VIDOJEVIĆ OTKRIĆEM ZAPREPASTIO JAVNOST: SVI TERORISTIČKI NAPADI SU PROGRAMIRANI, SVE OSTALO JE LAŽ- EVO ŠTA SE KRIJE.. (VIDEO)
Publicista Milan Vidojević progovorio je u jednom od intervjua o nečemu o čemu se malo govori i još manje zna – kontroli uma.
“Oduvek se radilo na stvaranju idealnog ubice, tzv Mandzurijskog kandidata. Evo npr Sirhan Sirhan, atentator na Roberta Kenedija ne seća se atentata. On kaže da je zapravo hteo da se samo rukuje sa Kenedijem i da se ne seća odakle mu pištolj. Takvi primeri su pokazali da je manipulacija ljudskim umom već šezdesetih godina dostigla takve razmere da je moguće stvoriti tempiranu bombu, ubicu koji radi po programu koji je usadjen u njemu.”, počinje priču Vidojević.
On je naveo i slučaj kojim se detaljno bavi a koji je 2016. uzbunio Ameriku.
“Pojavio se nekadašnji vojnik iz tzv programa Supermen. On je pokušao da tuži SAD za nanetu štetu koja mu je pričinjena mentalnom i fizičkom zdravlju. Na pola suđenja je misteriozno nestao. A izneo je neverovatne podatke. On tvrdi da je programiranje počelo zapravo još u detinjstvu i da on toga nije bio svestan. Otac mu je bio mornarički oficir na službi u nemačkoj, i obično se i biraju deca iz takvih porodiuca kako bi sve ostalo vojna tajna. U nekim tinejdzerskim godinama je programiranjem stekao neverovatne psihofizičke sposobnosti da bi mogao u hipnotičkom stanju da u trci od 100 metara pobedi i Bolta. Tvrdio je da je mogao da trči sa vojnom opremom teškom 25 kilograma 50 kilometara bez pauze. Programiranjem tog reptilskog dela mozga u kome su svi centri koje čovek ne kontroliše, disanje, rad srca, bio programiran da na akcije u kojima je bio po 72 ili 96 sati nije nosio hranu ni vodu jer nije osećao ni glad ni žeđ. Neka je samo deo tih priča tačna i čovečanstvo je u problemu”, kaže Vidojević.
Prema njegovim rečima jasno je da ne postoji nikakav spoljni terorizam po principu da neko dođe u Francusku ili Belgiju i sad postavi bombu na aerodromu.
“To su operacije “Gladio”. One se izvode uz saglasnost, znanje i saučesništvo obaveštajnih službi tih zemalja u kojima se to dešava. Nema tako nesposobne obaveštajne službe koja nije u stanju da pokriva veći deo subverzivnih aktivnosti koje bi neko ubacio spolja u tu zemlju. Potrebna je njihova prećutna ili svena saglasnost ili čak saučesništvo da bi se to izvelo, što je još monstruoznije. Onda se postavlja pitanje kome to treba, ko u tome učestvuje, i zašto se to radi”, rekao je Vidojević.
Na pitanje zašto u većini slučajeva policija kasno reaguje, naš publicista kaže:
“Policija ako zna nešto onda mora da reaguje preventivno. Ona reaguje kad se to desi. Ali reaguje onaj deo policije koji nije deo tog plana. Eksplodira bomba, policija izađe i radi svboj posao – blokira reon, počinje pretres… ali to je sve posle učinjenog dela. Poenta je da se reaguje preventivno. Vi morate to preseći pre nego što se ti pojedinci aktiviraju u programu da se opašu bombama i naprave kriminalno delo”.
On se dotakao napada u Parizu 2015. ghodine kada je saopšteno da je terorista nožem napao poolicijsku stanicu.
