TAJNA ISTORIJA: ZBOG ČEGA JE PUTIN DOŠAO NA ČELO RUSIJE

Nekadašnji potpukovnik KGB-a konačno ostvaruje želju svog prethodnika. Međutim, upravo zbog toga, on se našao na meti vojne i ekonomske mašine. Ipak, u odnosu na Džona Kenedija, koji je kratko bio na vlasti, Putin oko sebe poseduje jak zaštitni zid.

On je znao da, ako će težiti ka ostvarenju Jeljcinove poslednje želje, mora da se obezbedi. Na kraju krajeva, Angloamerička Alijansa nikada ne igra pošteno i uvek krši pravila.

Nijedan svetski lider nije toliko demonizovan od strane Zapada u poslednjoj deceniji kao ruski predsednik Vladimir Putin.

Nijedan drugi predsednik niti premijer nije bio podvrgnut tolikim nečuvenim, ličnim napadima i nepodržanim, lažnim optužbama.

Očito Vladimir Putin predstavlja stvarnu pretnju po Svetsku vladu iz senke (WSG) na način koji prilično nervira one koji se nalaze na vrhu svetske piramide moći.

Pre nego što se odgovori na to pitanje, mora se prvo uzeti u obzir unapred isplanirani raspad SSSR. Samo razumevanjem pravog istorijskog konteksta stvari kojima je Putin tada upravljao, današnje akcije i izjave postaju značajne. Ova nepoznata istorija je takođe veoma važna za razumevanje reakcija njegovih brojnih kritičara u vođstvu Angloameričke Alijanse (AAA).

Tajni dogovor napravljen pre isceniranog raspada SSSR

Jedna od najbolje čuvanih tajni koja je predvidela neizbežni raspad sovjetskog komunizma i posledični raspad SSSR jeste da se to zapravo dogodilo slično kontrolisanoj detonaciji, pri čemu su u ovom slučaju dugme pritisnuli bankari, političari i brokeri. Ovaj plan su napravili svi oni koji su imali ogroman interes da pokradu pozamašno bogatstvo ruske domovine.

Pad Berlinskog zida i raspad SSSR ne predstavljaju spontani niz događaja kao što mejnstrim mediji žele da poverujemo. Nisu čak bili ni rezultat zahteva Ronalda Regana. „Perestroika“ i „glasnost“ bile su samo reči koje su se ponavljale kako bi naizgled prikazale u osnovi promenjen SSSR. Tačno, Rusija je postala liberalizovana u odnosu na sovjetski komunizam, ali samo da bi postala neoliberalizovana od strane bankstera.

Zapravo, čitav raspad SSSR bio je proizvod brojnih tajnih sastanaka koji su se odvijali između predstavnika SSSR, SAD, Velike Britanije i drugih AAA zemalja na najvišem nivou. Jedan od najvažnijih sastanaka ticao se petljanja oko biznisa i trgovine, bankarstva i ulaganja, potrebnih za izdvajanje SSSR republika i istočnoevropskih satelita.

Do 1989. godine, klatno moći se prebacilo sa onih koji su želeli da SSSR i njene satelite kontroliše komunizam na one koji su hteli direktno da kontrolišu prirodna bogatstva, industrijske baze i drugu nacionalnu imovinu u vidu predatorskog kapitalizma.

Tako su mnogi ruski oligarsi odabrani od strane zapadne koalicije bankara kako bi nadgledali otvorenu krađu veće imovine i prirodnih resursa od ruskog naroda. Ovaj jedinstveni oblik korumpiranog predatorskog kapitalizma je prvo bio sakriven od javnosti obzirom da je primenjen kako bi ukrao sve što je vredno od države i građanstva.

Samo na ovaj način je Sovjetski savez mogao da se oslobodi od onih koji su kontrolisali njegovu sudbinu skoro 75 godina za vreme sovjetskog komunizma. Lideri poput Mihaila Gorbačova i Borisa Jeljcina samo su odabrani kako bi lupali pečate dok državom upravljaju oligarsi.

Pošto se politički lideri obično drže u neznanju, nijedan od njih nije znao detalje o ovoj šemi da se pokrade rusko bogatstvo. Oni su bili samo pioni u čitavom procesu. Međutim, imali su neki jezivi osećaj da je „sporazum sa đavolom“ načinjen iza njihovih leđa.

