Home / SPEKTAR / GLAVNI NEPRIJATELJ PUTINA JE ŠESTA KOLONA

GLAVNI NEPRIJATELJ PUTINA JE ŠESTA KOLONA

Aleksandar-Dugin04

Aleksandar Dugin: Glavni neprijatelj Putina je „šesta kolona“

Putin je danas zauzet stvaranjem istorije. Ali, upravo ta istorijska misija za preporod Rusije i jeste glavni objekat mržnje šeste kolone. Šesta kolona deluje u interesu nama alternativne civilizacije. U suštini, to je ona ista peta kolona samo se izdaje za nešto drugo. Danas je upravo šesta kolona glavni i egzistencijalni neprijatelj Rusije

 

U savremenoj ruskoj publicistici aktivno i masovno se koristi termin „peta kolona”, koji je nastao u vreme građanskog rata u Španiji. U našim uslovima njegovo značenje ustanovljeno je dosta precizno i zato ovaj termin ima strogo određene značenjske okvire.

Ovaj pojam dobija smisao onda kad jasno i neosporno priznajemo postojanje radikalne konfrontacije između Rusije sa jedne strane i SAD i NATO zemalja koje od njih zavise, sa druge.

Ova konfrontacija ne može se prikazati ideološkim terminima budući da su i Rusija i zemlje Zapada demokratska društva sa kapitalističkom tržišnom ekonomijom i pretežno liberalnom ideologijom (individualizam, građansko društvo, sloboda reči, kretanja, savesti, ljudska prava i t. d.).

Ne odgovara ni model istočnog hrišćanstva protiv zapadnog što je predodređivalo konfrontaciju pravoslavne Ruske Imperije, a ranije Moskovske Rusije, i katoličko-protestantske Evrope.

Danas su i Rusija i Zapad sekularna svetovna društva i zato je za precizno određivanje prirode ove konfrontacije pogodna samo i isključivo geopolitika, koja svetsku istoriju razmatra kao planetarni dvoboj civilizacije Mora (Zapad) i civilizacije Kopna (srce Zemlje, Heartland, Rusija), odnosno kao Veliki Rat Kontinenata…

U našem društvu uobičajeno je da se petom kolonom nazivaju samo oni koji su otvoreno i potpuno protiv Putina, za SAD i NATO, protiv Krima, protiv Rusije, protiv ruskog identiteta, protiv suvereniteta, protiv evroazijske integracije, protiv povratka Rusije u istoriju kao svetske sile. To je jasna izdaja u njenoj akutnoj i otvorenoj fazi, ako se posmatra u okviru zemlje i naroda, a u odnosu na Putina – to su njegovi otvoreni neprijatelji.

Šesta kolona označava one koje još ne možemo precizno da kvalifikujemo u našem političkom leksikonu: njeni predstavnici su za Putina i za Rusiju, ali pri tom za liberalnu, prozapadnu, modernizovanu i vesternizovanu Rusiju, za globalizaciju i integraciju u zapadni svet, za evropske vrednosti i institucije, za to da Rusija postane uspešna korporacija u svetu u kojem pravila i zakone uspostavlja globalni Zapad, čijim delom je i Rusiji suđeno da postane – na što je više moguće dostojnim i povoljnim osnovama.

Šesta kolona – nisu Putinovi neprijatelji već njegove pristalice. Ako su oni i izdajnici, onda nisu u razmerama zemlje, već u razmerama civilizacije. Oni ne napadaju Putina na svakom njegovom patriotskom koraku, oni ga usporavaju.

Ako peta kolona ljuto napada sve putinovske projekte, na primer, Olimpijadu, onda šesta kolona ismejava petu i ponosi se Olimpijadom, međutim, kada stvar dođe do Krima, savetuje da se zadovolji uspesima Olimpijade i da ne rizikuje imidž pobede.

