Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Svrgavanjem sada već bivšeg predsednika Ukrajine Viktora Janukovića na vlast je došla nelegitimna vlast, prozapadno orijentisana , uz pomoć radikalnih fašističkih grupa.
Tačnije bi bilo reći da su došli na vlast uz pomoć Amerike i njihovih vazalnih država Evropske Unije, a radikalne grupe su bile samo sredstvo s kojim se plan sproveo.
Da plan nije sproveden kako se planiralo, svedoče brojni protesti na istoku zemlje, koji su od strane vlasti u Kijevu okarakterisani kao teroristički.
Pri tome zaboravljaju kako su oni upravo sada na vlasti zbog terorističkog dolaska na vlast. Samo korišćenje termina „terorizam“ je vrlo kontroverzno zbog toga što su proruski demonstranti građani Ukrajine, koji traže red i bolje sutra za sebe i svoju decu.
Jasno se vidi i da vlasti u Kijevu nemaju nikakvu strategiju za rešavanje krize u svojoj zemlji, što potvrđuju neprestanim menjanjem političkih odluka, jakoj anti-ruskoj politici i plasiranjem krajnje „smešnih“ informacija o ruskom uplitanju u unutrašnja pitanja Ukrajine.
Politika koja se trenutno pokušava sprovesti mogla bi se nazvati „srljanje pošto-poto prema Zapadu“, bez obzira na dugoročno štetne političke, ekonomske i socijalne posledice.
To možemo potvrditi potpisivanjem ishitrenog sporazuma o pridruživanju sa EU na samitu u Briselu prošlog meseca. Cela politička elita EU, na čelu s predsednikom Evropskog Saveta Hermanom Van Rompejem i predsednikom Evropske Komisije Žoze Manuel Barozom, skupila se kako bi dali podršku ukrajinskom narodu koji želi „zapadnu demokratiju“.
Pritom moramo imati na umu da je ta zapadna demokratija u dubokoj vlastitoj krizi identiteta.
Taj isti sporazum koji je potpisan, je bio „okidač“ za početak krvavih protesta u Kijevu. Ne treba ni govoriti da je taj isti sporazum sasvim štetan za Ukrajinu. Ukrajinska industrija, koja je ionako slaba, skoro u potpunosti zavisi od naruđžbi iz Moskve.
Ako ukrajinski narod stvarno misli da će Zapadni svet srediti stvari u Ukrajini, grdno se vara.Krajnji cilj ionako nije pomoć ukrajinskoj ekonomiji, već priprema zemlje na ulazak u NATO.
U članku 7.2. sporazuma o pridruživanju jasno stoji da se zemlja potpisnica obavezuje da će se pridržavati zajedničke spoljne i bezbednosne politike (CFSP), i isto tako da će se pridržavati Evropske bezbednosne i odbrambene politike (ESDP).
ESDP je samo stepenica prema ulasku u NATO. Pri čemu dolazimo do Amerike, koja je „gospodar“ NATO-a.
Malo je poznato da EU ne može delovati sama u nekoj vojnoj operaciji, dok god NATO ne odbije delovati u nekoj određenoj situaciji.
Austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc predlaže da se Ukrajina proglasi nesvrstanom i da se priključi Evropskom privrednom prostoru na istoku.
Glavna ideja je da se Ukrajina izuzme iz stalnih tenzija između Zapada i Istoka. Pritom nije spomenuo da je upravo Zapad pokrenuo krizu u Ukrajini, jer je želeo da privuče tu zemlju pod svoju kontrolu.
Evropa je stavila na nasilan način Ukrajinu pred odabir, ili Zapad ili Istok, koketirajući sa nacionalističkim grupama u svrhu postizanja cilja.
Voleo bih da neko hrabar od političara na Zapadu napokon kaže javnosti da je sve ovo pokrenuto zbog NATO-a i gasne politike. Zbog NATO-a zato da se opravda njegovo postojanje i vojni budžet (koji je ogroman, a mogao bi se puno efikasnije iskoristiti s obzirom na ekonomsku krizu), te zbog gasne politike jer Rusija i EU sve više približavaju svoja gazdinstva i međusobnu zavisnost.
Naravno niko to neće reći javno. Plan ministra Sebastijana Kurtza uslovljen je time da Ukrajina ima suverenitet nad celom teritorijom, pa i nad Krimom.
Što znači da plan odmah pada u vodu, jer Rusija se nikada neće odreći Krima.
Puno se govori o pravima manjina u Ukrajini koja bi morala biti svima dostupna, te o stvaranju ekonomske zone po uzoru na ugovore EU sa Norveškom, Islandom, Švajcarskom, Lihtneštajnom.
Vrhunac svega bi trebalo da bude vraćanje ruskih vojnih snaga u svoje baze, te bi tek nakon toga Ukrajina proglasila svoju nezavisnost. To bi moglo biti rešenje i za druge države tog dela Evrope. Treća tačka predloga, predviđa slobodnu trgovinsku zonu od Lisabona do Vladivostoka.
Ukrajini bi trebalo omogućiti da „sama“ zaključi sporazume o slobodnoj trgovini kako s EU, tako is Rusijom. Taj predlog je razuman pa verovatno zato neće biti prihvaćen od strane Zapadnih „partnera“.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju bi trebalo da bude kompatibilan sa od Rusije forsiranom evroazijskom ekonomskom unijom. Preduslov za to je da EU i Rusija, uspostave zajedničku komisiju i dogovore se oko zajedničke zone slobodne trgovine koja bi pokrila teritoriju od Lisabona do Vladivostoka.
Predlog svakako treba razmotriti, i doraditi da bude prihvatljiv svim stranama, jer očigledno je da se vlasti u Kijevu nalaze u „mraku“ i ne mogu same ništa napraviti.
Ne znaju šta je dobro za njih same, a partneri sa Zapada rade za sada sve što je u njihovoj moći da se produbi kriza.
To možemo objasniti njihovom frustracijom oko neuspeha njihovog plana za Ukrajinu.
Slanje vojske na demonstrante s istoka, Ukrajince, je kap koja je prelila čašu.
„Vlada u Kijevu mora pasti“.
(Advance)
Uredio: Web-tribune.com