Boris Jeljcin je nosio najveći teret budući da je bio predsednik u vreme kada su oligarsi krali sve što su stigli. Njegov problem s pićem i srčani problemi verovatno su nastali kao rezultat čitave šarade. Ipak, on je znao da će Rusija, u budućnosti, u rukama Vladimira Putina, biti „zaštićena“. Isto tako kao što su lešinarski kapitalisti iz Rusije i sa Zapada izvršavali svoje planove za pljačkanje Rusije, tako je i ultratajna grupa ruskih patriota i nacionalista, odanih političara i vladinih zvaničnika kovala još jači pakt da to sve povrati… kada dođe vreme za to.

CIA, poznata i kao Kompanija, direktno je bila umešana u ovu prevaru veka

Da li iko može da poveruje da je CIA pokušala da se predstavi kao da nije predvidela ovaj monumentalni i neparalelni kolaps, naročito pošto je Kompanija vukla sve konce i pritiskala dugmiće nakon kojih je usledila detonacija?

CIA je čak otišla toliko daleko da je pokušala medijima da ubedi američku javnost (ali i svetsku) da su „istinski“ podbacili po ovom pitanju. Toliko je jaka bila njihova namera da sakriju pravu šemu počinjenu protiv ruskog naroda i bivših republika koje su sačinjavale sovjetski blok, da je CIA radila sve što je bilo u njenoj moći da zataška umešanost SAD.

Kompanija, na kraju krajeva, nosi direktnu odgovornost za poštovanje svih međunarodnih sporazuma AAA. Međutim, u slučaju Rusije, njihove procene i strateške analize nisu ispunile ciljeve. Oni su toliko pogrešili da se sada sa sigurnošću može reći da je CIA ta koja je na kraju prevarena. Možda je bilo i nekih ljudi na pozicijama CIA-e koji su obavestili ruske kolege o raznim šemama koje zapadni banksteri vode od Sankt Peterburga do Vladivostoka.

Sada je jasno zašto su ruski oligarsi pobegli u London, Tel Aviv i Njujork Siti

Ima li boljeg načina da se oligarh zaštiti od ruskih optužbi nego da potraži punopravnu zaštitu od CIA-e, MI6 i MOSSAD-a. Čak je i nedavno oslobođeni bivši direktor kompanije Yukos, Mihail Kodorovski proveo više vremena u SAD čekajući novu rusku revoluciju. Tu je i svetski prvak u šahu, Gari Kasparov koji neprekidno govori američkoj političkoj uspostavi koliko je „opasno“ Putinovo uzvišeno vođstvo.

Izgleda da niko od njih ne razume da nije više 1917. godina i da Vladimir Putin nije car Nikolaj Romanov. Oni takođe ne shvataju da su se mnoge njihove kolege oligarsi i politički pioni u domovini suočili sa užasnom sudbinom, za razliku od onih koji su se složili sa Putinovim planom za jaku i suverenu Rusiju. Nijedan od oligarha ne može ni da dodirne Putina sada kada je državna moć poverena volji Kremlja.

Ukrajina: Još jedan koordinirani prevrat CIA

Ono što je naročito interesantno kod dinamike poteza koji se odigravaju na trenutnoj globalnoj geopolitičkoj šahovskoj tabli jeste da Zapad uopšte ne krije svoje metode i motive za potkopavanje Rusije.

Nedavni prevrat u Kijevu i revolucija u Ukrajini pružaju savršeni primer još jednog kolapsa izvršenog u istorijskoj orbiti Rusije. Ovde su ponovo cionistički oligarsi povezani sa SAD, Velikom Britanijom i Izraelom postavljeni na ključne nacionalne položaje. Još jednom je plan igre AAA izvršen prema pravilima korišćenim za vreme raspada SSSR uz milijardere-oligarhe koji preuzimaju kontrolu nad bogatstvom Ukrajine.

