj je policijski režim bio atraktivniji nego onaj u doba rimskog cara Nerona.
Jedna od čuvenih otmica desila se u beloruskom gradu Gomelu, gde je za vreme parapsihološke seanse otet Volf Mesing, poznati poljski telepata. Policajci obučeni u zelene uniforme su upali u salu punu ljudi, ugurali ga u automobil i odvezli. Oči su mu zavezali da ne bi znao kuda ga voze. Otkrio je gde je tek kada su mu skinuli povez, u jednoj sobi, i kada je ispred sebe ugledao velikog komunističkog vođu – Staljina. Bio je to njihov prvi susret.
Mesing je pomislio da Staljin želi da iskoristi njegove telepatske moći, ali Staljina je interesovalo nešto drugo – Mesingovi uticajni prijatelji u Poljskoj. Staljin je znao kakvi su ljudi u poljskoj vladi, ali je ipak hteo da čuje to i od Mesinga jer je on, kao najslavniji poljski telepata, često bio u društvu poznatih ličnosti iz oblasti politike, nauke i umetnosti. Jedan od njegovih brojnih prijatelja bio je maršal Pilsudski kao i nekoliko članova poljske vlade.
Mesingove psihičke moći su vremenom postale legenda. Za njega se tvrdilo da može da čita tuđe misli, ometa ili navede ljude da rade ono što on hoće. Zato je Staljin odlučio da te njegove sposobnosti i sam proveri.
Prvi zadatak koji je zadao Mesingu bio je da opljačka Gosbanku samo pomoću psihičke moći. Mesing je to izveo lako. Otišao je do šalterskog službenika i dao mu prazan list papira iz školske sveske, a na pult je stavio otvorenu praznu tašnu. Mislima je naredio blagajniku da u nju stavi 100.000 rubalja što je ovaj i učinio. Posle toga je vratio pare službeniku koji je, kada je shvatio šta je uradio, dobio blaži infarkt. Dva Staljinova službenika su posmatrala sve ovo kako bi potvrdili da je zadatak obavljen.
Drugi zadatak koji mu je Staljin zadao i malo složeniji, bio je da pobegne iz Kremlja gde je bio zatvoren i čuvan od tri smene stražara. Kako ih je prevario, ostalo je tajna, ali on se posle pet minuta našao na ulici i mahnuo jednom od službenika koji ga je posmatrao.
Staljin je Mesingove moći shvatio ozbiljno, rešen da ih koristi u vladavini i prilikom susreta sa vladarima drugih zemalja, a gde ih je sve koristio može samo da se zaključuje.
Godinama kasnije, prijatelji Staljinovih unuka su pričali kako se Mesing pojavio u Staljinovoj letnjoj kući u Kuncevu u koju je teško ući jer je čuva straža. Staljin ga je samo pozvao, ali mu nije dao nikakvu propusnicu. Mesing je uverio stražu da je Lavrentij Berija, šef tadašnje sovjetske tajne policije, sa kojim inače, nije imao nikakvu sličnost, i ušao.
Posle ovoga, svi su znali za Mesingovu sposobnost i to da je Staljin koristi. Uvodio ga je na tajne sastanke i tako sprovodio moćnu političku diktaturu, otkrivao šta protivnici misle i nametao im svoje misli. Postoji verovanje da je Staljin imao veći broj nadprirodno nadarenih ljudi koji su mu pomagali, ali tu su i Staljinove greške i propusti, koji govore suprotno.
Mesing je retko koristio svoju sposobnost proricanja budućnosti jer je zbog nje napustio Poljsku. 1937. godine, pred masom ljudi, on je rekao da će Hitler umreti ako krene na istok. Hitler je inače bio poznat po tome da ne voli proročanstva tako da su za Mesinga, posle 1939. godine i ulaska fašista u Poljsku, počele teške godine. Morao je da pobegne iz Poljske jer je Hitler raspisao nagradu od 200.000 nemačkih maraka za njegovu glavu.
Mesing je bio jevrejskog porekla i njegova rodbina i prijatelji su zaklani, dok se on krio u skladištu mesa. Međutim, jednog dana ga je prepozao nacistički oficir na ulici, prebio ga i zatvorio u nacistički zatvor. Mesing je uz pomoć svoje psihičke moći, naterao sve stražare da uđu u jednu prostoriju i pobegao.
