Sada kada su dve porote proglasile Monsantovog vrhunskog ubicu korova, Raundap, kao “značajnog faktora” u izazivanju raka kod najmanje dvoje ljudi, zabrinutost zbog trenutne poljoprivredne prakse je u porastu.
Prehrambena industrija ima prljavu malu tajnu koju su skrivali godinama: poljoprivrednici ponekad koriste Raundap u svoje svrhe bez da nas o tome informišu – i na taj način ugrožavaju javno zdravlje. Šokantna istraživanja objavljena u časopisu Environmental Sciences Europe opisuju načine na koje mnogi proizvođači žitarica sada koriste Raundap kako bi ubrzali proces žetve – i kako u tom procesu zagađuju svoje useve.
Imajući u vidu revolucionarne sudske slučajeve koje smo videli protiv Monsanta i njihovog toksičnog herbicida u prošloj godini, činjenica da poljoprivrednici prskaju useve Raundapom nedelju dana pre žetve je veoma alarmantna.
Istraživanje Radne grupe za zaštitu životne sredine (EVG) pokazalo je da je velika većina žitarica, snek barova i drugih namirnica na bazi žitarica zaražena ostacima glifosata. Mnoge od ovih namirnica su pozicionirane kao snek opcije za decu – ali su više otrovne nego zdrave.
Glifosat i sezona žetve
Upotreba glifosata je u porastu od sedamdesetih godina prošlog veka, ali većina od 1,6 milijardi kilograma korišćenih na usevima je poprskana u poslednjih 10 godina. Istraživanje koje je 2016. objavio Čarls M. Benbruk pokazuje da je bilo mnogo zabrinjavajućih promena u upotrebi glifosata otkako je prvi put došao na tržište pre više od četrdeset godina. On piše da “nijedan pesticid nije došao ni blizu toliko intenzivne i široke upotrebe” – činjenica koja je veoma uznemirujuća je ta da glifosat uzrokuje neželjene zdravstvene efekte.
Waking Times izveštava da istraživanje koje je vodio Benbruk ukazuje na praksu korišćenja glifosata u isušivanju useva pšenice, koji je započeto u Škotskoj 1980-ih.
Wakint times:
Poljoprivrednici su tamo često imali problema sa ravnomernim sušenjem pšenice i ječma kako bi počeli žetvu. Tako su došli na ideju da ubijaju useve (sa glifosatom) jednu do dve nedelje pre žetve kako bi ubrzali sušenje zrna.
Benbrukov dokument iz 2016. godine navodi da je praksa upotrebe glifosata kao desikanta prvi put počela da dobija popularnost u Sjedinjenim Državama sredinom 2000-ih. Toliko glifosata se primenjuje na naše useve, regulatorne agencije imaju drastično izmenjene nivoe tolerancije da bi prilagodile povećanje herbicidnog prskanja.
Benbruk piše:
Pošto se takve primene dešavaju u danima žetve, one rezultiraju mnogo većim ostacima u požnjevenim namirnicama Da bi se obuhvatili takvi ostaci, Monsanto i drugi registranti glifosata su tražili, i generalno su im odobrena, značajna povećanja nivoa tolerancije glifosata za nekoliko useva, kao i u životinjama, godinama odgajanim na takvim useva.
U EU, očekivani porast rezidua glifosata iz proširenih postupaka prskanja bio je toliko veliki da su mnoge zemlje zabranile primenu herbicida u “pomoći kod žetve”. U SAD-u su jednostavno podigli prag.
Glifosat je opasan
U prošloj godini, dva čoveka su dovela Monsanta na sud zbog optužbi da glifosat – glavni sastojak Raundapa – uzrokuje rak. I u oba slučaja, porota je odlučila u korist tužitelja, zaključivši da je herbicid bio “značajan faktor” njihovih bolesti.
Svetska zdravstvena organizacija je glifosat nazvala verovatno kancerogenim – i postoji mnogo naučnih istraživanja koji jasno pokazuju potencijalni rizik koji predstavlja za ljudsko zdravlje.
Naučnici sada priznaju da je za njih (proizvođače pesticida) nemoguće da istinski predvide efekte koje će njihovi proizvodi imati u stvarnom životu. Malo je ili uopšte nema podataka o tome šta se dešava kada pesticidi međusobno komuniciraju, na primer – gotovo sve konvencionalno uzgojene kulture će sadržati tragove više od jedne hemikalije. Ispitivanje bezbednosti pesticida oduvek je nedostajalo.
Webtribune.rs
Izvori: WakingTimes.com, SpringerOpen.com, NBCNews.com