Mnogi to ne znaju, ali u toku je plan Moderne države Izrael da se vrati u svoju originalnu domovinu u Ukrajini. Istočna Ukrajina je nekada bila deo carstva Kazarija za vreme kada je judeizam odabran od strane kralja kao zvanična religija države. Ti kazarski sledbenici judeizma žele da uspostave Aškenazi jevrejstvo. Tokom vekova migracije kroz Rusiju, ali i sve delove istočne, centralne i zapadne Evrope, Aškenazi su postali najbogatija i politički najmoćnija religijska grupa u Evroaziji.

Zapravo, Modernu državu Izrael (MSI) formirao je cionistički pokret koji je potekao od Aškenazija. Međutim, eksperiment MSI ne ide po planu. Većina tih Jevreja koji su emigrirali iz Rusije u Ukrajinu, ali i mnogi koji su pobegli iz Evrope tokom progona pred Drugi svetski rat i posle Drugog svetskog rata sada shvataju da su skočili sa tiganja u vatru.

Dalje, mnogi Jevreji tek sada shvataju da je kulturni stres koji su izazvali Prvi i Drugi svetski rat namerno nanesen kako bi se Jevreji lakše primorali da se nastane u stranom delu pustinje, okruženi muslimanima i arapima, koji su gledali kako se Palestina otvoreno krade od njihove braće. Nezgodan potez, pogotovo ako je komšiluk naoružan projektilima.

Ovde postaje logično otkud plan za ponovno naseljavanje Ukrajine. Mnogim Izraelcima evropskog porekla bilo bi prijatnije na kontinentu koji je podalje od mogućih projektilskih napada. Zato je Ukrajina odabrana od strane cionističkog vođstva kao pozicija za povlačenje. Trenutni režim Moderne države Izrael potpuno je neodrživ.

Posledično, Bliski istok se pretvorio u ogromno bure baruta spremno da eksplodira čim Izrael odluči da pređe liniju. Svaka normalna osoba koja živi u tako zapaljivom okruženju bi što pre htela da se premesti negde drugde, pa što ne bi u Ukrajinu, domovinu svojih predaka?

Koalicija SAD-Velika Britanija-EU-Ukrajina pokazivala je svoje prave namere od samog početka

Od samog početka isceniranog građanskog rata u Ukrajini, zapadne sile su otkrile svoje namere stvorivši novi „evropski Izrael“. Odstranjivanje ruskog jezika i uvršćavanje hebrejskog jezika kao drugog zvaničnog jezika u Ukrajini je samo jedan od očiglednih poteza ka uspostavljanju nove izraelske enklave. Svo to vreme AAA optužuje Rusiju da pokušava da stvori novi region – Novorusiju – iliti drugim rečima Novu Rusiju. Takva prevara je preokrenula sumnju sa prave zavere, a naročito je interesantno kako Izrael sve vreme ćuti tokom ovog isceniranog građanskog rata.

Ne samo da bi takav „evropski Izrael“ obezbedio visoko stratešku poziciju sa koje bi se olakšala destabilizacija Rusije, već bi AAA mogla i da koristi Ukrajinu za mešanje u Evropsku uniju. Isto kao što je Izrael iskorišćen da poremeti čitav Bliski istok decenijama, tako se nova Ukrajina sprema za sličnu funkciju Izraela u Evrozoni koja postepeno postaje neprijateljski nastrojena prema jevrejskom stanovništvu i njihovim interesima.

Kada je neofašističko vođstvo u Kijevu pustilo vojsku na urbane i ruralne oblasti istočne Ukrajine, postalo je očigledno da je u pitanju veća agenda od prostog etničkog čišćenja. Mnogi izveštaji vlasti uključivali su masakre civila i razorno uništenje infrastrukture stanovništva koje govori ruski. Neki su čak i insinuriali da je u pitanju postepeni plan sistematskog genocida.

Stara carstva moraju umreti da bi se napravilo mesta za pravu globalnu transformaciju koju Putin promoviše

Ako se AAA vodi jednim konkretnim ciljem onda je to nezadrživa žeđ za naftom i prirodnim gasom. AAA je toliko zavisna od ugljovodoničnih goriva da je petrodolar ubrzo postao svetska rezervna valuta. Jačina toliko održive potražnje za naftom kao izvorom energije sada je, međutim, dostigla kritičnu tačku. Ratna mašina AAA zahteva gomile nafte i gasa kako bi sprovodila svoju tiraniju nad planetom. Ne samo da se AAA ponaša rasipnički i neefikasno pri korišćenju ovih energetskih resursa, koje Rusija poseduje u izobilju, već troši gomilu vremena, energije, novca i kapitala kako bi došla do većih količina ugljovodoničnog goriva.