“Ko je lud da nožem napadne policijsku stanicu?! To je bilo zvanično saopštenje. Ubijen je taj terorista. Moguća su dva objašnjenja. Ili on nije ni bio svestan svog dela ili je priča kompletno izmišljena kako bi pokazala kako francuska policija sprečava teroriste. Npr. ubijen je zbog nečeg drugog a onda je izmišljena priča da je on terorista”, kaže on i nastavlja sa analizom terorističkog napada u Nici kada se napadač zaleteo kamionom na pešake.
“Kako je kamion došao u pešačku zonu. To je pešačka zona. Jel ima neki policajac na početku te ulice, avenije, jel ima neka prepreka na trotoaru. Takvog objašnjenja nema. Sad ispada da je on kao prvo pucao pa se posle setio da juri kamionom. Objašnjenja su dosta nesuvisla i to me čudi. Da sam ja scenarista tih doghađaja ja bih razmišljao kakva objašnjenja treba da dobije javno mnenje, ako to treba da se prikaže kao terorizam nekih arapskih trerorista”
On ističe da je bio na službi u arapskim zemljama i da su, kako kaže, arapi očajni borci.
“Oni su očajno obučeni, dobro da polovina sebe ne upuca u nogu tokom strojeve obuke. Vojnici nose rašnirane čizme u vojnoj bazi zato što treba brzo da ih skinu kad dođe vreme molitve. Lakše im je da idu razvezane obuće umesto da ih šnira 5 puta dnevno. Stvara se lažni utisak kako je terorizam arapski”, kaže on.
Tvrdi da je ista priča bila sa napadom na Nujork 11. septembra 2001.
“Neko ko se obučavao na simulatoru cesne da leti, treba da upravlja boingom 747… Pa to ne može ni u snu. Oni misle da će javno mnenje da proguta svaku laž. To je bila veoma kompleksna akcija. Raspitao sam se da li amater može da vozi boing 747. To je luđe nego da pomisliš da neko ko je vozio fiću sad sedne u formulu i pobedi na trkama. Sve je to kontrola uma. Avion koji je udario u Pentagon – gde su mu krila? Imam sve te snimke originalne. Sve snimke još pre nego što su došli vatrogasci. Avion ne može da probije zgradu. Avion koji je udario u Kule bliznakinje koje su čelična konstrukcija… Pa on bi se odbio o zgradu kao kad biste pljeskavicom gađali zid od cigle i mislili da će da probije cigle. A na snimku se vidi kako avion ulazi u zgradu i nestaje u zgradi. Svi inžinjeri i arhitekte koji su analizirali događaj kažu da je to fizički nemoguće. To je bila jedna simulirana raketa koja liči na avion”, priča Vidojević.
On naglašava da su istraživanja pokazala da bez fara za navođenje avion koji leti brzinom od 700 km na sat i pravi manevar i zaokreće, ne može da pogodi zgradu širine 70 metara.
“To bez navodjenja ne bi uspeo ni profesionalni pilot. Unutra je bio far koji je navodio taj avion. To jest projektil, jer to i nije bio avion. Šta se desilo posle toga? Zgrada se nije preturila već se urušila po vertikali. Tipičan primer miniranja zgrade. A odakle je pala lična karta teroriste? Našli je dole u ruševinama. Kako to oni svi nose lične kate. U Njujorku je pala čak i zgrada koju ništa nije pogodilo. Pala sama od sebe. Naplaćeno osiguranje od 20 milijardi dolara. O čemu mi pričamo”, pita se Vidojević.
Na kraju kratko analizira i slučaj Brejvika u Norveškoj.
“Brejvik je prvo pucao u gradu, a policije nigde nema., Onda se odveze na obalu jezera i pređe na ostrvo. Policija juri Brejvika tako što ulazi u drugi čamac koji pušta vodui i tone na polovini jezera. O čemu mi to pričamo? On je pucao 45 minuta. Dok god je imao municiju, policija nije stigla. Pre policijskog helkoptera je doleteo helikopter CNN. Tek kada je sve ispucao onda je seo i čekao da policija dođe”, zaključio je Vidojević.
(Balkan Info)