Kada, pak, peta kolona organizuje marš izdajnika protiv pripajanja Krima, šesta kolona, hladeći plamen patriotizma, slaže se sa Krimom kao sa neizbežnim troškovima, pri tom na sve načine ističući da će za sve to morati da se plati visoka cena i odmah kategorično ne savetuje Putinu da se udubljuje u pitanja Jugo – Istoka, jer se time, navodno, dovodi u opasnost uspeh na Krimu.

Kada se ruska vojska zauzme za Donjecku Narodnu Republiku, peta kolona će dizati galamu o vojnoj agresiji protiv suverene ukrajinske demokratske države, a šesta – vršiti pritisak na Putina da se time zadovolji i ne proširuje mirotvornu operaciju na Harkov i Odesu. Isto, oni kasnije će preklinjati da Dnjepropetrovsk, Kolomojskovo, Nikolajev i Herson ostavi hunti, dok će peta kolona besneti i grditi krvavog tiranina, sada već, zbog otpočinjanja „trećeg svetskog rata”.

Šesta i peta kolona su jedna celina. Zbog toga svaki predstavnik političko- ekonomske elite, koje je Putin 1990-ih udaljio ili samo razrešio dužnosti, jeste prirodni kandidat šeste kolone za petu. Ovde je najvažnije to da su obe kolone jedna ista mreža koja geopolitički radi protiv Rusije kao civilizacije i protiv Putina kao njenog istorijskog lidera.

Šta petoj i šestoj koloni može da suprotstavi Rusija kao civilizacija, kao narod, kao istorijska snaga, kao subjekt svetske politike? Sada se sama država ozbiljno bavi petom kolonom otvorenih izdajnika i neprijatelja Putina i njegovog patriotskog pravca.

Pošto su donekle uklonjeni glavni dispečeri šeste kolone, koji su ranije unutar Kremlja prikrivali petu kolonu, prestala su da funkcionišu suzbijanja i uslovljavanja u odnosu na radikalnu atlantističku opoziciju. Putin ih je otvoreno nazvao „nacional-izdajnicima” i operativno preduzeo niz mera za njihovo lokalizovanje, uključujući informativni i internet-prostor.

U uslovima ratnog vremena (Ukrajina), ne predstavlja veliki trud voditi borbu sa otvorenom petom kolonom: od države i ministarstava sile i njihovih resora traži se samo da strogo poštuju zakon i donete odluke.

Peta kolona je izuzetno ranjiva i neodrživa bez pokrovitelja u Kremlju. Ona je efikasna samo onda kada su vlastima vezane ruke i zatvorene oči, kao i u vanrednim situacijama, u uslovima krize, katastrofa i t. d. Zato se u sadašnjoj fazi peta kolona može identifikovati, lokalizovati i kontrolisati.

Deo njenih predstavnika napustiće Rusiju, deo će se pritajiti, deo će preći u sastav šeste kolone, deo – najuporniji – biće kažnjen. Ipak, to je danas samo tehničko pitanje. Ono će postati aktuelno samo u slučaju da Rusija naglo oslabi i uđe u niz iskušenja, što inače, ne treba isključiti. Ali, tada će peta kolona postati samo odred otvorenih diverzanata i protiv nje će biti sprovedene represivne mere. Za to u Kremlju u njegovom sadašnjem stanju apsolutno ima dovoljno i volje i razumevanja.

Mnogo je problematičnije pitanje šeste kolone. Njeno prisustvo u političkoj i ekonomskoj eliti Rusije još uvek je skoro preovladavajuće.

Ona se ničim ne odaje, verno podržava Putina i njegovu politiku. Na sve načine štiti interese korporacije Rusije. Predsedniku nikada ništa ne zamera direktno. Svoju poziciju motiviše „interesima države”, „ograničenim resursima”, „uzimanjem u obzir međunarodne situacije”, „brigom o spoljnopolitičkim i spoljno ekonomskim vezama”, „brigom za imidž Rusije”.

Šesta kolona su – sistemski liberali, efikasni državni menadžeri, lojalni oligarsi, izvršne birokrate, marljivi činovnici, čak i neki „prosvećeni patrioti”. Putin ima poverenja u njih i oslanja se na njih. To što njihova svest radi po uobičajenim šemama jednopolarnog, zapadnocentrističkogatlantističkog operativnog sistema može i da ne pada u oči.

