Dvadeset šestog aprila se navršava 99 godina od događaja koji bi Srbiji, da je prihvatila tom prilikom donete odluke, obezbedio sasvim drugačiju sudbinu. Jedan od naših najznačajnijih mislilaca toga doba, prof. dr Lazo Kostić (1897-1979) prokomentarisao je to sledećim rečima: „Jedan takav primer velikodušnosti i istovremeno ludosti nije poznat u istoriji. Srbija se odriče u korist svojih najvećih neprijatelja, Hrvata, dobitka, koji se samo jedanput u istoriji dodeljuje“. Tri sile Antante (Velika Britanija, Francuska i Rusija) sastale su se u Londonu sa Italijom da bi se dogovorile o uslovima za stupanje Italije u rat na strani Antante. Dvadeset šestog aprila ...
Read more
Ni dan danas ne postoji realno objašnjenje za temeljno uništavanje ostataka neprocenjive srpske istorije, osim hirovitosti jugoslovenskog monarha i duboke privrženosti masonima koji su navodno glavni krivci za nestanak Žrnova. Nekada se na mestu gde danas ponosno stoji spomenik Neznanom junaku na Avali čvrsto uzdizao srednjovekovni grad-tvrđava Žrnov ili Žrnovan. Gde su danas ostaci Žrnova, za koji više od polovina Beograđana čak ne zna ni da je postojao? Davne 1934. godine kralj Aleksandar Karađorđević, brutalno ga je uništio, sravniši ga sa zemljom, zanavek ga poslavši u zaborav. Zašto? Arheolozi tvrde da je Žrnov, grad na najvišem vrhu Avale, bio jedno ...
Read more