GENERAL ŽIVKOVIĆ, NA AUSTRIJSKI ULTIMATUM DA PREDA BEOGRAD ODGOVORIO: MOŽETE SVI DA…
Kako je general Mihajlo Živković, posle ponude neprijateljske vojske da preda Beograd, poručio austrijskom generalu da se „vrati u utrobu svoje majke“.
Dvadeset drugi septembar (1914) – Monitori i baterije sa Bežanije izbacuju vatru i mitraljiraju. Štete koje prouzrokuju su ogromne u svim kvartovima…
U popodnevnim satima, jedan monitor na kome je istaknuta bela pregovaračka zastava približava se srpskim položajima kod Beograda.
Zapovednik austro-mađarskih snaga zemunskog regiona, general-major Gustav Golja (Gustav Goglia) u pet sati posle podne, šalje jednog pregovarača-kurira sa sledećim pismom-ultimatumom:
Glavnom komandantu u Beogradu,
Kako biste spasli srpsku prestonicu od uništenja artiljerijskom vatrom, vi se pozivate na predaju grada.
Komandant najvišeg čina i njegov štab, kao i gradska uprava, treba da se, od sada pa za jedan sat, što znači pre šest sati ove večeri, pojave na peronu u Zemunu, smeštenom na Dunavu.
Gustav Golja, general-major
Napomena: U slučaju da prihvatate predaju, neka se na Kalemegdanu umesto srpskog istakne beli barjak.
General Mihajlo Živković, jedan „tvrdokožac“, nije se mnogo mučio da da dugačak odgovor:
„Idi u p… materinu“, izbacio je besnim tonom.
Što se mene tiče, neću se truditi da prevodim na francuski reč po reč taj odgovor, koliko kratak, toliko energičan, kojim je on savetovao austrijskom generalu da se „vrati u utrobu svoje majke“.
Zatim, kada je neprijateljski pregovarač, strašno zabezeknut ovim odgovorom, stigao do mađarske obale, general Živković, koji je nastavio da sipa druge psovke – srpski jezik je njima obilno opskrbljen – naredio je artiljeriji da odmah otvori strahovitu vatru, zapisao je Barbi.
Mihajlo Živković Gvozdeni rođen je 1856. godine u Beogradu. Po očevoj i majčinoj liniji bio je potomak Milenka Stojkovića i Hajduk Veljka Petrovića.
Završio je najviše vojne škole u Srbiji, a usavršavao se u Rusiji. Bio je ministar vojni Kraljevine Srbije 1908. i 1909. godine.
Septembra 1912, postavljen je za komandanta Ibarske operativne vojske. Sa ovom jedinicom dejstvovao je na pravcu Novog Pazara i Raške. U ratnim operacijama 1913. godine bio je komandant trupa na Albanskom frontu.
U Prvom svetskom ratu, 1914. godine bio je komandant Odbrane Beograda. Na čelu ove vojne formacije ostaje sve do povlačenja vojske na Krf, gde je ova komanda rasformirana 1916. godine.
Juna 1916, postavljen je za komandanta Srpskog dobrovoljačkog korpusa u Rusiji. Pošto je već pre njegovog dolaska u Odesu bila formirana Prva divizija, preuzeo je poslove na formiranju Druge divizije.
Po izbijanju revolucija u Rusiji, 1917. godine, korpus dobrovoljaca upućen je na Solunski front, a sa njima i Živković. Na putu se razboleo i morao da ostane u Parizu. Penzionisan je 1. juna 1918. godine. Preminuo je 28. aprila 1930. godine.
Priređeno prema knjizi Anrija Barbija Sa srpskom vojskom, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1986. godine.
(RTS)