Upravo tu leži seme njenog uništenja, jer AAA ne može više da podnese troškove potrebne da bi održala svoje carstvo. Mera, do koje su dovedeni ratovi i drugi oblici konflikata zarad osiguravanja dodatnih izvora nafte i gasa, više nema smisla.

Obzirom na to, odnosi sreće/sudbine saveza BRICS i AAA uzdižu se, odnosno padaju. Dok evropsko-američko-japanski ekonomski model nastavlja da propada, savez BRICS-a se sprema za porast u budućnosti. Putanje nacija BRICS-a su očigledno usmerene ka zvezdama.

Ironično je što samo uz saradnju sa nacijama BRICS-a, a pogotovo Rusije, Evrozona i američka sfera uticaja mogu da se spasu od gotovo sigurnog ekonomskog kolapsa i finansijskog sloma.

Kada zapadna ekonomija konačno izbledi, države evrozone će duboko zažaliti što su uvele tako kontraproduktivne sankcije protiv Rusije. Upravo oni sada plaćaju strašnu ekonomsku cenu, baš u vreme oživljavajuće recesije zbog uvođenja sankcija Rusiji. Čak i hvaljeni ekonomski motor Evrope – Nemačka – nema više kapacitete da pokrene ostatak EU, samo zato što su odlučili da se udruže sa pravim počiniocima prevrata u Kijevu.

Borba za Ukrajinu zapravo ne predstavlja toliko nesupeli geopolitički gambit AAA, koliko predstavlja lakmus test za one kojima će biti dozvoljeno da se pridruže autentičnom globalnom pokretu koji definišu ekonomska pravda, društvena jednakost i politička stabilnost. Dalje, ono što Putinova Rusija, Đinpingova Kina i Modijeva Indija cene najviše od svega, jeste nacionalni suverenitet.

Vladimir Putin, savršena protivteža angloameričkoj osi

Ključno je prvo shvatiti da se oni ne boje samo Putina. Ne boje se čak ni Rusije. Oni se zapravo boje sile koja stoji iza Putina i koju nisu videli još od Džona F. Kenedija. AAA se sigurno pita kako se prevarila da je Putin jedan od njih. On je pre svega bio KGB-ovac koji se pridržavao pravila igre sve vreme.

Međutim, baš kao i Džon Kenedi šezdesetih godina, Putin se okrenuo protiv AAA kada je video kuda igra vodi. Pošto je njegov prethodnik, Boris Jeljcin, koji je pomagao ruskim oligarsima u pljačkanju ruske domovine, dao svoj blagoslov Putinu kao političkom nasledniku, niko nije ni posumnjao da će Putin napraviti zaokret od 180 stepeni. On se zakleo da će da vrati Rusiji sve ono što su od nje ukrali. Njegov preokret je bio toliko dramatičan da ga sada porede sa Petrom Velikim, koji je takođe spasio Rusiju od neprijatelja i od spolja i iznutra.

Blizak odnos predsednika Putina sa patrijarhom Ruske pravoslavne crkve – njegovom svetošću patrijarhom Kirilom – postao je razlog zašto su se duboko religiozni i tradicionalni ljudi u Rusiji priklonili Putinu. Njegova društveno-konzervativna agenda je više sinhronizovana sa ruskim osećajima, a neprijateljski nastrojena prema prerađenoj kulturi koju predstavlja zapadno društvo.

Naročito na ovaj način, Putinova Rusija poslužila je kao protivteža načinu delovanja AAA koja seje haos i politički nered gde god stane. Njihova propagacija preterano dopuštenih društvenih normi je njihova strategija protiv koje se Putin oštro bori.

