Home / SPEKTAR / KONTRAOFANZIVA NOVOROSIJE ĆE SRUŠITI POROŠENKA I PODELITI UKRAJINU

KONTRAOFANZIVA NOVOROSIJE ĆE SRUŠITI POROŠENKA I PODELITI UKRAJINU

KONTRAOFANZIVA NOVOROSIJE

Ukoliko se ofanziva snaga otpora bude odvijala bar makar sadašnjom brzinom, pad Porošenkovog režima u novembru – decembru pod uticajem ekonomskih i vojno-političkih faktora – biće neizbežan

Putin nije imao nikakvog rezona da se o bilo čemu dogovara s Porošenkom. Tim pre što i sam ukrajinski predsednik u Minsku kaže jedno (o miru u Donbasu), a postupa drugačije.

To da susret u Minsku neće doneti nikakve zvučne rezultate, bilo je jasno na osnovu mnogih faktora koji su mu prethodili; izdvojićemo tri.

Kao prvo, neuspeh posete nemačke kancelarke Angele Merkel Kijevu uoči minskog samita.

Porošenko kao kreatura pod potpunom kontrolom Amerikanaca, naravno, nije ispunio evropske nade, kao ni očekivanja Merkelove od posete. Tj. pokušaj prekupa jedne američke marionete od strane druge završio se neslavno.

Neuspeh posete Merkelove Kijevu umnogome je bio uslovljen time što se, kao drugo, Porošenkov „prozor mogućnosti” za balansiranje između različitih centara moći, i ne samo spoljnih u odnosu na Ukrajinu, značajno smanjio.

Deo tih mogućnosti Porošenko je zatvorio svojeručno, zakazavši parlamentarne izbore za kraj oktobra. Dobiti slab parlament u stabilnoj zemlji je, naravno, dobro, za slabog predsednika.

Ali, da slab predsednik dobije slab parlament u zemlji u kojoj traje građanski rat i kada je zemlja već faktički prestala da bude jedinstvena – to je potpuno druga stvar. Janukovič je skinut u mnogo stabilnijoj političkoj situaciji.

Šta reći o Porošenku, koji je svojeručno stavio minu pod svoj prvi predsednički mandat. Jedina moguća logika u njegovim potezima u tom pitanju sastoji se u tome da se on nada da će u parlamentu dobiti haos i da će tada pod izgovorom ratnog stanja uvesti vojnu diktaturu. Samo, može li prase rumenih obraza da se meri sa Pinočeom?

Mada, s druge strane, Porošenko za tri meseca predsednikovanja ima na duši više građana Ukrajine, nego što je Pinoče imao Čileanaca za svih sedamnaest godina vladavine.

Kao treće, kontraofanziva armije Novorosije. Počela je 24. avgusta i njome se do 26. postiglo toliko da se suštinski bio promenio smisao pregovora u Minsku. Zaista, šta će mirovni pregovori ne zna se s kim strani koja bi uskoro mogla da preuzme svu vlast u zemlji?

A to je rezultat samo prva dva dana ofanzive. Uz sve veću krizu u ostatku krajine, čiji je novi dokaz pad grivne u ponedeljak, nesumnjivost Ukrajine kao države je pod sve većim znakom pitanja, barem u onom obliku u kojem postoji danas.

Ukoliko se ofanziva snaga otpora bude odvijala bar makar sadašnjom brzinom, pad Porošenkovog režima u novembru – decembru pod uticajem ekonomskih i vojno-političkih faktora biće neizbežan.

Zato, polazeći iz napred navedenog, ni Putin nije imao rezona da se o bilo čemu dogovara s Porošenkom. Stoga je predsednik Rusije potpuno opravdano istakao da Moskva ne može da prekine građanski rat u Ukrajini, pošto nije sukobljena strana, za razliku od Novorosije.

Tim pre što i sam Porošenko u Minsku govori jedno (o miru u Donbasu), a radi drugo: „Ministarstvu odbrane i MUP je naloženo da otkupe svu proizvedenu robu od vojnih fabrika, a logistici da po svim zahtevima za isporuku tehnike vojsci postupi u roku od 48 sati.

Nikakv mir se ne nazire bez obzira na to šta će biti odlučeno u Minsku. Bez ikakve sumnje, biće učinjen još jedan pokušaj da se Donbas smrvi i zalije krvlju”.

Tako da je ključno pitanje minskog samita (o ratu i miru) bilo rešeno još pre njegovog održavanja. Nastavak rada kontakt grupe neće dati nikakvog rezultata, pošto se sudbina Ukrajine danas ne rešava za pregovaračkim stolom, već automatskim puškama na bojnom polju.

Isto se dogodilo i sa drugim tačkama dnevnog reda – gasom i pridruživanjem Ukrajine Evropskoj uniji. Porošenko je predlagao da problemi počnu da se rešavaju kada nastanu gubici (naravno, ruski), i da se rešavaju dugo, beskonačno dugo, dok bi Rusija za to vreme snosila gubitke, a Putin je, naravno, za početak predložio da se zatvori rusko tržište, da se izračunaju mogući gubici svake strane, pa tek onda da se donose odluke.

Tj. ispostavilo se da su predlozi dijametralno suprotni. Za ukrajinsku privredu rešavanje tog pitanja Putinovom logikom predstavlja smrt, i Porošenko to veoma dobro zna. Zato je prodao svoju imovinu Rotšildima, kako bilo koja nova vlast ne bi mogla da na njoj izvrši eksproprijaciju.

Tema gasa se nekako potpuno izgubila tokom pregovora, tim pre što nema o čemu ni da se priča dok Kijev ne plati dug, a on ne namerava da ga plati.

Tj. Ukrajina, Rusija i EU su ostale pri svojim stavovima, ne približivši ih ni za jotu. Jedini koji je u toj igri na dobitku je zvanični Minsk, koji je dobio priznanje kao teren za pregovore evropskog nivoa, kao prvo, a kao drugo, započeo je izlazak iz položaja političkog enfant terrible Evrope uoči predsedničkih izbora koji treba da se održe krajem 2015. godine.

 (Fakti)

Check Also

OTAC MI JE UBRIZGAO ŠPRIC KRVI ZARAŽENE HIV-om: IMAM SIDU, A SAD SAM SAZNAO I ZAŠTO JE TO URADIO.. (VIDEO)

Kada je otac Brajana Džeksona ubrizgao svom sinu špric pun krvi zaražene sidom, nadao se …