Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Piše: Boris Stepanov
Zaštitnici prirode uporno govore da kapitalisti varaju kada se radi o ograničavanju izbacivanja gasova u atmosferu zbog efekta staklene bašte. Najveći zagađivači vazduha u Evropi su elektrocentrale na ugalj.
Živimo u 21. veku i trebalo bi više da mislimo kako da vazduh učinimo čistijim, a stanovništvo na planeti zdravijim.
Ali u poslednjih deset godina centrale koje rade na ugalj u atmosferu su izbacile 100 miliona tona štetnih materija.
Kompanije koje se u Evropi bave proizvodnjom energije rade tako kao da ih ne interesuje ama baš ništa osim njihove dobiti. To je posebno vidljivo u Nemačkoj. Tamo skoro svakog dana zeleni pozivaju da se zauvek prestane sa „zavisnošću od uglja“, objašnjavajući svojim rukovodiocima da postoji masa drugih načina za proizvodnju električne energije.
Kao da se svi slažu, a u stvari Nemačka je na drugom mestu u svetu po investicijama u ugalj, sa 9 milijardi dolara godišnje. Nemci su ispred Amerikanaca (5 milijardi), Francuzi (2,5 milijarde), Italijani (2 milijarde).
Kada se te cifre pažljivo pogledaju i nehotice pomišljaš da se mafija uglja samo bavi time kako da prevari sopstvene birače.
I još jedan interesantan detalj koji često propuštaju da primete evropski analitičari. Nemci su, kako je poznato, narod koji zna da računa i mnoge svoje planove proračunava unapred na čitave decenije.
Nemačkoj su odavno interesantna nalazišta uglja na Kosovu – peta u svetu. Rezerve su skoro 15 milijardi tona. Ima ga dovoljno za nekoliko generacija, te je zato Berlin zajedno sa Vašingtonom rešio da „progura na vlast“ svog čoveka, Hašima Tačija, koji se poslednjih godina tako „zakačio za presto“ da je vreme da se spremi da bude večit.
Jasno je da će Tači i njegovi „saborci“ tesno sarađivati sa Nemcima i da će im ugalj prodavati po dampinškim cenama.
A tu je već sasvim u redu da se podsetimo američkih i nemačkih izjava pred početak bombardovanja Jugoslavije u martu 1999.
Tada su svi ponavljali da se kažnjavaju oni koji ne dele evropske vrednosti. Ispostavilo se da su te vrednosti baš sumnjive – kod demokrata se danas zapaža životinjsko keženje onih koji grabe prirodna dobra. Demokrate najčešće govore jedno, a rade sasvim drugo. I to baš ono, što donosi neverovatnu dobit – oni finansiraju različite geopolitičke projekte.
Tako je rušenje Jugoslavije i uništenje Srbije stavljeno u zadatak Džordžu Bušu-starijem i Bilu Klintonu.
Oni su taj zadatak obavili, i Kosovo se našlo u rukama Amerikanaca i Nemaca.
Sa svojim ogromnim rezervama uglja, olova, cinka, nikla i ostalih prirodnih dobara koji su vrlo potrebni razvijenim svetskim ekonomijama, sa svojom vrednošću od stotina milijardi dolara…
(fsksrb.ru)