Oni su – deo civilizacije Mora ne samo prema ličnom izboru, nego i zbog okolnosti. Ta paradigma je preovladala tokom 1990.-ih i njen uticaj u ruskom društvu još uvek opstaje. Njoj je naklonjena većina ekonomskih struktura, obrazovnih i kulturnih institucija i sam savremeni ruski stil života.

Savremena Rusija je – „ruska” samo u veoma relativnom smislu. Njen evroazijski kopneni identitet samo se slabo nazire kroz nametnute, po suštini tuđe, okupacione forme i norme života. Mi se nalazimo pod vlašću Zapada u mnogo dubljem smislu nego što je direktno tehničko, spoljno upravljanje, kao što je tokom 1990-ih to bilo otvoreno.

Zapad je – u nama u svakom smislu, uključujući svest, mišljenje, sistem odnosa, značenja i vrednosti. Današnja civilizacija još nije potpuno ruska, to nije ruski svet, to je ono što još uvek može da postane ruski svet. Da, za to postoje sve istorijske osnove, i više od toga, sama istorija zahteva od nas vraćanje svom iskonskom identitetu – Ruskom Preporodu, Ruskom Proleću.

Ipak, taj proces duhovnog povratka u Otadžbinu, ruskoj suštini, našim izvorima, ruskoj sudbini, ima osnovnog neprijatelja. On je – šesta kolona. Ona je toliko ukorenjena u vladajućoj eliti da blokira sve predsednikove inicijative za oporavak.

Šesta kolona – u politici, ekonomiji, kulturi, obrazovanju, naravima, vrednostima, informativnom polju – nastavlja da guši ruski preporod. Ona nas koči u politici i u socijalnim reformama, u idejama i u umetnosti.

Šesta kolona konstantno, po sto puta na dan, izdaje Putina, guši buđenje, sabotira toliko sazrele i životno potrebne patriotske reforme i iznova pretvara nacionalnu ideju u privid.  Ako je država i ušla u rat sa petom kolonom, onda šesta kolona još uvek koristi imunitet i slobodne ruke.

Međutim, danas je upravo u njoj glavna prepreka i – u Ukrajini, i u Evropi, i u pitanju evroazijske integracije i u unutrašnjoj politici. Ona je neprimetna, lukava, podla, sigurna u sebe, duboko ukorenjena u strukturama vlasti, konsolidovana i sledi detaljno urađen plan Zapada. Ako Putin ne nađe u sebi hrabrosti da započne borbu sa šestom kolonom, njegova sudbonosna činjenja, njegova istorijska misija pokazaće se suviše krhka,  nepostojana, čak iefemerna.

Putin je danas zauzet stvaranjem istorije. Ali, upravo ta istorijska misija za preporod Rusije i jeste glavni objekat mržnje šeste kolone. Šesta kolona deluje u interesu nama alternativne civilizacije. U suštini, to je ona ista peta kolona samo se izdaje za nešto drugo.

Danas je upravo šesta kolona glavni i egzistencijalni neprijatelj Rusije. U svetu u kojem se ratovi vode preko društvenih mreža upravo takvo zmijsko telo uticaja, duboko ugrađeno u strukture vlasti, najčešće postaje odlučujući faktor prilikom demontaže političkih režima i svrgavanja vladara.

Ukrajina je postala žrtva ne samo pete kolone evromajdana, nego i šeste kolone unutar administracije Janukoviča i Partije regiona.

Vašingtonski stratezi i za Rusiju pripremaju nešto slično, ali onaj ko je upozoren, on je i naoružan.

(Fakti)

Check Also

OTAC MI JE UBRIZGAO ŠPRIC KRVI ZARAŽENE HIV-om: IMAM SIDU, A SAD SAM SAZNAO I ZAŠTO JE TO URADIO.. (VIDEO)

Kada je otac Brajana Džeksona ubrizgao svom sinu špric pun krvi zaražene sidom, nadao se …