Zatražio je posao u ministarstvu kulture koji su ga prvobitno odbili, ali nakon nekoliko predstava, uverio ih je da im je itekako potreban te su mu dozvolili da organizuje predstave u Belorusiji.
Mesing misli ljudi prima u vidu slike i insistira, da se prilikom telepatije, ne koristi ništa nadprirodno. Telepatija zahteva puno energije, tako da on prvo sebe dovede u stanje opuštenosti kako bi prikupio energiju. Nekad čak može i u masi ljudi da pročita nečije misli samo je potrebno da tog nekog dodirne.
Odsek za filozofiju akademije nauka je pokušao da nađe racionalno objašnjenje za njegove moći u skladu sa principima tadašnje komunističke filozofije. Ruski naučnici su smatrali da on dobija poruke na osnovu nesvesnih mišićnih pokreta.
Mesing je na ovu tvrdnju burno reagovao i izjavio da mu je još lakše da radi zavezanih očiju jer tada ne troši energiju na vizuelne stvari. Ali na kraju je ipak, na poleđini svakog programa njegovih predstava stajalo ideomotoričko objašnjenje njegovih psihičkih moći. Međutim, posle Staljinove smrti nastupilo je slobodnije vreme i to se promenilo.
U časopisu “Nauka i religija” objavljeno je priznanje da se sve ono što je radio po Staljinovim naredbama ne može objasniti ideomotoričkom teorijom, naročito telepatija jer su ljudi razdvojeni prostorom.
Mesing je bio ateista i to je ono što ga je sprečilo da postane, kako su mu rabini još u Poljskoj proricali, slavan zbog svojih moći. U Mesingovo vreme bio je popularan spiritizam (dozivanje duha preminulog) , čak i u najvišim krugovima u vladi.
Primer za to je Dvadeseti kongres komunističke partije u Moskvi 1961.godine na kom je Nikita Hruščov stavio tačku na Staljinove greške i način vladanja. Tada se javila Darja Lazarkina koja je bila žrtva velike čistke iz 1937. godine i bila u logoru 19 godina.
Ona je rekla da je za to vreme Lenjin bio njena moralna podrška i da je često komunicirala sa njegovim duhom. U jednoj od tih seansi, on joj je rekao da ne voli što je u istom mauzoleju sa Staljinom tako da je Darja na ovom skupu zamolila da se on premesti što je i urađeno.
Mesing je smatrao da su upravo spiritisti krivi zašto telepatija nije naučno ispitana jer društvo nije pravilo razliku između onih koji su stvarno imali moći i onih koji su zarađivali pare na lakovernosti ljudi.
Za vreme Staljina bilo je strogo zabranjeno da se javno priča o proročanstvu. 1940. godine Rusi i Nemci su bili u prijateljskim odnosima, ali je Mesing prorekao da će Rusi ući u Berlin. Nemce je ovo uzbudilo, ali Staljin nije obraćao pažnju, samo je izjavio da Rusi nisu odgovorni za Mesingova proricanja.
Mesing je takođe prorekao i napad Nemaca na Rusiju, ali je Staljin, verujući u njihovo prijateljstvo, i to negirao sve dok nemački tenkovi nisu ušli uveliko u zemlju. 1943. godine dok je rat bio u punom jeku, a nacisti zauzeli Baltik, Krim, Belorusiju i Ukrajinu, Mesing koji se evakuisao u Sibir, je prorekao da će se rat završiti tek u prvoj nedelji oktobra 1945. godine.
Prema Mesingu, znanje se može steći putem nauke i direktne spoznaje. Naučnici ovo nisu shvatali jer su se plašili da ruski seljaci ponovo ne zapadnu u mrak praznoverja. Takođe ih je plašila i činjenica da se budućnost može predvideti, ali ne i izmeniti.
1967. godine izdavačka kuća „Sovjetska Rusija“ je trebala da odštampa Mesingovu autobiografiju, ali je dozvola povučena, verovatno iz razloga da se ne bi Mesingova čuda iznela u javnost što bi uznemirilo one koji su na položaju i sa kojima je možda Mesing manipulisao za vreme Staljina.
Zato su rukopisi o Mesingovim čudima nastavili da kruže od ruke do ruke, a Mesing je sve ljude redom zabavljao temom o telepatiji o kojoj nisu smeli da pričaju ni najveći ruski naučnici.
(Web-tribune.com)