Značajno je istaći da je Rusija, koju je Jeljcin nasledio, upravo ona koja je obećana korumpiranim oligarsima. Drugim rečima, emancipacija od komunizma došla je uz razumevanje da se ruskim oligarsima dozvoli da pokradu imovinu nacije – prirodne resurse, industriju i bilo šta drugo čega su se dočepali. Zbog te činjenice, koju mali broj ljudi zna, Boris Jeljcin je otvoreno priznao neke istorijske greške na kraju svoje karijere, pogotovo one koje se odnose na sistematski prenos ruskog bogatstva na sada zloglasne oligarhe.

On je znao da je to ključ eventualne slobode Rusije od zapadnih snaga koje su relativno staloženo iscenirale pad Berlinskog zida.

Istorija je sada pokazala da je Boris Jeljcin imao dobro predviđanje pri izboru Vladimira Putina kao premijera. Njegove poslednje reči upućene Putinu dok je bio predsednik, bile su: „Staraj se o Rusiji“.

Naravno, ako je nameravao to da uradi, Putin je morao ili da zatvori nepopravljive oligarhe ili da ih pošalje u izgnanstvo.

Putin se spremao da uradi upravo to, nezavisno od reakcije Zapada i/ili pretnji osumnjičenih. Putin nije mogao da dozvoli da predatorski kapitalisti unište Rusiju. On je namerno pokrenuo sve potrebne legalne procese i procedure kako bi povratio ono što je ukradeno od ruskog naroda. Ovaj čin je bio posebno efektivan i siguran, pošto je AAA vekovima koristila iste izgovore da preuzme male i velike nacije.

Zapad je mogao samo u čudu da posmatra kako predsednik štiti svoju državu na ovaj način, kako Putin stavlja interese Rusije i građanstva ispred bankara, industrijalista i moćnih oligarha.

Malo ko je u stvari znao da ih je Boris Jeljcin, a naročito Vladimir Putin, sve prevario. Boris Jeljcin je znao da mora lepo da se igra sa zapadnim liderima (i njihovim oligarsima), ako misli da oslobodi naciju od predatora. On je na kraju uradio savršen posao, pogotovo omogućavajući gladak prelaz na Putina koji je nastavio njegov cilj.

Glavni razlog zašto Zapad toliko mrzi Putina jeste zato što ga je Putin prevario zarad ruskog naroda.

Niko ne razume rusku istoriju 20. veka bolje nego opravdano ozlojeđeni građani SSSR. Ovi ljudi su preživeli razne sudove u rukama komunističkih siledžija koje su na vlast postavili zapadni bankari i angloamerička politička klasa. Oni znaju tačno šta se desilo njihovoj domovini uoči prevarantske boljševičke revolucije. Oni takođe znaju ko je bio odgovoran za katastrofalnu društvenu, ekonomsku i političku kataklizmu.

Samo razumevajući temperament ruskog naroda koji je preživeo katastrofu komunizma, može se razumeti sila koja stoji iza Putina. Zapadne sile se ne bore sa Putinom, sa predsednikom, već sa ponosnim i patriotskim ruskim pokretom koji je nastao shvativši da je AAA odgovorna za gubitak njihovog veka. Ova istina se ne može izbrisati iz istorije internet sajtovima koje kontroliše CIA. Takođe se ne mogu silne odvratne i nelagodne istorijske činjenice izbrisati iz ruske psihe pored toliko bola i stradanja.

Zaista, sile koje podržavaju Putina u njegovoj misiji za stvarni nacionalni suverenitet, mnogo su veće nego sile bilo kojeg predsednika SAD ili premijera Velike Britanije, vrhovnog komandanta NATO-a ili lidera Evropske unije. Moć iza Vladimira Putina je sama Rusija, koja nikada više neće dozvoliti da bude zatvorenik AAA.

Nuklearna oružja koriste se za izjednačavanje

Rusija je, za razliku od svih ostalih država koje su podlegle angloameričkoj agresiji, uspela da razvije znatnu nuklearnu tehnologiju za vreme Hladnog rata. Zapad nije mogao da očekuje da  će jednog dana Rusija iskoristiti nuklearnu tehnologiju u slučaju mogućeg rata.

