MLETAČKI MMF IZ 14. VEKA: Srbi branili Evropu od Osmanlija, a Venecija ucenjivala kreditom za rat!
Interesi velikih sila na Balkanu bili su i ostali jedina mera njihove naklonosti prema Srbiji. To je uobičajen način vođenja spoljne politike moćnih država, koje moć dokazuju izazivanjem i upravljanjem krizama na tradicionalno trusnim područjima. U Srbiji se to često ne razume, pa se trenutne političke naklonosti velikih sila proglašavaju doživotnim ljubavima, kažu istoričari.
– Naša je tradicija da nastupamo naivno kao deca, očekujući pravdu, potvrdu i podršku od moćnih zemalja koje se vode isključivo svojim interesima – kaže istoričar Borisav Čeliković, urednik biblioteke Sabornik u Službenom glasniku. – U naporima da dobijemo od nekog pohvalu i da nas neko primi u svoj tabor, zanemarujemo stare greške i ponavljamo ih. Zaboravljamo i ono u čemu smo zaista bili dobri i veliki, pa gubimo samopoštovanje.
Za to je odgovoran deo srpske elite koji se s prezrenjem odnosi prema svojim tradicijama, iako ih ne poznaje, a nekritički usvaja tuđe, čak i kad su neprijateljske, pišu Večernje novosti.
Čeliković ističe da je grešku kod nas napravio deo intelektualne elite koji je kritičko sagledavanje srpske istorije pretvorio u njeno poricanje. Taj proces je započet u doba „integralnog jugoslovenstva“, vrhunac je doživeo u vreme komunizma, a i danas traje. Zaboravili smo sopstvena iskustva i nasleđe, a nismo pročitali ni razumeli kako su nas drugi videli. To je opasno za narod koji živi na mestu gde se vekovima ukrštaju interesi velikih sila i civilizacija.
On smatra da se moramo vratiti do Srednjeg veka da bismo razumeli kako su formirana uverenja i predrasude o Srbiji. Knjiga „Srbija i Venecija od 6. do 16. veka“ akademika Momčila Spremića, koji je istraživao mletačke arhive, otkriva do sada nepoznata svedočanstva. Približava nam sliku srednjovekovne srpske države koja je civilizacijski bila deo „vizantijskog komonvelta“, a ekonomsku moć je sticala trgovinom s Mletačkom republikom. Venecija je bila glasnik novog doba u kome će patrijarhalni autoritet careva i kraljeva zameniti autoritet vladavine finansijsko-trgovačke oligarhije.
– Istraživanje srednjovekovnih arhiva dalo je veoma aktuelne podatke – kaže Čeliković. – To je vreme kad Mletačka republika doživljava uspon jer ima evropski monopol u bankarstvu, trgovini i pomorskom transportu. Ona iz srednjovekovne Srbije kupuje sirovine, a sprečava da se u nju prenesu prerađivačke tehnologije. Mleci srpske vladare uslovljavaju kreditima kao neki srednjovekovni MMF, čak i kad je reč o nabavci oružja za suprotstavljanje najezdi Osmanlija. Venecijanci i u trenucima kad se odlučuje o sudbini Evrope na prvo mesto stavljaju svoju zaradu.
Zato Mleci navode krstaše da 1204. godine razore Carigrad, a da na ime „troškova transporta“ uzimaju najveći deo plena. Venecija srpskim vladarima šalje usmenu podršku za borbu s Osmanlijama i izjave saučešća kad Turci osvoje neke teritorije, a istovremeno sultanu šalju darove i čestike na „veličanstvenim pobedama“.
– Srbi i tada, kao i kasnije, često precenjuju snage i uzimaju na sebe teret borbe koju ne mogu da iznesu – ističe Borisav Čeliković. – Kao kad despot Đurađ pokušava da napravi hrišćansku koaliciju za odbranu Evrope, a Zapad mu se podsmeva, sve dok mu Osmanlije ne dođu pred vrata. Svedočanstva o tome nalaze se u venecijanskim arhivima, jer je mletačka obaveštajna služba pomno pratila situaciju u srpskim krajevima i slala mnoštvo detaljnih izveštaja.
On naglašava da su i carigradski arhivi puni važnih vizantijskih i osmanlijskih dokumenata o Srbima, ali su potpuno zanemareni. Zato je nam je tek pre nekoliko godina francuski istoričar otkrio vizantijsku povelju koja nesporno dokazuje da su Srbi imali državu i kraljeve pre Nemanjića.
Samo uz pomoć novih činjenica o prošlosti rasvetliće se retuširane slike koje su Srbi stvorili o sebi.- Mi volimo lepe mitske slike, kao kad govorimo da su zvona na crkvi Notr Dam u Parizu zvonila slaveći Kosovski boj kao hrišćansku pobedu – kaže Čeliković.
– Zaboravljamo da je samo tri meseca posle Kosova ugarski kralj Sigsimund poveo krstaški rat za osvajanje „šizmatičke“ pravoslavne Srbije. Čekao je da se srpske vojne snage istroše u ratu, da bi lakše pokorio srpske teritorije. To je celovita slika 1389. godine o kojoj valja razmišljati i danas.
– Srpski naučnici, naročito istoričari, ne shvataju ni svoju odgovornost, niti koliko bi zapravo mogli da urade za Srbiju – smatra istoričar prof dr Vlada Stanković, autor knjige „Putovanja kroz Vizantiju“.Deo njegovog istraživanja o porodičnim vezama srpskih vladara s vizantijskom carskom porodicom bio je neposredan povod da bude pozvan na Univerzitet u Prinstonu.
– Sledećih godinu dana radiću u Institutu za „napredno istraživanje“, koji je opšte poznat kao mesto gde caruju matematičari i fizičari – najavljuje Stanković. – Ipak, oni su našli prostora i istoričare, a ja radim na projektu o Balkanu u 12. i 13. veku i o stvaranju specifične političke elite tog doba koja je podstaknuta iz Vizantije. Dugom rukom vizantijskih careva, iza svih važnijih događaja, na Balkanu se stvara isprepletena mreža rođaka koji vladaju različitim državama ili delovima država. Taj fenomen rođačke vladavine i solidarnosti biće presudan za tok istorijskih događaja na Balkanu i posle srednjeg veka. Angažovan sam da napišem knjigu o tome, uz još jednu koja će biti pregled istorije srednjovekovne Srbije, obe na engleskom.
(Novosti)