Zapadni predatorski kapitalisti takođe nisu mislili da će najbogatiji čovek u Rusiji – Mihail Kodorovski – ležati u zatvoru 10 godina. Obzirom da je on bio njihov glavni čovek za potkradanje ruske nafte i rezervi gasa, čitava šema je propala. Kada su oligarski izgubili svoju moć, novac i uticaj, Zapadu je preostalo samo da se osloni na sirovu snagu, koja je evidentna u Ukrajini. Angloamerička osa zna samo da preti, ucenjuje i ubeđuje i na taj način potčinjava nemoćne nacije širom sveta već decenijama.

Međutim, sad kada je Ruska federacija preispitala svoje nuklearne kapacitete i postavila ključna sredstva na svojoj zapadnoj granici, njen taktički odgovor i strateška spremnost nikad nisu bili bolji. Ovakvo stanje predstavlja veliku prepreku za planove za Novi svetski poredak AAA, a da ne pominjemo još veći izazov koji predstavlja rastući savez BRICS-a.

Zahtev Rusije za poštovanje nacionalnog suvereniteta predstavlja veći svetski pokret

Rusiju u njenim naporima ne podržava samo savez BRICS-a, već i druge nacije, npr. Mađarska, koja se svađa sa Evropskom unijom. Kada države poput Kine, Rusije, Indije, Brazila, Južne Afrike, Venecuele, Bolivije i Ekvadora javno izraze svoje mišljenje o američkoj hegemoniji, čitav svet će obratiti pažnju. Tu se javlja prava moć iza Vladimira Putina.

Knjige o istoriji će jednog dana pokazati da se svetska zajednica skupila oko moralnog stava koji je predvodio Vladimir Putin u drugoj deceniji novog milenijuma. Ruski narod nije jedini koji u potpunosti podržava svog predsednika. Isto čini i stanovništvo Kine, Indije i mnogih drugih nacija. Prodornost interneta je olakšala dolaženje do saznanja šta se zapravo dešava u svetu.

Bez obzira šta se priča o Vladimiru Putinu, njegov narod ga u potpunosti podržava. Oni znaju da on čini sve da  zaštiti Rusiju. Pored toga što brine za ruski narod, on brine i za sve ostale narode, pa čak i one koji neumorno antagonizuju Rusiju. Ovakav neobičan stav je veoma redak i zbog toga Putinu zavide svi lideri sveta.

Reči „Staraj se o Rusiji“ bukvalno su postale moralni i politički oslonac Rusije

Nekadašnji potpukovnik KGB-a konačno ostvaruje želju svog prethodnika. Međutim, upravo zbog toga, on se našao na meti vojne i ekonomske mašine. Ipak, u odnosu na Džona Kenedija, koji je kratko bio na vlasti, Putin oko sebe poseduje jak zaštitni zid. On je znao da, ako će težiti ka ostvarenju Jeljcinove poslednje želje, mora da se obezbedi. Na kraju krajeva, AAA tim nikada ne igra pošteno i uvek krši pravila.

Putin je znao da bi se samo izdajica pokorio zahtevima AAA i da će zakon i narod stati na njegovu stranu kada se reši oligarha i njihovih zapadnih sponzora. Naravno, to je izazvalo bes Rotšildovih i Rokfelerovih, Saveta inostranih odnosa, Kraljevskog instituta za međunarodne afere, Trilateralne komisije i Bilderberg grupe.

Mudri Putin je znao da će njegova mandat biti sa najviše posledica u modernoj eri, kako za Rusiju, tako i za ostatak sveta. Njega to nije obeshrabrilo, već ga je ojačalo, pogotovo zato što zna da su narod Rusije, ali i drugi narodi širom sveta na njegovoj strani. Kada moć naroda širom sveta počne da se okuplja oko ciljeva koje Putin predstavlja, promena koja se već dugo očekuje doći će brzo i besno. Zaista, globalna transformacija leži iza ugla – sasvim novi svetski poredak označen poštovanjem nacionalnog i ličnog suvereniteta.

Budućnost sveta je u rukama Rusije

„Kroz Rusiju dolazi nada za svet. Ne u istom smislu kao u komunizmu ili boljševizmu, već sloboda kao sloboda! Da svaki čovek živi za bližnjeg svog. Ovde se rađa jedan princip. Biće potrebne godine da se iskristališe, ali iz Rusije će poteći nada za ceo svet“ – Edgar Kejs

Rusija je uvek bila nacija filozofa poput Tolstoja i Dostojevskog koji su kovali nacionalnu svest još od 19. veka. Uzimajući u obzir tek nedavno oslobađanje od bezbožničkog Marksizma, Rusi su ponovo prigrlili mističnu tradiciju ruske pravoslavne crkve.

S obzirom na ovu duboku kulturnu trasformaciju, stvara se potpuno novi set uma. To je očigledno set koji neumoljivo teži konzervativnijem i tradicionalnijem društvu, koje se kreće u suprotnom smeru od zapadnih društava. Putin je toga svestan. On gleda da nikoga ne uvredi, ali istovremeno neće pustiti ludake da trče po ludnici kao u angloameričkoj osi, niti će dopustiti da vrednosti, principi, običaji i tradicije manjina dominiraju ruskom kulturom.

Sada je očigledno da se zagreva opasan rat između Putinove Rusije i Obamine Amerike, a bitka u Ukrajini je samo jedan od najskorijih dokaza za to. I Rusija i Kina sada smatraju da su njihove geopolitičke pozicije ugrožene. Gde god da se nalaze energetski resursi, ratovi postaju apokaliptični toliko da se svi pitaju da li je Treći svetski rat odmah iza ugla.

Srećom, Putinova Rusija neće dozvoliti da bude uvučena u scenario Trećeg svetskog rata, kao ni Đinpingova Kina i Modijeva Indija. Svet treba da zahvali Vladimiru Putinu zbog njegovog trezvenog odgovora na konflikte, okršaje, zastupničke invazije itd., koje redovno namešta AAA.

Ruski narod poštuje Putina kao vođu koji se veoma zaštitnički odnosi prema domovini. Razumljivo je što ga porede sa Petrom Velikim.

Velike količine lažnih informacija se danas šire internetom o Vladimiru Putinu. Prva laž ga povezuje sa oligarsima koji su još uvek na svojim položajima u Rusiji. Putin je nasledio ekonomski nered bez presedana i finansijsku katastrofu. Takođe je primoran da se bavi sveprisutnim političkim problemima i endemskom korupcijom na vlasti. Sve vreme je morao da manevriše kroz društvene, filozofske i religijske transformacije. Obzirom na to, nije li logično da je morao da stekne što više prijatelja pre samog raščišćavanja?

Putin je učinio ono što bi bilo koji pragmatični lider uradio – izveo je proces što lakše i što bezbolnije je mogao. Velika većina Rusa pati već decenijama. Zato je on uvek gledao da radi sa onima spremnima na saradnju. Kada su morali da biraju da li će biti izgnani ili će se pridružiti pokretu, oligarsi koji cene svoje ruske korene lako su se odlučili.

Zatim je tu pitanje koje muči one koji tvrde da je Putin u istom košu sa Rotšildima, zapadnom elitom, NWO (Novim svetskim poretkom), Iluminatima, Svetskom vladom iz senke, federalcima, AAA itd. Kao predsednik i premijer nekada veoma moćne nacije, kako je on mogao da obustavi sve normalne međunaordne odnose usred restrukturiranja nacije? Samo kroz vitalnu trgovinu sa Evropom je Rusija mogla da skupi dovoljno novca da preživi poteškoće. Zbog preživljavanja, sporazumi su kreirani bilo kada, bilo gde i sa bilo kim.

Na kraju su tu oni koji kažu da se Putin nesvesno koristi kao kontrolna opozicija. Da li stvarno misle da Putin nije svestan mnogih igara koje igraju obaveštajne službe AAA? On je bio u KGB-u gde je dobio znanje kakvo samo Komitet za državnu bezbednost može da osigura. Samo to znanje moglo je da mu omogući da izvede uspešnu rehabilitaciju nacije od 1999. godine, bez da ga neko ubije.

Samo dobro povezani bivši KGB operativac i dobro informisani bivši direktor FSB (Federalne službe za bezbednost) mogao je da ostvari potrebnu podršku koja će ga održavati nepovređenog u proteklih 15 godina.

Webtribune.rs

Izvori: Anna Smolchenko, Paul Craig Roberts, William Engdahl, themillenniumreport, stateofthenation